1894

1894. по календарима

Грегоријански	1894. (MDCCCXCIV)
Аб урбе цондита	2647.
Исламски	1311–1312.
Ирански	1272–1273.
Хебрејски	5654–5655.
Бизантски	7402–7403.
Коптски	1610–1611.
Хинду календари
• Викрам Самват	1949–1950.
• Схака Самват	1816–1817.
• Кали Yуга	4995–4996.
Кинески
• Континуално	4530–4531.
• 60 година	Yанг Дрво Коњ (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11894.
п • р • у
Подробније: Календарска ера

Година 1894 (MDCCCXCIV) била је редовна година која почиње у понедјељак по грегоријанском, одн. редовна година која почиње у суботу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују годишње календаре).

• 3. 1. - Фасци Сицилиани: италијанска Цриспијева влада прогласила опсадно стање на Сицилији и послала војску услед крвопролића.
• 4. 1. - Ступила на снагу Француско-руска алијанса (до 1917).
• 10. 1. - Донгхак сељачка револуција у Кореји, овладаће већим делом југозапада земље.
• 15. 1. - Окончан Други франко-дахомејски рат, краљ Бéханзин се предао, остатак живота проводи на Мартинику и у Алжиру.
• 21. 1. (9. 1. по ј.к.) - Бивши краљ Милан Обреновић позван од Александра у Србију (противно закону из 1892), што три дана касније доводи до пада радикалне владе ген. Грујића.
• 24. 1. (12. 1. по ј.к.) - У Србији неутрална влада Ђорђа Симића.
• 25. 1. - Окончава се Белгијско-арапски рат у Слободној Држави Конго победом белгијске стране.

• 2. 2. - Елисабетх Фöрстер-Ниетзсцхе, Фриедрицхова сестра, основала Ниетзсцхе-Арцхив.
• 10. 2. - Након царинског рата потписан трговачки споразум између Немачке и Русије.
• 12. 2. - Французи на челу са Јосепхом Јоффром заузели Тимбукту.
• 12. 2. - Анархиста Éмиле Хенрy активирао бомбу у париском кафеу, једна особа погинула.
• 12. 2. - Никарагванци (председник Јосé Сантос Зелаyа) заузели Резерват Москито на атлантској обали - у јулу их привремено протерала британско-америчка интервенција.
• 15. 2. - Анархиста Мартиал Боурдин покушао да дигне у ваздух Гриничку опсерваторију, али погинуо сам.
• 22. 2. - Након успешне либералне побуне, Полицарпо Бонилла је нови председник Хондураса (до 1899).
• 27. 2. - Бивши председник Боливије Хилариóн Даза убијен одмах по повратку у земљу.

• 2. 3. - Британски премијер Wиллиам Еwарт Гладстоне дао оставку из противљења повећаној потрошњи за морнарицу, наследиће га Арцхибалд Примросе, ерл од Росеберyја (до 1895).
• 5. 3. - Закон о локалној влади у Енглеској и Велсу: изабрана локална већа, жене са имовином имају право гласа.
• 11. 3. - Скандал у Бугарској: Марија Милкова, супруга једног официра, оптужује председника владе Стамболова да је у љубавној вези с њом и њеном сестром, супругом министра војног Михаила Савова - овај ће изазвати Стамболова на двобој, због чега је смењен.
• 13. 3. - У париском варијетеу Диван Фаyоунау одигран први професионални стриптиз.
• 15. 3. - Франко-немачки уговор о разграничењу немачког Камеруна и француских поседа, незадовољни Британци, па и неки у Немачкој.
• март - Куга у кинеском граду Кантону, у мају се шири и на Хонг Конг, за неколико месеци умире 100.000 људи (→ Трећа пандемија куге).
• март - У Рио де Јанеиру после пола године сузбијена побуна морнарице, наставља се Федералистичка револуција у држави Рио Гранде до Сул.
• 16. 3. - Праизведба Массенетове опере Тхаïс.
• 25. 3. - "Цоxеyјева армија" незапослених креће из Массиллон, Охио на Вашингтон, једна група отела воз али их пресрела војска. У САД је у ово време најгора економска криза у досадашњој историји (Паника 1893.).
• 29. 3. - У Вранову код Смедерева основана прва земљорадничко-кредитна задруга у Србији (почетак задругарског покрета).

