1894

Godina 1894 (MDCCCXCIV) bila je redovna godina koja počinje u ponedjeljak po gregorijanskom, odn. redovna godina koja počinje u subotu po 12 dana zaostajućem julijanskom kalendaru (linkovi pokazuju godišnje kalendare).

• 3. 1. - Fasci Siciliani: italijanska Crispijeva vlada proglasila opsadno stanje na Siciliji i poslala vojsku usled krvoprolića.
• 4. 1. - Stupila na snagu Francusko-ruska alijansa (do 1917).
• 10. 1. - Donghak seljačka revolucija u Koreji, ovladaće većim delom jugozapada zemlje.
• 15. 1. - Okončan Drugi franko-dahomejski rat, kralj Béhanzin se predao, ostatak života provodi na Martiniku i u Alžiru.
• 21. 1. (9. 1. po j.k.) - Bivši kralj Milan Obrenović pozvan od Aleksandra u Srbiju (protivno zakonu iz 1892), što tri dana kasnije dovodi do pada radikalne vlade gen. Grujića.
• 24. 1. (12. 1. po j.k.) - U Srbiji neutralna vlada Đorđa Simića.
• 25. 1. - Okončava se Belgijsko-arapski rat u Slobodnoj Državi Kongo pobedom belgijske strane.

• 2. 2. - Elisabeth Förster-Nietzsche, Friedrichova sestra, osnovala Nietzsche-Archiv.
• 10. 2. - Nakon carinskog rata potpisan trgovački sporazum između Nemačke i Rusije.
• 12. 2. - Francuzi na čelu sa Josephom Joffrom zauzeli Timbuktu.
• 12. 2. - Anarhista Émile Henry aktivirao bombu u pariskom kafeu, jedna osoba poginula.
• 12. 2. - Nikaragvanci (predsednik José Santos Zelaya) zauzeli Rezervat Moskito na atlantskoj obali - u julu ih privremeno proterala britansko-američka intervencija.
• 15. 2. - Anarhista Martial Bourdin pokušao da digne u vazduh Griničku opservatoriju, ali poginuo sam.
• 22. 2. - Nakon uspešne liberalne pobune, Policarpo Bonilla je novi predsednik Hondurasa (do 1899).
• 27. 2. - Bivši predsednik Bolivije Hilarión Daza ubijen odmah po povratku u zemlju.

• 2. 3. - Britanski premijer William Ewart Gladstone dao ostavku iz protivljenja povećanoj potrošnji za mornaricu, naslediće ga Archibald Primrose, erl od Roseberyja (do 1895).
• 5. 3. - Zakon o lokalnoj vladi u Engleskoj i Velsu: izabrana lokalna veća, žene sa imovinom imaju pravo glasa.
• 11. 3. - Skandal u Bugarskoj: Marija Milkova, supruga jednog oficira, optužuje predsednika vlade Stambolova da je u ljubavnoj vezi s njom i njenom sestrom, suprugom ministra vojnog Mihaila Savova - ovaj će izazvati Stambolova na dvoboj, zbog čega je smenjen.
• 13. 3. - U pariskom varijeteu Divan Fayounau odigran prvi profesionalni striptiz.
• 15. 3. - Franko-nemački ugovor o razgraničenju nemačkog Kameruna i francuskih poseda, nezadovoljni Britanci, pa i neki u Nemačkoj.
• mart - Kuga u kineskom gradu Kantonu, u maju se širi i na Hong Kong, za nekoliko meseci umire 100.000 ljudi (→ Treća pandemija kuge).
• mart - U Rio de Janeiru posle pola godine suzbijena pobuna mornarice, nastavlja se Federalistička revolucija u državi Rio Grande do Sul.
• 16. 3. - Praizvedba Massenetove opere Thaïs.
• 25. 3. - "Coxeyjeva armija" nezaposlenih kreće iz Massillon, Ohio na Vašington, jedna grupa otela voz ali ih presrela vojska. U SAD je u ovo vreme najgora ekonomska kriza u dosadašnjoj istoriji (Panika 1893.).
• 29. 3. - U Vranovu kod Smedereva osnovana prva zemljoradničko-kreditna zadruga u Srbiji (početak zadrugarskog pokreta).

