1692

Ovo je članak o godini 1692.

Godina 1692 (MDCXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u utorak po gregorijanskom kalendaru odn. prijestupna godina koja počinje u petak po 10 dana zaostajućem julijanskom kalendaru.

1692 na Wikimedijinoj ostavi

• januar - Jelena Zrinska oslobođena: suprug Imre Tekeli je razmenio za zarobljenog carskog generala.
• 13. 2. - Masakr u Glencoe - u Škotskoj ubijeno 38 članova klana MacDonald jer se sumnjalo u njihovu vernost Williamu III. i Mary II
• 1. 3. - Počinju Suđenja vešticama iz Sаlema - traju do maja '93; vešanja počinju u junu.
• 5. 3. - Patrijarh Arsenije III i episkop Isaija Đaković dobili dozvolu da mogu obaviti kanonsku posetu u Ugarskoj, Hrvatskoj i dr. - deluje protiv unije^[1].
• 22. 3. - Kineski car Kangxi izdaje edikt tolerancije hrišćanstva.

• april - Kardinal Kolonić prigovara srpskim poslanicima da se patrijarh meša u njegovu nadležnost, ukljujući uzimanje nameta^[2].
• 2. 5. - Pukovnik baron Jovan Andrija Makar dobio vojnu upravu nad Srbima u virovitičkoj i požeškoj županiji^[3].
• 2. 5. - Praizvedba Purcellove poluopere The Fairy-Queen.
• 29. 5. i 4. 6. - Rat Velike alijanse: Bitke kod Barfleura i La Hoguea su anglo-holandske pobede kojima je sprečena mogućnost francuske invazije Engleske.
• 5. 6. - Austrijanci zauzeli Veliki Varadin (Oradea) posle 11 meseci opsade, pri čemu su pomagali Srbi Jovana Monasterlije; komandno mesto Srpske milicije nakon ovoga je u Baji^[4].
• 7. 6. - Zemljotres na Jamajci: razoran potres i cunami uništili i većim delom potopili Port Royal.
• 8. 6. - Neredi zbog skupe hrane u Mexico Cityju, zapaljena vicekraljevska palata, Carlos de Sigüenza y Góngora spasao deo arhiva.
• 30. 6. - Francuzi nakon opsade zauzimaju Namur u Belgiji (do 1695).

• jul - Pećki patrijarh Kalinik I posetio Sarajevo, kasnije saziva sastanak u manastiru Pivi, obećava izbeglim mitropolitima da će im izvaditi isprave od sultana^[5].
• 17. 7. - Morejski rat: Mlečani se iskrcali kod Kanije na Kritu, komandant Domeniko Močenigo malodušno prekida opsadu 28. avgusta; Turcima su navodno pomogli i Francuzi^[6].
• 21. 7. - Invazija Dauphinéa: vojska na čelu sa savojskim vojvodom Viktorom Amadeusom II kreće na Francusku, učestvuje i Eugen Savojski.
• 3. 8. - Bitka kod Steenkerquea: Francuzi porazili snage Velike alijanse.
• septembar - Sulejman-paša Bušatlija istisnuo Mlečane sa Cetinja, u odlasku minirali manastir sa jednim brojem Turaka^[7].
• septembar-oktobar - Diego de Vargas okončava bez upotrebe sile Pueblo ustanak u Novom Meksiku (narednih godina će ipak biti još otpora i represije).

• 18. 10. - Počela gradnja Petrovaradinske tvrđave u austrijskom Novom Sadu.
• 21. 10. - Ugušena pobuna robova na Barbadosu.
• 8. 11. (29. 10. po j.k.) - Depeša engleskog diplomate: za Turke su najopasniji hajduci u planinama između Sofije i Beograda, koji su opljačkali konvoj od 400 ljudi sa 100 miliona "dolara" poslatih iz Jedrena za vojsku^[8].
• 19. 12. - Ernst August (Hannover) postaje deveti izborni knez Svetog rimskog carstva (s efektom od 1708).

• Turski napad na Liku i Krbavu, Marko Mesić porazio turski odred u Pločanskom klancu, a potom i drugi u dolini Tužici kod sela Kurjaka.
• Carska komora prodala Liku i Krbavu jednom austrijskom grofu, ali vojne vlasti primorale kupca da se povuče^[9].
• Prvi spomen Gospića, ranije Kaseg, Kasezi.
• Seljaci na području Vrane kod Zadra se pobunili protiv grabljivog uzimanja desetine - mletačke vlasti brutalno ugušile pokret^[10].
• Umro crnogorski mitropolit Visarion Borilović Bajica, naslediće ga Sava Očinić (Savatije Kaluđerović) do 1697.
• Opljačkana i razorena Ravanica i neki drugi manastiri u Srbiji^[11]. S druge strane, stanovnici Grocke, Požarevca i Leskovca dobili fermane za obnovu bogomolja^[12].
• Privatna bečka umetnička škola Petera Strudela dobija carsku podršku, postaje Akademie der bildenden Künste.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1692.

• 5. 4. - Adrienne Lecouvreur, glumica († 1730)
• 8. 4. - Giuseppe Tartini, kompozitor, violinista († 1770)
• 25. 10. - Elisabetta Farnese, kraljica Španije († 1766)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1692.

• 10. 1. (31. 12. 1691. po j.k.) - Robert Boyle, fizičar (* 1627)
• 18. 5. - Elias Ashmole, antikvar, začetnik muzeja Ashmolean (* 1617)
• ? - Visarion Borilović Bajica, crnogorski mitropolit

Literatura

• Kenneth Meyer Setton. Venice, Austria, and the Turks in the Seventeenth Century. American Philosophical Society; 1991. ISBN 978-0-87169-192-7.
• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Treća knjiga, prvi tom, Srbi pod tuđinskom vlašću 1537-1699, SKZ Beograd 1993, ISBN 86-379-0383-5 (III-1)
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-I)