Пређи на садржај

Дарије Велики

Извор: Wikipedija
Дарије Велики

Дарије I према обрисима рељефа у Бехистуну, Иран
Велики краљ Перзије
Владавина 29. 9. 522. - октобар 486. пне. (36 година)
Крунидба 522. пне.
Претходник Смердис
Насљедник Ксеркс I Велики
Дјеца Ксерксо, Ахемен, Масист, Хистасп, Арсам, Артазостра, бројни други.
Пуно име
Дарије I Велики од Перзије
Династија Ахемениди
Отац Хистасп
Рођење 549. пне.
Смрт 486. пне.
Перзеполис
Покоп Накш-е Рустам

Дарије I Велики, (549. - 486. пне.), перзијски је велики краљ из иранске династије Ахеменида[1] који је владао Перзијском Монархијом од 522. до 486. пне. Остао је запамћен као један од највећих старовјековних владара. Његово име Дарије (Дāраyавахуш) преведено са староперзијског значи Добри владар[2][3]. Попут већине Перзијанаца, Дарије је био сљедбеник Ахуре Мазде, зороастријске религије[4]. Након што је угушио низ побуна у источним провинцијама, провео је реорганизацију државне управе. Подијелио је државу на покрајине (сатрапије) којима је дао одговарајућу аутономију, али је одвојио цивилну и војну власт у њима да онемогући сепаратизам. Централну власт појачао је порезним суставом којим су се огромне количине новца слијевале у његову ризницу. Јединству империја служила је и прометна мрежа коју је развио, особито популарна Краљевска цеста. Саградио је и нову перзијску пријестолницу, величанствени Перзеполис. Након што је уредио државу, економију и војску, кренуо је у проширење империја. Перзијска Монархија је у његово доба постало највећа старовјековна држава, већа и од каснијег Александровог и Римског Империја.

Долазак на власт

[уреди | уреди извор]

Дарије I је припадао племићкој обитељи унутар Перзијске Монархије. Био је рођак Камбиза II, насљедника Кира Великог. Послије убојства Камбиза II 522. пне., магијски узурпатор пријестоља Гаумата је несметано владао као тобожњи Смердис, убијени син Кира Великог и брат Камбриза II. Нитко се није усудио устати против лажног краља, осим Дарија I који уз помоћ шест племића изненађује и убија узурпатора 522. пне. Дарије Велики тада постаје перзијски велики краљ. Жени се с Атосом, женом лажног великог краља и кћерком Кира Великог. Имали су сина Ксеркса I, који ће наслиједити оца. Изненадну промјену на врху државе владари перзијских провинција су видјели као добру прилику да добију независност. У Сузи, Бабилону, Медији и Сагартији узурпатори су скупљали армије иза себе. Међутим, Дарије у двије године смирује све те побуне. Чак је и Бабилон, који се два пута побунио, признао власт Дарија Великог.

Монархија

[уреди | уреди извор]

Организација

[уреди | уреди извор]
Карта свијета 500. пне. с Ахеменидском Перзијском Монархијом означеном смеђом бојом

Велики реформист и организатор Дарије потпуно је измијенио перзијски административни и правни сустав. Његова ревизија односила се на законе свједочења, депозита, подмићивања и насиља. Многи народи из Даријевог времена почели су користити перзијску ријеч дāта (закон, краљев закон) за документе, што се задржало до данашњег дана.

Преко његових реформи и организације Перзијска Монархија постаје рестаурирано наслијеђе државе Кира Великог. Његова организација монархије у 20 покрајина (сатрапија) којима су управљали локални владари, који су имали право на специфичне законе, прописе, традиције и елиту. Висок ступањ локалне политичке аутономије није укључивао и овласт над војском. Порезни сустав омогућавао је огромне приходе у злату и сребру.

Свака провинција је такођер имала независног финанцијскога контролора, независног војног координатора, те сатрапа који је контролирао администрацију и закон. Сва тројица су директно одговарали краљу. Овај сустав организације и подјела власти био је разлог стабилности и цјеловитости земље, јер су шансе за побуну или сепарацију смањене на минимум. Дарије је такођер повећао и број чланова државне управе која се састојала од писара, који су промицали законе и одредбе диљем империја.