• 2. 4. (21. 3. по ј.к.) - Неутралац Светомир Николајевић нови председник српске владе.
• 2. 4. - Лајос Коссутх сахрањен у Будимпешти.
• 11. 4. - Уганда постаје британски протекторат (до 1962).
• 14. 4. - На њујоршком Броадwаyу браћа Холланд отворила први салон са кинетоскопима - први комерцијални "биоскоп", наредних месеци салони се шире у САД.
• 14. 4. - У Загребу основан Савез хрватских бициклистах.
• 16. 4. - Перцивал Лоwелл основао опсерваторију у Флагстафф, Аризона, прву која је лоцирана на далеком и високом месту, наредних година истражује "канале" на Марсу.
• 21. 4. - Почиње, на крају неуспешни, осмонедељни штрајк рудара битуминозног угља у САД.
• 29. 4. (17. 4. по ј.к.) - Краљ Александар Обреновић указом укинуо законе и одлуке којим су његови родитељи протерани из Србије.

• пролеће и остатак године - "Нечувени зулуми" над Србима у пећкој, пазарској, призренској и приштевској нахији^[1].
• пролеће - Први сасунски отпор: јерменска Социјалдемократска партија Хнчак организује побуну на истоку Османског царства против пореза.

• 1. 5. - У жељезари у Варешу први пут у БиХ прослављен Први мај - по одобрењу власти, али убрзо отпуштено 12 страних радника покретача идеје.
• 1. 5. - У неколико градова Србије први пут прослављен Први мај.
• 1. 5. - "Цоxеyева армија" стигла у Wасхингтон, Јацоб Цоxеy ухапшен.
• 1. 5. - Нереди незапослених у Цлевеланд, Охио.
• 5. 5. - 5. 11. - Међународна изложба у Антверпену.
• 8. 5. - Рафаел Yглесиас Цастро је нови председник Костарике (до 1902).
• 11. 5. - Пулманов штрајк почиње без одобрења синдиката, након што су снижене плате. Прекинута је већина железничког саобраћаја западно од Детроита.
• 12. 5. - Британско-белгијски (Англо-конгоански) уговор: белгијски краљ Леополд II би дао Британцима источни део Конга (веза југа Африке и Уганде) у замену за најам над суданским провинцијама Бахр ел-Гхазал и Екваторија (блокирање француског продора) - Французи, али и Немци, протестују због овога, па Леополд одустаје у августу, добија само енклаву Ладо.
• 14. 5. - Отворен Блацкпоол Тоwер у Блацкпоолу, Енглеска - кула висине 158 м инспирисана Ајфеловом.
• мај - Осуђени неки потписници румунског Трансилванског меморандума у Аустро-Угарској, помиловани следеће године.
• мај - У Србији наводно откривен карађорђевићевски агент Михаило Чебинац, власти имплицирају и радикале у заверу.
• 17. 5. (5. 5. по ј.к.) - Касациони суд у Србији пресуђује да је указ од 17 (29) априла незаконит.
• 21. 5. (9. 5. по ј.к.) - Дворски удар у Србији: укинут устав из 1888., враћен онај из 1869. - без потреса у земљи.
• 21. 5. - Краљица Викторија званично отворила Манчестерски канал и Докове, којим је овај град, 64 км у унутрашњости, повезан са Ирским морем - Манчестерска лука ће бити трећа најпрометнија у УК.
• 22. 5. - Започела градња зграде Хрватског народног казалишта у Загребу.
• 26. 5. - Емануел Ласкер победио Стеинитза и постао првак света у шаху (до 1921).
• 30. 5. - Лидери покрета Фасци Сицилиани добили строге затворске казне на суђењу у Палерму.
• 31. 5. - Усвојена оставка бугарског председника владе Стефана Стамболова, следи Константин Стоилов (до 1899) - престаје туркофилска политика, биће подстицане четничке акције ВМРО; доћи ће до измирења са Русијом.

