Алкин

Алкини су ациклички незасићени угљиководици који у молекули поред једноструких имају и троструке ковалентне везе.

Опћа формула хомологог низа алкана је C_нХ_2н-2, а чланови (изузевши етин) се разликују по групи ЦХ₂. Имена им се изводе из имена алкана с једнаким бројем атома C, осим што уместо наставка -ан имају наставак -ин.

Редни број	Име	Молекулска формула	Сажета структурна формула
1.	етин	C2Х2	ХЦ ≡ ЦХ
2.	пропин	C3Х4	ЦХ3 - C ≡ ЦХ
3.	бутин	C4Х6	ЦХ3 - ЦХ2 - C ≡ ЦХ
4.	пентин	C5Х8	ЦХ3 - (ЦХ2)2 - C ≡ ЦХ
5.	хексин	C6Х10	ЦХ3 - (ЦХ2)3 - C ≡ ЦХ
6.	хептин	C7Х12	ЦХ3 - (ЦХ2)4 - C ≡ ЦХ
7.	октин	C8Х14	ЦХ3 - (ЦХ2)5 - C ≡ ЦХ
8.	нонин	C9Х16	ЦХ3 - (ЦХ2)6 - C ≡ ЦХ
9.	децин	C10Х18	ЦХ3 - (ЦХ2)7 - C ≡ ЦХ

Физичка својства алкина врло су слична физичким својствима алкана. Она такођер овисе о броју и распореду атома угљика у молекули.

Агрегатно стање:

• 2-4 атома C: плинови
• 5-17 атома C: текућине
• више од 17 атома C: крутине

Врелиште им расте с порастом релативне молекуларне масе, а пада с већим ступњем разгранатости ланца.

Слабо се отапају у води (али боље од алкана и алкена), а добро се отапају у органским отапалима.

Алкини су хемијски активни спојеви због специфичне структуре троструке ковалентне везе. Она се састоји од двије слабе π-везе (пи-веза) и једне чврсте σ-везе (сигма-веза). При реакцији, π-везе се кидају те се на њих вежу атоми (или скупине атома) другог реактанта, а σ-веза остаје у виду једноструке (или двоструке) ковалентне везе.

Реакције алкена:

1. с халогеним елементима
2. с хидридима халогених елемената
3. с водиком, уз катализатор (платину)
4. лако се оксидирају
5. запаљени на зраку горе творећи угљиков(IV) оксид и воду.

Прве четири реакције одвијају се електрофилном адицијом на троструку ковалентну везу.
Примјер: реакција етина с бромом

 HC ≡ CH   +   Br2   →   HC = CH
                          |   |
                          Br  Br
 
 HC = CH   +   Br2   →   HC - CH
  |   |                   |   |
  Br  Br                  Br2  Br2

Назив (по ИУПАЦ-у) је аналоган називу алкена, само што треба водити рачуна о положају троструке ковалентне везе (а не двоструке).

1. Одређује се најдужи ланац атома C у споју - овисно о броју атома C у ланцу, одређује се "главни" назив (нпр. пропин), који се пише на крају.
2. Нумерирају се атоми C, водећи рачуна о смјеру бројања: атоми C спојени троструком везом требају добити што мањи број. Осим тога, атоми C који на себе имају везан неки други атом или скупину атома требају добити што мањи могући број. При томе се атоми водика не рачунају. Број првог атома C на којем је трострука ковалентна веза пише се прије "главног" назива споја.
3. Изводи се назив споја: прво се напише број атома C на који је везан атом или скупина атома, а затим назив тог атома или скупине. Називи атома или скупина наводе се абецедним редом, а између елемената (бројеви те називи атома или скупина) пишу се повлаке. Ако су на један атом C везана два или више атома (или скупина), број тог атома се пише два (или више) пута, бројеви се одвајају зарезом, а називу атома или скупине додаје се префикс - грчки број атома или скупине.

За примјер погледајте називље алкена (јер је све потпуно исто, осим што је код алкина трострука ковалентна веза, а не двострука).

Структурна изомерија је појава два или више споја имају једнаку молекулску формулу и молекулску масу, али се разликују по распореду атома (а тиме и својствима). Структурна изомерија алкина у принципу је једнака структурној изомерији алкана (а и алкена).

Конфигурацијски изомери су стереоизомери код којих се проматра положај истоврсних (скупина) атома у односу на равнину у којој се налази двострука ковалентна веза. Истоврсни атоми (или скупине) могу бити на истој страни у односу на ту равнину или на супротним странама. Конфигурацијска изомерија алкина једнака у принципу је једнака конфигурацијској изомерији алкена.