• 2. 4. (21. 3. po j.k.) - Neutralac Svetomir Nikolajević novi predsednik srpske vlade.
• 2. 4. - Lajos Kossuth sahranjen u Budimpešti.
• 11. 4. - Uganda postaje britanski protektorat (do 1962).
• 14. 4. - Na njujorškom Broadwayu braća Holland otvorila prvi salon sa kinetoskopima - prvi komercijalni "bioskop", narednih meseci saloni se šire u SAD.
• 14. 4. - U Zagrebu osnovan Savez hrvatskih biciklistah.
• 16. 4. - Percival Lowell osnovao opservatoriju u Flagstaff, Arizona, prvu koja je locirana na dalekom i visokom mestu, narednih godina istražuje "kanale" na Marsu.
• 21. 4. - Počinje, na kraju neuspešni, osmonedeljni štrajk rudara bituminoznog uglja u SAD.
• 29. 4. (17. 4. po j.k.) - Kralj Aleksandar Obrenović ukazom ukinuo zakone i odluke kojim su njegovi roditelji proterani iz Srbije.

• proleće i ostatak godine - "Nečuveni zulumi" nad Srbima u pećkoj, pazarskoj, prizrenskoj i prištevskoj nahiji^[1].
• proleće - Prvi sasunski otpor: jermenska Socijaldemokratska partija Hnčak organizuje pobunu na istoku Osmanskog carstva protiv poreza.

• 1. 5. - U željezari u Varešu prvi put u BiH proslavljen Prvi maj - po odobrenju vlasti, ali ubrzo otpušteno 12 stranih radnika pokretača ideje.
• 1. 5. - U nekoliko gradova Srbije prvi put proslavljen Prvi maj.
• 1. 5. - "Coxeyeva armija" stigla u Washington, Jacob Coxey uhapšen.
• 1. 5. - Neredi nezaposlenih u Cleveland, Ohio.
• 5. 5. - 5. 11. - Međunarodna izložba u Antverpenu.
• 8. 5. - Rafael Yglesias Castro je novi predsednik Kostarike (do 1902).
• 11. 5. - Pulmanov štrajk počinje bez odobrenja sindikata, nakon što su snižene plate. Prekinuta je većina železničkog saobraćaja zapadno od Detroita.
• 12. 5. - Britansko-belgijski (Anglo-kongoanski) ugovor: belgijski kralj Leopold II bi dao Britancima istočni deo Konga (veza juga Afrike i Ugande) u zamenu za najam nad sudanskim provincijama Bahr el-Ghazal i Ekvatorija (blokiranje francuskog prodora) - Francuzi, ali i Nemci, protestuju zbog ovoga, pa Leopold odustaje u avgustu, dobija samo enklavu Lado.
• 14. 5. - Otvoren Blackpool Tower u Blackpoolu, Engleska - kula visine 158 m inspirisana Ajfelovom.
• maj - Osuđeni neki potpisnici rumunskog Transilvanskog memoranduma u Austro-Ugarskoj, pomilovani sledeće godine.
• maj - U Srbiji navodno otkriven karađorđevićevski agent Mihailo Čebinac, vlasti impliciraju i radikale u zaveru.
• 17. 5. (5. 5. po j.k.) - Kasacioni sud u Srbiji presuđuje da je ukaz od 17 (29) aprila nezakonit.
• 21. 5. (9. 5. po j.k.) - Dvorski udar u Srbiji: ukinut ustav iz 1888., vraćen onaj iz 1869. - bez potresa u zemlji.
• 21. 5. - Kraljica Viktorija zvanično otvorila Mančesterski kanal i Dokove, kojim je ovaj grad, 64 km u unutrašnjosti, povezan sa Irskim morem - Mančesterska luka će biti treća najprometnija u UK.
• 22. 5. - Započela gradnja zgrade Hrvatskog narodnog kazališta u Zagrebu.
• 26. 5. - Emanuel Lasker pobedio Steinitza i postao prvak sveta u šahu (do 1921).
• 30. 5. - Lideri pokreta Fasci Siciliani dobili stroge zatvorske kazne na suđenju u Palermu.
• 31. 5. - Usvojena ostavka bugarskog predsednika vlade Stefana Stambolova, sledi Konstantin Stoilov (do 1899) - prestaje turkofilska politika, biće podsticane četničke akcije VMRO; doći će do izmirenja sa Rusijom.