• 2. 6. - Рас Менгеша Јоханес и други вођи из Тиграyа, незадовољни италијанским присуством, изразили лојалност етиопском цару Менелику II.
• 4. 6. - Краљ Кореје Гојонг тражи од Кине помоћ у гушењу побуне Донгхак - кинеске трупе убрзо стижу а одмах затим и јапанске, јер Јапан мисли да је Кина прекршила Тјенцинску конвенцију из 1885.
• 5. 6. - 10. 10. - У Лавову се одржава Регионална изложба у Галицији.
• 7. 6. - Након Хасана I, нови марокански султан је малолетни Абделазиз (до 1908).
• 11. 6. - Побуна Донгхак у Кореји је окончана, али стране трупе остају.
• 17. 6. - Нијемци окупирали Трокут Кионга на сјеверу португалског Мозамбика (до 1916).
• 18. 6. - Београдски трамвај: пуштена је у саобраћај прва електрична линија.
• 20. 6. - Алеxандре Yерсин открио у Хонг Конгу Yерсинију пестис, узрочница куге.
• 22. 6. - Дахомеј постаје француски протекторат са последњим краљем, Бéханзиновим братом Аголи-агбом (до 1900).
• 23. 6. - У Паризу, на иницијативу Пиерра де Цоубертина, основан Међународни олимпијски комитет.
• 25. 6. - Италијански анархиста Санте Геронимо Цасерио смртно ранио француског председника Марие Франçоис Сади Царнота у Лyону. Нови председник ће бити Јеан Цасимир-Периер (до следећег јануара) а Цасерио је погубљен у августу.
• 27. 6. - Краљ Александар Обреновић стигао у посету султану у Цариград.

• 30. 6. - Отворен Тоwер Бридге у Лондону.

• 3. 7. - Послата војска на Пулманов штрајк у Чикагу, погинуће 30 штрајкача.
• 4. 7. - Проглашена Република Хаваји, председник је Санфорд Б. Доле - предигра за прикључење САД 1898. (савезна држава од 1959).
• 4. 7. - Руска влада прогласила штундисте, евангелске протестанте у данашњој Украјини, за штетну секту, многи су депортовани у Сибир или Кавказ.
• 6. 7. - 7. 8. - Америчка интервенција у Никарагви ради заштите интереса у Блуефиелдсу на Обали комараца.
• 10. 7. - Разоран земљотрес погодио подручје Измитског залива и Цариграда, преко 1.300 мртвих.
• јул - Почиње Холандска интервенција на Ломбоку анд Карангасему.
• 16. 7. - Англо-јапански уговор о трговини и пловидби - овим и уговорима са другим силама (ступили на снагу 1899), Јапан се ослободио екстратериторијалности и неједнаких уговора.
• 17. 7. - Битка код Кассале: Италијани из Еритреје поразили суданске махдисте и заузели град Кассала (враћено Британцима 1897).
• 22. 7. - На цести између Париза и Роуена одржана прва утрка аутомобила у хисторији (Париз-Роуен 1894), у којој је побиједио Јулес де Дион.
• 23. 7. - Јапанске трупе заузеле Сеул, заробљен краљ Гојонг и постављена пројапанска влада Ким Хонг-јипа која поништава уговоре са Кином и даје права јапанским трупама да протера кинеске.
• 25. 7. - Битка код Пунгдоа је прва поморска битка Кинеско-јапанског рата: јапанска победа, спречено дотурање материјала кинеској копненој војсци код Асана.
• 27. 7. - Прва рунда Реформи Габо у Кореји (до октобра), поднео их је јапански амбасадор: административне и економске реформе по западном моделу уз јапанску пенетрацију.
• 29. 7. - Битка код Сеонгхwана (или код Асана) је прва већа копнена битка Кинеско-јапанског рата: јапанска победа која је спречила кинеско опкољавање Сеула.

• лето - Гуглиелмо Марцони (20) почиње експерименте са радио-таласима, направио је детектор за муње.

• 1. 8. - Објавама рата формално почиње Први кинеско-јапански рат око контроле над Корејом - велики губитак престижа за кинеско-манчурску династију Ћинг.

• 2. 8. - Поринут Парсонсов брод Турбиниа, први на свету са парном турбином.
• 10. 8. - Генерал Андрéс Авелино Цáцерес је поново председник Перуа, након избора у којима је оптужен за превару - од октобра долази до грађанског рата, следећег марта га је збацила коалиција на челу са бившим председником де Пиéролом.
• 14. 8. - Франко-конгоански уговор: белгијски краљ се одриче потраживања на југу Судана северно од 5° 30'.
• 21. 8. - 4. 9. - Први сасунски отпор: масакр побуњених Јермена, почетак Хамидових масакара 1894-96.
• 31. 8. - Закон о индустријском измирењу и арбитрацији на Новом Зеланду: признати синдикати, први обавезни систем државне арбитрације.

