Bioetika

Bioetika je disciplina koja proučava ljudsko delovanje u odnosu na život. To je interdisciplinarno razmišljanje o temama ljudskog zdravlja, smrti, života, okoline, odnosa prema životinjama, razvoja nauke, politike i ekonomije u kontekstu života. Teme od posebnog interesovanja uključuju genetički inženjering, reproduktivnu psihologiju, reproduktivne tehnologije, upotrebu i zloupotrebu medicinskih i mentalno-zdravstvenih tretmana, samoubistvo i prava pacijenta.^[1]

Istorija

Poreklo reči

Termin bioetika (grč. bios, život; ethos, ponašanje) je prvi upotrebio nemački filozof Fric Jar 1926. godine u članku „Nauka o životu i ponašanju“ gde je bioetiku koncipirao kao etičku odgovornost prema životu u celini, te je formulisao, po uzoru na Kanta, bioetički imperativ: "Poštuj svako živo biće u načelu kao svrhu u sebi i po mogućnosti postupaj s njim kao takvim!" Termin je proširio u upotrebi američki kancerolog Van Renseler Poter 1970. godine.^[2]

Problemi bioetike

U polje bioetike spadaju, najpre, problemi koji se tiču ograničavanja života (npr. abortus i eutanazija), veštačke oplodnje, donacije organa, ili odbijanja medicinske nege iz verskih ili kulturoloških razloga. Sami bioetičari se često međusobno ne slažu oko toga šta sve potpada pod njihovu disciplinu: dok neki smatraju da bi bioetika trebalo da se bavi moralnom procenom svih postupaka u biologiji ili medicini, drugi bi taj spektar značajno suzili. Takođe, ostaju sporenja oko toga da li se bioetika tiče samo postupaka prema ljudima, ili svim bićima sposobnim da osećaju strah..^[3]

Sfera problema kojima se bioetika bavi se širi napretkom biotehnologije, te sada u nju spadaju i pitanja koja se tiču kloniranja, genetske terapije, produžetka života, genetskog inženjeringa, astroetike i života u svemiru^[4], kao i upravljanja osnovnim biološkim principima kroz izmenu DNK i proteina.^[5]

Najčešće teme

Glavne teme kojima se bioetika bavi su:

Reference

↑ Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.
↑ Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. str. 18. ISBN 978-0-08-047610-0.
↑ Muzur, Amir (2014). „The nature of bioethics revisited: A comment on Tomislav Bracanović”. Developing World Bioethics 14 (1): 109–110. DOI:10.1111/dewb.12008. PMID 23279218.
↑ „Astroethics”. Pristupljeno 21. 12. 2005.
↑ Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6.

Literatura

Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. str. 18. ISBN 978-0-08-047610-0.
Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6.

Spoljašnje veze

Resursi o bioetici

[1] Delovi članka su preuzeti iz knjige Ivana Vidanovića „Rečnik socijalnog rada“, uz odobrenje autora.

[2] Vallero, Daniel (1. 04. 2011). Biomedical Ethics for Engineers: Ethics and Decision Making in Biomedical and Biosystem Engineering. Academic Press. str. 18. ISBN 978-0-08-047610-0.

[3] Muzur, Amir (2014). „The nature of bioethics revisited: A comment on Tomislav Bracanović”. Developing World Bioethics 14 (1): 109–110. DOI:10.1111/dewb.12008. PMID 23279218.

[4] „Astroethics”. Pristupljeno 21. 12. 2005.

[5] Freemont, P. F.; Kitney, R. I. (2012). Synthetic Biology. New Jersey: World Scientific. ISBN 978-1-84816-862-6.

[1]