2-Merkaptopiridin
2-Merkaptopiridin je organosumporno jedinjenje sa formulom HSC5H4N. Ova žuta kristalna čvrsta materija je derivat piridina. Ovo jedinjenje i njegovi derivati prvenstveno služe kao acilacini agensi. Mali broj drugih primena 2-merkaptopiridina obuhvata njegovu primenu kao protektivna grupa za amine i imide kao i formiranje selektivnih redokujućih agenasa. 2-Merkaptopiridin se oksiduje do 2,2’-dipiridil disulfida.[3]
2-Mercaptopyridine | |||
---|---|---|---|
Drugi nazivi | 2-tiopiridin; 2-tiopiridon; purid-2-tion; 2-piridil merkaptan; 2-piridintiol; 2-piridinetion | ||
Identifikacija | |||
CAS registarski broj | 2637-34-5 | ||
ChemSpider[1] | 2005897 | ||
DrugBank | DB03329 | ||
ChEBI | 45223 | ||
ChEMBL[2] | CHEMBL1235541 | ||
Jmol-3D slike | Slika 1 | ||
| |||
| |||
Svojstva | |||
Molekulska formula | C5H5NS | ||
Molarna masa | 111.16 g mol−1 | ||
Agregatno stanje | žut kristalni prah | ||
Tačka topljenja |
128-130 °C (400-403 K) | ||
Rastvorljivost u vodi | 50 g/L | ||
Opasnost | |||
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) | MSDS | ||
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala | |||
Infobox references |
Priprema
uredi2-Merkaptopiridin je originalno sinteisan 1931. zagrevanjem 2-hloropiridina sa kalcijum hidrogen sulfidom.[4]
- ClC5H4N + Ca(SH)2 → HSC5H4N + Ca(SH)Cl
Reference
uredi- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Adams, Edward J.; Skrydstrup, Troels; Lindsay, Karl B.; Skrydstrup, Troels; Lindsay, Karl B. (2007). 2-Pyridinethiol. DOI:10.1002/047084289X.rp286.pub3.
- ↑ Räth, C.; Binz, A.; Räth, C. (1931). „Mercaptane und Sulfosäuren des Pyridins. XII. Mitteilung über Derivate des Pyridins”. Justus Liebig's Annalen der Chemie 487: 105. DOI:10.1002/jlac.19314870107.