• 2. 6. - Ras Mengeša Johanes i drugi vođi iz Tigraya, nezadovoljni italijanskim prisustvom, izrazili lojalnost etiopskom caru Meneliku II.
• 4. 6. - Kralj Koreje Gojong traži od Kine pomoć u gušenju pobune Donghak - kineske trupe ubrzo stižu a odmah zatim i japanske, jer Japan misli da je Kina prekršila Tjencinsku konvenciju iz 1885.
• 5. 6. - 10. 10. - U Lavovu se održava Regionalna izložba u Galiciji.
• 7. 6. - Nakon Hasana I, novi marokanski sultan je maloletni Abdelaziz (do 1908).
• 11. 6. - Pobuna Donghak u Koreji je okončana, ali strane trupe ostaju.
• 17. 6. - Nijemci okupirali Trokut Kionga na sjeveru portugalskog Mozambika (do 1916).
• 18. 6. - Beogradski tramvaj: puštena je u saobraćaj prva električna linija.
• 20. 6. - Alexandre Yersin otkrio u Hong Kongu Yersiniju pestis, uzročnica kuge.
• 22. 6. - Dahomej postaje francuski protektorat sa poslednjim kraljem, Béhanzinovim bratom Agoli-agbom (do 1900).
• 23. 6. - U Parizu, na inicijativu Pierra de Coubertina, osnovan Međunarodni olimpijski komitet.
• 25. 6. - Italijanski anarhista Sante Geronimo Caserio smrtno ranio francuskog predsednika Marie François Sadi Carnota u Lyonu. Novi predsednik će biti Jean Casimir-Perier (do sledećeg januara) a Caserio je pogubljen u avgustu.
• 27. 6. - Kralj Aleksandar Obrenović stigao u posetu sultanu u Carigrad.

• 30. 6. - Otvoren Tower Bridge u Londonu.

• 3. 7. - Poslata vojska na Pulmanov štrajk u Čikagu, poginuće 30 štrajkača.
• 4. 7. - Proglašena Republika Havaji, predsednik je Sanford B. Dole - predigra za priključenje SAD 1898. (savezna država od 1959).
• 4. 7. - Ruska vlada proglasila štundiste, evangelske protestante u današnjoj Ukrajini, za štetnu sektu, mnogi su deportovani u Sibir ili Kavkaz.
• 6. 7. - 7. 8. - Američka intervencija u Nikaragvi radi zaštite interesa u Bluefieldsu na Obali komaraca.
• 10. 7. - Razoran zemljotres pogodio područje Izmitskog zaliva i Carigrada, preko 1.300 mrtvih.
• jul - Počinje Holandska intervencija na Lomboku and Karangasemu.
• 16. 7. - Anglo-japanski ugovor o trgovini i plovidbi - ovim i ugovorima sa drugim silama (stupili na snagu 1899), Japan se oslobodio ekstrateritorijalnosti i nejednakih ugovora.
• 17. 7. - Bitka kod Kassale: Italijani iz Eritreje porazili sudanske mahdiste i zauzeli grad Kassala (vraćeno Britancima 1897).
• 22. 7. - Na cesti između Pariza i Rouena održana prva utrka automobila u historiji (Pariz-Rouen 1894), u kojoj je pobijedio Jules de Dion.
• 23. 7. - Japanske trupe zauzele Seul, zarobljen kralj Gojong i postavljena projapanska vlada Kim Hong-jipa koja poništava ugovore sa Kinom i daje prava japanskim trupama da protera kineske.
• 25. 7. - Bitka kod Pungdoa je prva pomorska bitka Kinesko-japanskog rata: japanska pobeda, sprečeno doturanje materijala kineskoj kopnenoj vojsci kod Asana.
• 27. 7. - Prva runda Reformi Gabo u Koreji (do oktobra), podneo ih je japanski ambasador: administrativne i ekonomske reforme po zapadnom modelu uz japansku penetraciju.
• 29. 7. - Bitka kod Seonghwana (ili kod Asana) je prva veća kopnena bitka Kinesko-japanskog rata: japanska pobeda koja je sprečila kinesko opkoljavanje Seula.