• 1. 9. - Пожар у боровим шумама код Хинцклеy, Миннесота, изгорело можда 1.000 кв.км шуме, званично 418 погинулих.
• 2. 9. - У Аллегхенy Цитyју, тј. Питтсбургху, Пеннсyлваниа, основана Хрватска Заједница Уједињених Држава (од 1926. Хрватска братска заједница).
• 8. 9. - Иуцунда Семпер Еxпецтатионе: још једна папина енциклика о круници.
• 15. 9. - Петар Карађорђевић одлази са Цетиња у Женеву ради школовања своје деце, остаје тамо до 1903.

• 15. 9. - Битка за Пјонгјанг: Јапанци заузимају град, кинеска војска се повлачи из Кореје на обалу реке Yалу.
• септембар - Сукоб Ђаковичана и хајдука Бајрама Цурија^[1].
• 17. 9. - Битка код реке Yалу је убедљива јапанска поморска победа, Кинези изгубили пет бродова.

• 14. 10. - Пруга Лашва-Травник продужена до Бугојна (на пријевоју Комар коришћена зупчаница).
• 15. 10. - Дреyфусова афера почиње капетановим хапшењем под оптужбом за шпијунажу - траје до 1906. и одражава велику поделу у француском друштву.
• 24. 10. - Битка код Јиулианцхенга: Јапанци прешли реку Yалу и ушли у Кину.
• 27. 10. (15. 10. по ј.к.) - Председник српске владе постаје Никола Христић уместо Светомира Николајевића.
• 29. 10. - Цхлодwиг зу Хохенлохе-Сцхиллингсфüрст нови канцелар Њемачке (до 1900) умјесто вон Цапривија.
• 29. 10. - Новозеландски брод СС Wаирарапа ударио у гребен, око 140 мртвих.

• 1. 11. - Александар III., руски цар (49) умире на Криму од нефритиса, наслеђује га Николај II, последњи цар (до 1917).
• 3. 11. - У Познању (Позену) основано Деутсцхер Остмаркенвереин (Друштво немачких источних марки) за германизацију Пољака.
• 6. 11. - Убедљива победа републиканаца на изборима за Конгрес САД, увод у прекретничке председничке изборе 1896.
• 12. 11. - Фрањо Бучар уводи "ски секцију" у I. хрватско склизалачко друштво.
• 13. 11. - Црква Исуса Криста светаца посљедњих дана основала Генеалошку библиотеку.
• 15. 11. - Пруденте де Мораис је први цивилни председник Бразила (до 1898), заступа интересе кафе, пољопривреде и слободне трговине.
• новембар - Официри основали тајно грчко националистичко друштво Етхники Етаиреиа (→ Мегали Идеа).
• 16. 11. - Енрицо Царусо започиње каријеру. I Фјодор Шаљапин је ове године почео каријеру.
• 20. 11. - Никарагва дефинитивно заузима Обалу комараца, тј. монархијски Резерват Москито.
• 21. 11. - Основана Београдска берза.
• 21. 11. - Битка код Лусхункоуа (Порт Артура): Јапанци заузимају ову стратешки важну луку (силе им неће дозволити да је задрже). Убијен известан број кинеских цивила.
• 22. 11. - Окончава се Холандска интервенција на Ломбоку и Карангасему, многи Балинежани врше ритуално самоубиство пупутан.
• 24. 11. - Сун Јат-сен основао на Хавајима друштво Xингзхонгхуи (Друштво за препород Кине) за обарање ћинговске власти у Кини.
• 26. 11. - Цар Николај II се оженио принцезом Алиx вон Хессен-Дармстадт, убудуће Александром Фјодоровном.
• 26. 11. - Основано Београдско ловачко друштво.

• 4. 12. - Немачки метеоролог Артхур Берсон се попео балоном до 9155 м, светски рекорд.
• 5. 12. - Цар Wилхелм II отворио зграду немачког Реицхстага - у функцији до 1933. и поново од 1999.
• 6. 12. - Франклинов институт из Филаделфије доделио Николи Тесли Медаљу Елиота Кресона као признање за рад на пољу струја високих фреквенција.
• 12. 12. - Почиње Друга Мадагаскарска експедиција, Французи до следећег септембра поразили Краљевство Мерина које затим губи суверенитет.
• 15. 12. - Бахта Хагос, гувернер једне од еритрејских покрајина, дигао побуну против Италијана, погинуо у окршају код Халаиа 18-тог. Ово је почетак Првог италијанско-абесинског рата (до 1896).
• 17. 12. - Донета прва ловачка правила у Србији.
• 18. 12. - Жене добиле право гласа у Јужној Аустралији.
• 22. 12. - Алфред Дреyфус осуђен за издају, следећег фебруара послат у Француску Гујану.
• 22. 12. - Праизведба Дебуссyјеве симфонијске поеме Прéлуде à л'апрèс-миди д'ун фауне у Паризу.
• 26. 12. (14. 12. по ј.к.) - Српски министар финансија Вукашин Петровић склопио договор о конверзији државног дуга са страним поверилачким банкама, са уједињеним ("Вукашиновим") зајмом од номиналних 98 милиона динара.

