1823

Ово је чланак о години 1823.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1790-е  1800-е  1810-е  – 1820-е –  1830-е  1840-е  1850-е
Године:	1820 1821 1822 – 1823 – 1824 1825 1826

1823. по календарима

Грегоријански	1823. (MDCCCXXIII)
Аб урбе цондита	2576.
Исламски	1238–1239.
Ирански	1201–1202.
Хебрејски	5583–5584.
Бизантски	7331–7332.
Коптски	1539–1540.
Хинду календари
• Викрам Самват	1878–1879.
• Схака Самват	1745–1746.
• Кали Yуга	4924–4925.
Кинески
• Континуално	4459–4460.
• 60 година	Yин Вода Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11823.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1823 (MDCCCXXIII) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у понедјељак по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

• 18 - 25. 1. - Пречасни Wиллиам Буцкланд открио у Велсу "Црвену даму из Павиланда", први икад људски фосил (мушкарац од пре 33.000 година).
• 28. 1. - Пучем конзервативаца збачен чилеански диктатор Бернардо О'Хиггинс, наследиће га Рамóн Фреире.

• 1. 2. (20. 1. по ј.к.) - Уредба за свештенство у Србији којим се регулишу њихови приходи (владике незадовољне)^[1].
• 3. 2. - Праизведба Россинијеве опере Семирамиде.
• 20. 2. - Јамес Wедделл стигао до 74°15' јужне гео. ширине - рекорд остаје осамдесет година.

• 19. 3. - Агустíн де Итурбиде абдицирао под притиском, што је крај краткотрајног Првог мексичког царства.

• 7. 4. - Почиње Француска интервенција у Шпанији у корист краља Фердинанда VII., против либерала.
• 13. 4. - Једанаестогодишњи Франз Лисзт одржао концерт након којег га је наводно пољубио Лудwиг ван Беетховен.
• април - Стари војвода Младен Миловановић убијен на Златибору, на путу за Црну Гору.

• 27. 5. - Португалски принц Мигуел дигао неуспешну побуну звану Вилафранцада против оца и либералног устава.

• 7. 6. - Среско начелство у Котору забранило ходочашће у Манастир Подострог^[2].

• 1. 7. - Савезна Република Централне Америке прогласила независност од Мексика и сваког другог (чине је дан. Гватемала, Ел Салвадор, Хондурас, Никарагва, Костарика, траје до 1838/40).
• 2. 7. - Португалци избачени из Баије, десет месеци након што је Бразилско Царство прогласило независност од Португала.
• 15. 7. - У пожару страдала римска црква базилика Светог Павла изван зидина.
• јул - Ерзурумски уговор окончава Турско-персијски рат (1821-1823) - потврђене границе из 1639.

• 18. 8. - Избила краткотрајна побуна робова у британској колонији Демерара-Ессеqуибо (будућа Британска Гвајана).
• 20. 8. - Умро папа Пио VII, након 23 године на пријестолу.
• 20/21. 8. (8/9. 8. по ј.к.) - Грчки рат за независност: Битка код Карпенисија - у иначе успешном нападу на турски логор у јужно-централној Грчкој погинуо Маркос Боцарис.
• 31. 8. - Битка код Троцадера је одлучујућа француска победа над шпанским либералима - заузето је утврђење код Цáдиза. У спомен на ово је назван гламурозни трг Троцадéро у Паризу, а по њему многи локали у свету.

• 1. 9. - Хусеин-бег Египатски поразио грчку чету на Криту.
• септембар - Уговором из Моултрие Цреека установљен индијански резерват у централној Флориди.
• септембар - Једедиах Смитх са дружином кренуо на своју прву експедицију на западној граници, преко Стеновитих планина.
• 22. 9. - Јосепх Смитх наводно нашао Златне плоче, извор "Књиге Мормона".
• 23. 9. - Цáдиз се предао - крај либералне трогодишњице у Шпанији, повратак апсолутне монархије. Упркос обећањима, велики број либерала ће бити убијен.
• 25. 9. - Филозофски факултет у Јени доделио почасни докторат Вуку Караџићу.

• 28. 9. - Кардинал делла Генга изабран за папу Лава XII. (до 1829).

