8. 5.

10. мај/свибањ (10. 5.) је 128. дан године по грегоријанском календару (131. у пријеступној години). До краја године има још 237 дана.

• 1429. — Победом француске војске над Енглезима завршена је опсада Орлеана у Стогодишњем рату.
• 1783. — Захарије Стефановић Орфелин издао је у Бечу књигу "Искусни подрумар", прву књигу о производњи вина на српском језику.
• 1794. — У Паризу је, по налогу Револуционарног суда, гиљотином погубљен француски хемичар Антоан Лавоазје, оснивач модерне хемије. Формулисао је закон о неуништивости материје и открио процес оксидације.
• 1815. — На брду Љубић, код Чачка, Срби су у Другом српском устанку потукли троструко јачу турску војску.
• 1852. — Потписан је Лондонски протокол којим се гарантује интегритет Данске.
• 1900. — Српски физичар Михајло Пупин патентирао је у Њујорку апарат за телефонске и телеграфске преносе на велике удаљености.
• 1902. — Од ерупције вулкана Мон Пеље на Мартинику у Карибима, уништен је град Сен Пјер, а погинуло је више од 30.000 људи.
• 1921. — У Шведској је укинута смртна казна.
• 1945. — Други свјетски рат: Партизанске снаге ушле у Загреб.
• 1949. — Створена је Савезна Република Немачка, у чији састав су ушле дотадашње зоне под америчком, британском и француском контролом, успостављене после Другог светског рата и пораза нациста. Формирана је привремена влада на челу са Конрадом Аденауером.
• 1973. — У Јужној Дакоти, у САД, окончана је побуна Индијанаца који су 10 недеља у опсади држали мало преријско насеље.
• 1980. — У Београду је сахрањен председник СФРЈ Јосип Броз Тито. Сахрани су присуствовали највиши представници више од 120 земаља, као и 200 партија. Директан пренос сахране преузеле су телевизијске станице из више од 40 земаља.
• 1984. — Совјетски олимпијски комитет одлучио је да бојкотује Олимпијске игре у Лос Анђелесу, оптуживши владу САД за кршење Олимпијске повеље.
• 1992. — У СР Југославији је пензионисано 38 генерала, међу којима и начелник Генералштаба Благоје Аџић. Нови шеф ГШ постао је генерал-пуковник Живота Панић.
• 1994. — На парламентарним изборима у Мађарској победили су социјалисти Ђуле Хорна.
• 1999. —.
  • У ваздушним ударима НАТО-а на СР Југославију погођена је амбасада Кине у Београду. Погинуло је четворо кинеских држављана, а најмање 10 рањено. Инцидент је озбиљно пољуљао односе САД и Кине и уследили су масовни протести у Кини.
  • Под неразјашњеним околностима убијен је Фехми Агани, најближи сарадник лидера Демократског савеза Косова и Метохије Ибрахима Ругове. Његово тело пронађено је код Липљана на Косову.
• 2001. —.
  • СР Југославија је примљена као пуноправни члан у Светску банку.
  • Папа Јован Павле II окончао је своју историјску посету Сирији, чиме је постао први папа који је ушао у џамију. Ту земљу је напустио молитвом за мир између Јевреја и Арапа.
• 2003. —.
  • У америчком Сенату једногласно је усвојен предлог о проширењу НАТО-а за седам бивших источно-европских комунистичких земаља (Летонија, Литванија, Естонија, Словенија, Словачка, Бугарска и Румунија).
  • Марокански краљ Мухамед је поводом рођења свог сина, наследника, ослободио више од 9.000 затвореника, што је највећа амнестија у историји ове земље.

.

• 1753. — Мигуел Хидалго y Цостилла, мексички свећеник († 1811.).
• 1828. — Хенрy Дунант, швицарски филантроп, оснивач Црвеног крижа († 1910.).
• 1859. — Јохан Јенсен, дански математичар и инжењер. († 1925.).
• 1884. — Харрy Труман, амерички политичар и државник.
• 1899. — Алојзије Степинац, кардинал и загребачки надбискуп,(† 1960.).
• 1903. — Фернандел, француски глумац и пјевач († 1971.).
• 1923. — Сулејман Омеровић, партизански командант и народни херој Југославије.
• 1924. — Марио Микулић, босанскохерцеговачки сликар († 1991.).
• 1951. — Мике D'Антони, амерички професионални кошаркашки тренер, талијанског поријекла.
• 1955. — Младен Маркач, бивши командант специјалних полицијских јединица МУП-а Републике Хрватске за вријеме рата.
• 1956. — Јефф Wинцотт, амерички филмски глумац.
• 1960. — Францо Бареси, талијански ногометни репрезентативац.
• 1966. — Цлáудио Таффарел, бразилски ногометни вратар.
• 1968. — Невзет Нанић, командир вода за специјална дејства "Газије"; брат командира Изета Нанића.
• 1968. — Иван Микулић, хрватски пјевач забавне глазбе.
• 1971. — Елвис Фатовић, бивши хрватски ватерполист и тренер.
• 1972. — Даррен Хаyес, аустралски поп-пјевач.
• 1973. — Кам Хескин, америчка глумица.
• 1975. — Енриqуе Иглесиас, шпањолски поп-пјевач.
• 1977. — Барбара Јелић Ружић, хрватска одбојкашица.
• 1977. — Тхеодорос Папалоукас, грчки кошаркаш.
• 1978. — Лúцио, бразилски ногометни репрезентативац.
• 1984. — Сандра Шарић, хрватска теквандоашица и бивша еуропска првакиња.

.

•   685. - Папа Бенедикт II. (* ?).
• 1794. — Антоине Лаурент де Лавоисиер, француски кемичар (* 1743.).
• 1794. — Антоине Лавоисиер, француски хемичар.
• 1873. — Јохн Стуарт Милл, енглески филозоф и економист (* 1806.).
• 1880. — Густаве Флауберт, француски књижевник.
• 1903. — Паул Гаугуин, француски сликар и графичар (* 1848.).
• 1904. — Еадwеард Муyбридге, амерички фотограф (* 1830.).
• 1947. — Харрy Гордон Селфридге, амерички магнат (* 1858.).
• 1952. — Вилијем Фокс, амерички филмски продуцент. .
• 1988. — Роберт А. Хеинлеин, амерички СФ писац (* 1907.).
• 1999. — Дирк Богард, британски филмски глумац.

.

• Српска православна црква слави:.
  • Светог апостола и јеванђелиста Марка.
  • Светог Аниана - епископа Александријског
  • Свети апостол и јеванђелист Марко - Марковдан

.

Види такође: Годишњи календар - Дневни календар