• Коалиција Странке права и Неодвисне народне странке у Хрватској.
• У Угарској донесен Закон о браку (ступа на снагу следеће године), који прописује обавезан грађански брак; Срби били против плашећи се мађаризације.
• На предлог Стојана Новаковића покренут Српски етнографски зборник.
• У Сарајеву покренут часопис "Нада" (до 1903), уредник Силвије Страхимир Крањчевић.
• Васил Главинов основао Читалиште у Велесу, прво радничко-просветно друштво у Македонији.
• Крагујевчанка глумица Мила Димитријевић долази у Загреб.
• У Аустрији се наставља "цељски проблем" - Немци се противе увођењу словеначког у тамошњу гимназију.
• Раyлеигх и Рамсаy открили први племенити гас - аргон.
• Нови Зеланд први на свету увео минималну плату.
• Књиге:
  • Киплингова збирка прича "Књига о џунгли".
  • Хопов роман Тхе Присонер оф Зенда.
  • Трећи том Марxовог Капитала, "Процес капиталистичке производње као целина".
  • Лерманови "Нови листови из Африке".

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1894.

• 1. 1. - Светислав Иван Петровић, српски филмски глумац († 1962)
• 1. 1. - Сатyендра Натх Босе, физичар († 1974)
• 8. 1. - Максимилијан Колбе, католички светац († 1941.)
• 30. 1. - Борис III, бугарски цар († 1943)

• 1. 2. - Јохн Форд, филмски режисер († 1973)
• 3. 2. - Норман Роцкwелл, сликар, илустратор († 1978)
• 5. 2. - Ксенија Атанасијевић, филозоф, књижевник, прва жена доктор наука на БУ († 1981)
• 8. 2. - Кинг Видор, филмски режисер († 1982)
• 10. 2. - Харолд Мацмиллан, британски премијер († 1986)
• 14. 2. - Јацк Беннy, глумац, комичар († 1974)
• 25. 2. - Мехер Баба, индијски мистик († 1969)

• 2. 3. - Александар Опарин, биохемичар († 1980)
• 17. 3. - Славко Воркапић, српско-амерички филмски радник († 1976)
• 30. 3. - Сергеј Владимирович Иљушин, руски генерал и конструктор авиона († 1977.)

• 6. 4. - Јустин Поповић, српски теолог, светац († 1979)
• 8. 4. - Улдерико Донадини, хрватски книжевник († 1923.)
• 15. 4. - Бессие Смитх, америчка јазз пјевачица († 1937.)
• 17. 4. - Никита Хрушчов, совјетски државник († 1971)
• 26. 4. - Рудолф Хесс, заменик Фüхрера († 1987)

• 10. 5. - Димитри Тиомкин, филмски композитор († 1979)
• 17. 5. - Зора Петровић, српска сликарка († 1962)
• 27. 5. - Дасхиелл Хамметт, писац († 1961)

• 14. 6. - Марие-Адéлаïде од Луксембурга, велика војвоткиња († 1924)
• 16. 6. - Фјодор Толбухин, маршал СССР († 1949)
• 23. 6. - Алфред Кинсеy, амерички биолог и сексолог († 1956)
• 23. 6. - Едвард VIII., краљ УК, војвода од Wиндсора († 1972)
• 25. 6. - Крешимир Барановић, композитор († 1975)

• 8. 7. - Пјотр Капица, физичар нобеловац († 1984)
• 13. 7. - Исак Бабел, руски књижевник († 1940)
• 17. 7. - Георгес Лемаîтре, свећеник и знанственик († 1966)
• 25. 7. - Гаврило Принцип, атентатор († 1918)
• 26. 7. - Алдоус Хуxлеy, енглески књижевник († 1963.)

