Војводство Парма
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg)
Војводство Парма (талијански: Дуцато ди Парма е Пиаценза), било је дио Светог Римског Царства у Сјеверној Италији, које је уз мање прекиде за Наполеонских ратова егзистирало од 1545. до 1859. године.[1]
Хисторија
уредиВојводство Парма настало је 1545. кад је папа Павао III Фарнесе градове Парму и Пиацензу, заједно са њиховом околицом, издвојио из Папинске Државе и уздигао тај териториј у ранг војводства, како би осигурао трон и титулу свом незаконитом сину Пиеру Луигију Фарнесеу.[1] Кад је Пиер Луиги умро 1547. наставили су владати његови насљедници као војводе све до 1731. кад је умро посљедњи мушки насљедник из породичне династије Фарнесе.[1] Тада је Војводство дано шпањолским Боурбонима, точније Дон Царлосу (будућем краљу Царлосу III) који је владао Пармом као Војвода Царло I.[1]
Осим једног кратког прекида, шпањолски Боурбони владали су Војводством све до 1808. када га је формално анектирало Прво Француско Царство, као један од својих департмана под именом Таро (Дéпартемент ду Таро).[1] На Бечком конгресу је 1814. одлучено да се војводство преда Наполеоновој супрузи Марији Лоуиси. Кад је она умрла 1847. Војводство Парма и Пиаценза враћено је Боурбонима, чија је владавина уздрмана револуционарним догађањима и атентатом на посљедњег војводу Царла III. Након њега владала је његова жена Луиса Мариа Боурбонска, као регент умјесто свог малољетног сина Роберта. Она је због силних притисака пренијела своје овласти на привремену владу 9. јуна 1859. која је утрла пут уједињењу Војводства са Краљевина Пијемонт-Сардинија у марту 1860. То је исто било привремено јер је 1861. дошло до Уједињења Италије.[1]