• 5. 10. - Основан медицински часопис Тхе Ланцет.
• октобар - децембар - Друга опсада Мисолонгија, Турци опет неуспешни.

• 2. 12. - Монроеова доктрина: покушај европске реколонизације у западној хемисфери ће бити сматран за непријатељски чин према САД.
• 14. 12. - Умро горњокарловачки епископ Мојсије Миоковић, следеће године администратор постаје Лукијан Мушицки.
• 29. 12. - Лорд Бyрон стигао у Мисолонги.

• У Београду подигнута зграда у којој се налази Кафана "?".
• Вук Караџић у Лајпцигу издаје ново проширено издање "Пјеснарице" (три књиге).
• Ђуро Шпорер објавио "Алманах илирски".
• Фра Илија Старчевић отворио прву основну школу у Толиси, прву пучку школу у Босни и Херцеговини^[3].
• 1823-24 - Српски сељаци у Звечеву у Славонији се побунили против пресељења на челу са Јефтимијем Милекићем и свештеником Јанићијем Шкорићем^[4].
• Руски морепловац Ото Коцебу кренуо на трећу циркумнавигацију, у експедицији учествује и официр Стеван Вукотић из Братешића (Грбаљ).
• Почео први Англо-Ашанти рат (до 1831).
• У астрономији формулисан Олберсов парадокс.
• Јöнс Јацоб Берзелиус изоловао силицијум.
• Даниел О'Цоннелл у Ирској основао Католичку асоцијацију за еманципацију од британске власти.

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1823.

• 1. 1. - Сáндор Петőфи, мађарски пјесник и политичар († 1849)
• 3. 1. - Роберт Wхитехеад, конструктор торпеда († 1905)
• 8. 1. - Алфред Руссел Wаллаце, природњак, истраживач († 1913)
• јануар - Висарион Љубиша, црногорски митрополит († 1884)
• 28. 2. - Ернест Ренан, филозоф, књижевник († 1892)
• 8. 3. - Гyула Андрáссy, мађарски и АУ политичар († 1890)
• 12. 4. - Александар Н. Островски, драматичар († 1886)
• 14. 4. - Светозар Кушевић, политичар и властелин († 1911)
• 23. 4. - Абдул Меџид I, османлијски султан († 1861)
• 23. 5. - Анте Старчевић, хрватски политичар и књижевник († 1896)
• 24. 6. - Иван Филиповић, педагог и књижевник († 1895)
• 5. 8. - Јосиф Веселић, српски писац хрватског порекла
• 28. 8. - Јован Илић, књижевник и политичар († 1901)
• 16. 9. - Михаило Обреновић, кнез Србије († 1868)
• 30. 10. - Лука Вукаловић, херцеговачки војвода († 1873)
• ? - Емилијан Јосимовић, архитекта († 1897)
• ? - Никола Бизумић, изумитељ машинице за шишање († 1906)
• ? - Максимилијан Прица, правник и политичар († 1873)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1823.

• 25. 1.? - Марко Тодоровић (кнез) (* 1780)
• 26. 1. - Едwард Јеннер, енглески лијечник (* 1749)
• 7. 2. - Анн Радцлиффе, књижевница (* 1764)
• 14. 3. - Цхарлес Франçоис Думоуриез, француски генерал (* 1739)
• април - Младен Миловановић, војвода (* 1760)
• 1. 6. - Лоуис-Ницолас Давоут, француски маршал (* 1770)
• 7. 8. - Матијаш Лаáб, књижевник (* ца. 1746)
• 2. 8. - Лазаре Царнот, политичар, математичар (* 1753)
• 20. 8. - Папа Пио VII. (* 1742)
• 20. 8. - Фриедрицх Арнолд Броцкхаус, издавач (* 1772)
• 11. 9. - Давид Рицардо, економиста (* 1772)
• 14. 10. - Андрија Цицарелли, повјесничар (* 1759)
• 18. 10. - Иван Непомук Бужан, књижевник (* 1746)
• 30. 10. - Едмунд Цартwригхт, проналазач механизованог разбоја (* 1743)
• 14. 12. - Мојсије Миоковић, горњокарловачки епископ (* 1770)^[5]

Литература

• Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
  • Пета књига други том (V-2)