• 22. 8. - Антун Барац, хрватски повјесничар († 1955.)

• 12. 9. - Дубравко Дујшин, хрватски глумац († 1947.)
• 15. 9. - Јеан Реноир, филмски режисер († 1979)
• 15. 9. - Артур Дубравчић, ногометаш († 1969)
• 16. 9. - Александар Дероко, српски архитекта, историчар уметности, академик († 1988)
• 30. 9. - Хуго Клајн, доктор, књижевник, позоришни редитељ († 1981)

• 6. 10. - Момчило Настасијевић, књижевник († 1938)
• 20. 10. - Ристо Стијовић, вајар, академик († 1974)
• 27. 10. - Фритз Сауцкел, нацистички политичар, ратни злочинац († 1946)

• 26. 11. - Норберт Wиенер, математичар († 1964)
• 27. 11. - Коносуке Матсусхита, индустријалац († 1989)

• 8. 12. - Јамес Тхурбер, карикатуриста, хумориста († 1961)
• 20. 12. - Роберт Мензиес, аустралски премијер († 1978)
• 24. 12. - Георгес Гуyнемер, летачки ас († 1917)

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1894.

• 1. 1. - Хеинрицх Рудолф Хертз, њемачки физичар (* 1857.)
• 8. 1. - Иван Јастребов, бивши руски конзул у Призрену (* 1839)
• 8. 1. - Владимир Карић, географ, дипломата (* 1848)
• 13. 1. - Надежда фон Мек, покровитељица Чајковског (* 1831)
• 16. 1. - Антун Пашко Казали, књижевник (* 1815)
• 18. 1. - Теофан Затворник, руски светац (* 1815)
• 21. 1. - Војислав Илић, српски песник (* 1862)
• 23. 1.? - Лобенгула, краљ Матабелеа (* ца. 1845)
• 5. 2. - Аугусте Ваиллант, анархиста (* 1861)
• ц. 7. 2. - Адолпхе Саx, изумитељ саксофона (* 1814)
• 11. 2. - Маргарет Хенлеy, инспирација за Wенди из "Петра Пана" (* 1888)
• 13. 2. - Фрањо Рачки, хрватски повјесничар и политичар (* 1828.)
• 21. 2. - Густаве Цаиллеботте, сликар (* 1848)
• 27. 2. - Хилариóн Даза, бивши председник Боливије (* 1840)
• 20. 3. - Лајос Коссутх, мађарски револуционар (* 1802)
• 30. 3. - Дионисије Илијевић, бивши митрополит зворничко-тузлански (* 1838)
• 9. 4. - Никанор Ивановић, бивши митрополит црногорски (* 1825)
• 14. 4. - Франзиска Лецхнер, њемачка редовница (* 1833.)
• 15. 4. - Јеан Цхарлес Галиссард де Маригнац, хемичар (* 1817)
• 7. 6. - Хасан I, султан Марока (* 1836)
• 12. 6. - Мина Караџић, сликарка, књижевница (* 1828)
• 22. 6. - Јероним Јовановић, епископ нишки (* 1825)
• 24. 6. - Вилхелмина Мина Караџић-Вукомановић, српска сликарка, ћерка Вука Караџића (* 1828)
• 25. 6. - Марие Франçоис Сади Царнот, француски председник (убијен) (* 1837)

• 17. 7. - Лецонте де Лисле, песник (* 1818)
• 30. 7. - Wалтер Патер, енглески критичар и есејиста
• 10. 8. - Фердинанд Крен, чачански индустријалац (* 1826)
• 8. 9. - Херманн вон Хелмхолтз, физичар (* 1821)
• 8. 9. - Пхилиппе д'Орлéанс, гроф од Париза, претендент на француски престо (* 1838)
• 13. 9. - Еммануел Цхабриер, композитор (* 1841)
• 30. 10. - Јуан Цортина, мексички одметник и фолк херој (* 1824)
• 1. 11. - Александар III., руски цар (* 1845)
• 20. 11. - Антон Рубинштејн, пијаниста, композитор, диригент (* 1829)
• 3. 12. - Роберт Лоуис Стевенсон, књижевник (* 1850)
• 7. 12. - Фердинанд де Лессепс, градитељ Суецког канала (* 1805)
• 8. 12. - Пафнутиј Чебишов, математичар (* 1821)
• 27. 12. - Фрањо II, бивши краљ Двије Сицилије (* 1836)