• leto - Guglielmo Marconi (20) počinje eksperimente sa radio-talasima, napravio je detektor za munje.

• 1. 8. - Objavama rata formalno počinje Prvi kinesko-japanski rat oko kontrole nad Korejom - veliki gubitak prestiža za kinesko-mančursku dinastiju Ćing.

• 2. 8. - Porinut Parsonsov brod Turbinia, prvi na svetu sa parnom turbinom.
• 10. 8. - General Andrés Avelino Cáceres je ponovo predsednik Perua, nakon izbora u kojima je optužen za prevaru - od oktobra dolazi do građanskog rata, sledećeg marta ga je zbacila koalicija na čelu sa bivšim predsednikom de Piérolom.
• 14. 8. - Franko-kongoanski ugovor: belgijski kralj se odriče potraživanja na jugu Sudana severno od 5° 30'.
• 21. 8. - 4. 9. - Prvi sasunski otpor: masakr pobunjenih Jermena, početak Hamidovih masakara 1894-96.
• 31. 8. - Zakon o industrijskom izmirenju i arbitraciji na Novom Zelandu: priznati sindikati, prvi obavezni sistem državne arbitracije.

• 1. 9. - Požar u borovim šumama kod Hinckley, Minnesota, izgorelo možda 1.000 kv.km šume, zvanično 418 poginulih.
• 2. 9. - U Allegheny Cityju, tj. Pittsburghu, Pennsylvania, osnovana Hrvatska Zajednica Ujedinjenih Država (od 1926. Hrvatska bratska zajednica).
• 8. 9. - Iucunda Semper Expectatione: još jedna papina enciklika o krunici.
• 15. 9. - Petar Karađorđević odlazi sa Cetinja u Ženevu radi školovanja svoje dece, ostaje tamo do 1903.

• 15. 9. - Bitka za Pjongjang: Japanci zauzimaju grad, kineska vojska se povlači iz Koreje na obalu reke Yalu.
• septembar - Sukob Đakovičana i hajduka Bajrama Curija^[1].
• 17. 9. - Bitka kod reke Yalu je ubedljiva japanska pomorska pobeda, Kinezi izgubili pet brodova.

• 14. 10. - Pruga Lašva-Travnik produžena do Bugojna (na prijevoju Komar korišćena zupčanica).
• 15. 10. - Dreyfusova afera počinje kapetanovim hapšenjem pod optužbom za špijunažu - traje do 1906. i odražava veliku podelu u francuskom društvu.
• 24. 10. - Bitka kod Jiulianchenga: Japanci prešli reku Yalu i ušli u Kinu.
• 27. 10. (15. 10. po j.k.) - Predsednik srpske vlade postaje Nikola Hristić umesto Svetomira Nikolajevića.
• 29. 10. - Chlodwig zu Hohenlohe-Schillingsfürst novi kancelar Njemačke (do 1900) umjesto von Caprivija.
• 29. 10. - Novozelandski brod SS Wairarapa udario u greben, oko 140 mrtvih.

• 1. 11. - Aleksandar III., ruski car (49) umire na Krimu od nefritisa, nasleđuje ga Nikolaj II, poslednji car (do 1917).
• 3. 11. - U Poznanju (Pozenu) osnovano Deutscher Ostmarkenverein (Društvo nemačkih istočnih marki) za germanizaciju Poljaka.
• 6. 11. - Ubedljiva pobeda republikanaca na izborima za Kongres SAD, uvod u prekretničke predsedničke izbore 1896.
• 12. 11. - Franjo Bučar uvodi "ski sekciju" u I. hrvatsko sklizalačko društvo.
• 13. 11. - Crkva Isusa Krista svetaca posljednjih dana osnovala Genealošku biblioteku.
• 15. 11. - Prudente de Morais je prvi civilni predsednik Brazila (do 1898), zastupa interese kafe, poljoprivrede i slobodne trgovine.
• novembar - Oficiri osnovali tajno grčko nacionalističko društvo Ethniki Etaireia (→ Megali Idea).
• 16. 11. - Enrico Caruso započinje karijeru. I Fjodor Šaljapin je ove godine počeo karijeru.
• 20. 11. - Nikaragva definitivno zauzima Obalu komaraca, tj. monarhijski Rezervat Moskito.
• 21. 11. - Osnovana Beogradska berza.
• 21. 11. - Bitka kod Lushunkoua (Port Artura): Japanci zauzimaju ovu strateški važnu luku (sile im neće dozvoliti da je zadrže). Ubijen izvestan broj kineskih civila.
• 22. 11. - Okončava se Holandska intervencija na Lomboku i Karangasemu, mnogi Balinežani vrše ritualno samoubistvo puputan.
• 24. 11. - Sun Jat-sen osnovao na Havajima društvo Xingzhonghui (Društvo za preporod Kine) za obaranje ćingovske vlasti u Kini.
• 26. 11. - Car Nikolaj II se oženio princezom Alix von Hessen-Darmstadt, ubuduće Aleksandrom Fjodorovnom.
• 26. 11. - Osnovano Beogradsko lovačko društvo.

• 4. 12. - Nemački meteorolog Arthur Berson se popeo balonom do 9155 m, svetski rekord.
• 5. 12. - Car Wilhelm II otvorio zgradu nemačkog Reichstaga - u funkciji do 1933. i ponovo od 1999.
• 6. 12. - Franklinov institut iz Filadelfije dodelio Nikoli Tesli Medalju Eliota Kresona kao priznanje za rad na polju struja visokih frekvencija.
• 12. 12. - Počinje Druga Madagaskarska ekspedicija, Francuzi do sledećeg septembra porazili Kraljevstvo Merina koje zatim gubi suverenitet.
• 15. 12. - Bahta Hagos, guverner jedne od eritrejskih pokrajina, digao pobunu protiv Italijana, poginuo u okršaju kod Halaia 18-tog. Ovo je početak Prvog italijansko-abesinskog rata (do 1896).
• 17. 12. - Doneta prva lovačka pravila u Srbiji.
• 18. 12. - Žene dobile pravo glasa u Južnoj Australiji.
• 22. 12. - Alfred Dreyfus osuđen za izdaju, sledećeg februara poslat u Francusku Gujanu.
• 22. 12. - Praizvedba Debussyjeve simfonijske poeme Prélude à l'après-midi d'un faune u Parizu.
• 26. 12. (14. 12. po j.k.) - Srpski ministar finansija Vukašin Petrović sklopio dogovor o konverziji državnog duga sa stranim poverilačkim bankama, sa ujedinjenim ("Vukašinovim") zajmom od nominalnih 98 miliona dinara.

• Koalicija Stranke prava i Neodvisne narodne stranke u Hrvatskoj.
• U Ugarskoj donesen Zakon o braku (stupa na snagu sledeće godine), koji propisuje obavezan građanski brak; Srbi bili protiv plašeći se mađarizacije.
• Na predlog Stojana Novakovića pokrenut Srpski etnografski zbornik.
• U Sarajevu pokrenut časopis "Nada" (do 1903), urednik Silvije Strahimir Kranjčević.
• Vasil Glavinov osnovao Čitalište u Velesu, prvo radničko-prosvetno društvo u Makedoniji.
• Kragujevčanka glumica Mila Dimitrijević dolazi u Zagreb.
• U Austriji se nastavlja "celjski problem" - Nemci se protive uvođenju slovenačkog u tamošnju gimnaziju.
• Rayleigh i Ramsay otkrili prvi plemeniti gas - argon.
• Novi Zeland prvi na svetu uveo minimalnu platu.
• Knjige:
  • Kiplingova zbirka priča "Knjiga o džungli".
  • Hopov roman The Prisoner of Zenda.
  • Treći tom Marxovog Kapitala, "Proces kapitalističke proizvodnje kao celina".
  • Lermanovi "Novi listovi iz Afrike".

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1894.

• 1. 1. - Svetislav Ivan Petrović, srpski filmski glumac († 1962)
• 1. 1. - Satyendra Nath Bose, fizičar († 1974)
• 8. 1. - Maksimilijan Kolbe, katolički svetac († 1941.)
• 30. 1. - Boris III, bugarski car († 1943)

• 1. 2. - John Ford, filmski režiser († 1973)
• 3. 2. - Norman Rockwell, slikar, ilustrator († 1978)
• 5. 2. - Ksenija Atanasijević, filozof, književnik, prva žena doktor nauka na BU († 1981)
• 8. 2. - King Vidor, filmski režiser († 1982)
• 10. 2. - Harold Macmillan, britanski premijer († 1986)
• 14. 2. - Jack Benny, glumac, komičar († 1974)
• 25. 2. - Meher Baba, indijski mistik († 1969)

• 2. 3. - Aleksandar Oparin, biohemičar († 1980)
• 17. 3. - Slavko Vorkapić, srpsko-američki filmski radnik († 1976)
• 30. 3. - Sergej Vladimirovič Iljušin, ruski general i konstruktor aviona († 1977.)

• 6. 4. - Justin Popović, srpski teolog, svetac († 1979)
• 8. 4. - Ulderiko Donadini, hrvatski kniževnik († 1923.)
• 15. 4. - Bessie Smith, američka jazz pjevačica († 1937.)
• 17. 4. - Nikita Hruščov, sovjetski državnik († 1971)
• 26. 4. - Rudolf Hess, zamenik Führera († 1987)

• 10. 5. - Dimitri Tiomkin, filmski kompozitor († 1979)
• 17. 5. - Zora Petrović, srpska slikarka († 1962)
• 27. 5. - Dashiell Hammett, pisac († 1961)

• 14. 6. - Marie-Adélaïde od Luksemburga, velika vojvotkinja († 1924)
• 16. 6. - Fjodor Tolbuhin, maršal SSSR († 1949)
• 23. 6. - Alfred Kinsey, američki biolog i seksolog († 1956)
• 23. 6. - Edvard VIII., kralj UK, vojvoda od Windsora († 1972)
• 25. 6. - Krešimir Baranović, kompozitor († 1975)

• 8. 7. - Pjotr Kapica, fizičar nobelovac († 1984)
• 13. 7. - Isak Babel, ruski književnik († 1940)
• 17. 7. - Georges Lemaître, svećenik i znanstvenik († 1966)
• 25. 7. - Gavrilo Princip, atentator († 1918)
• 26. 7. - Aldous Huxley, engleski književnik († 1963.)

• 22. 8. - Antun Barac, hrvatski povjesničar († 1955.)

• 12. 9. - Dubravko Dujšin, hrvatski glumac († 1947.)
• 15. 9. - Jean Renoir, filmski režiser († 1979)
• 15. 9. - Artur Dubravčić, nogometaš († 1969)
• 16. 9. - Aleksandar Deroko, srpski arhitekta, istoričar umetnosti, akademik († 1988)
• 30. 9. - Hugo Klajn, doktor, književnik, pozorišni reditelj († 1981)

• 6. 10. - Momčilo Nastasijević, književnik († 1938)
• 20. 10. - Risto Stijović, vajar, akademik († 1974)
• 27. 10. - Fritz Sauckel, nacistički političar, ratni zločinac († 1946)

• 26. 11. - Norbert Wiener, matematičar († 1964)
• 27. 11. - Konosuke Matsushita, industrijalac († 1989)

• 8. 12. - James Thurber, karikaturista, humorista († 1961)
• 20. 12. - Robert Menzies, australski premijer († 1978)
• 24. 12. - Georges Guynemer, letački as († 1917)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1894.

• 1. 1. - Heinrich Rudolf Hertz, njemački fizičar (* 1857.)
• 8. 1. - Ivan Jastrebov, bivši ruski konzul u Prizrenu (* 1839)
• 8. 1. - Vladimir Karić, geograf, diplomata (* 1848)
• 13. 1. - Nadežda fon Mek, pokroviteljica Čajkovskog (* 1831)
• 16. 1. - Antun Paško Kazali, književnik (* 1815)
• 18. 1. - Teofan Zatvornik, ruski svetac (* 1815)
• 21. 1. - Vojislav Ilić, srpski pesnik (* 1862)
• 23. 1.? - Lobengula, kralj Matabelea (* ca. 1845)
• 5. 2. - Auguste Vaillant, anarhista (* 1861)
• c. 7. 2. - Adolphe Sax, izumitelj saksofona (* 1814)
• 11. 2. - Margaret Henley, inspiracija za Wendi iz "Petra Pana" (* 1888)
• 13. 2. - Franjo Rački, hrvatski povjesničar i političar (* 1828.)
• 21. 2. - Gustave Caillebotte, slikar (* 1848)
• 27. 2. - Hilarión Daza, bivši predsednik Bolivije (* 1840)
• 20. 3. - Lajos Kossuth, mađarski revolucionar (* 1802)
• 30. 3. - Dionisije Ilijević, bivši mitropolit zvorničko-tuzlanski (* 1838)
• 9. 4. - Nikanor Ivanović, bivši mitropolit crnogorski (* 1825)
• 14. 4. - Franziska Lechner, njemačka redovnica (* 1833.)
• 15. 4. - Jean Charles Galissard de Marignac, hemičar (* 1817)
• 7. 6. - Hasan I, sultan Maroka (* 1836)
• 12. 6. - Mina Karadžić, slikarka, književnica (* 1828)
• 22. 6. - Jeronim Jovanović, episkop niški (* 1825)
• 24. 6. - Vilhelmina Mina Karadžić-Vukomanović, srpska slikarka, ćerka Vuka Karadžića (* 1828)
• 25. 6. - Marie François Sadi Carnot, francuski predsednik (ubijen) (* 1837)

• 17. 7. - Leconte de Lisle, pesnik (* 1818)
• 30. 7. - Walter Pater, engleski kritičar i esejista
• 10. 8. - Ferdinand Kren, čačanski industrijalac (* 1826)
• 8. 9. - Hermann von Helmholtz, fizičar (* 1821)
• 8. 9. - Philippe d'Orléans, grof od Pariza, pretendent na francuski presto (* 1838)
• 13. 9. - Emmanuel Chabrier, kompozitor (* 1841)
• 30. 10. - Juan Cortina, meksički odmetnik i folk heroj (* 1824)
• 1. 11. - Aleksandar III., ruski car (* 1845)
• 20. 11. - Anton Rubinštejn, pijanista, kompozitor, dirigent (* 1829)
• 3. 12. - Robert Louis Stevenson, književnik (* 1850)
• 7. 12. - Ferdinand de Lesseps, graditelj Sueckog kanala (* 1805)
• 8. 12. - Pafnutij Čebišov, matematičar (* 1821)
• 27. 12. - Franjo II, bivši kralj Dvije Sicilije (* 1836)

1894 na Wikimedijinoj ostavi