Војници многих народа судјеловали су у Даријевој армији, укључујући Асирце, Феничане, Бабилонце, Индијце, Египћане, Грке, Жидове и Арапе.

Економија и трговина

[уреди | уреди извор]
Перзијски златни дарик из 490. пне.

Међу осталим, Дарије је познат и као сјајан економист. Реформирао је економски сустав и увео златни новацдарик“ као фиксно платежно средство. Развијао је трговину унутар монархије и с удаљеним земљама. На примјер, слао је експедиције на челу с каријским капетаном Скилаксом које су истраживале цијелу обалу Индијског оцеана од Индије до Африке. Тијеком његове владавине популација је нарасла, а у градовима цвате индустрија.

Физикалне величине попут масе и дужине су стандардизиране тзв. „краљевском мјером“, иако су Египћани и Бабилонци наставили користити се властитим мјерним јединицама. Такви прописи поједноставнили су међународну трговину што је имало велик утјецај на раст перзијског господарства, као и развој комуникација и административне мреже.

Људска права

[уреди | уреди извор]

Дарије је наставио процес религијске толеранције према подређеним народима[5], што је започето још у доба његових претходника Кира Великог и Камбиза II. Дарије је особно био зороастријски монотеист; у краљевским записима Ахура Мазда се спомиње као једини бог. Насупрот Перзијанцима и Жидовима, већина народа Ахеменидске Перзијске Монархије практицирала је политеизам. Био је досљедан и према перзијској забрани ропства, примјерице градитељи Перзеполиса и других перзијских здања били су плаћени, што је био револуционарни приступ за то доба. Људска права су такођер поштивана као у доба његових претходника, што се прије свега односило на Киров цилиндар (по некима први писани документ о људским правима у хисторији), према којем се сви људи рађају једнаки и с истим правима.

Вањска политика

[уреди | уреди извор]

Дипломација

[уреди | уреди извор]
Ахеменидска Монархија крајем 6. вијека пне.

Перзија је током владавине Дарија Великог имала контакте с Картагом (према записима са Накш-е Рустама), те Сицилијом и Италијом. Дарије се као владар показао врло доброћудним настављајући политику његова дједа Кира Великог, па је признавао све религије, нпр. Жидовима је дозволио и финанцирао обнову Саломоновог храма у Јерузалему којег су срушили Бабилонци. У Египту се његово име спомиње на храмовима изграђенима у Мемфису, Едфуу и Великој Оази. У египатској традицији Дарије се сматра једним од највећих добротвора и законодаваца у египатској хисторији. Сличан однос Дарије је имао и према Грцима којима је финанцирао градњу великих храмова, укидао ропство у грчким градовима, те Аполонова света подручја ослобађао од пореза. То је створило велике симпатије јонских и македонских Грка према Дарију па су стали на перзијску страну тијеком Грчко-перзијских ратова.

Војне експедиције

[уреди | уреди извор]
Скитски посланици код Дарија Великог, насликао Францисзек Смуглеwицз крајем 18. стољећа

Дарије Велики је 512. пне. кренуо у рат против номадских Скита. Велика перзијска армија је прешла Боспор, заузела источну Тракију док се Македонија добровољно прикључила Перзији, те прешла Дунав. Сврха ове експедиције било је удар на номадска племена с леђа и тиме осигурати сигурност сјеверних граница империја. Међутим, цијели план се заснивао на неточној географској претпоставки коју је касније поновио и Александар Македонски; вјеровали су како је западна Индија непосредно уз источне обале ријеке Дон и Црног мора. Након што су отишли предалеко у степе, морали су се повући због предугих линија опскрбе и дезоријентираности. Према грчким изворима (Херодот) Перзијанци су стигли чак и до ријеке Волге, но податак није поуздан.

Дарије је непосредно прије смрти припремао гушење побуне у Египту но умро је 486. пне. па је побуну угушио његов син Ксерксо.

Еуропски Грци попут полиса Атене и Еретрије помагањем Јонског устанка и гусарењем у Егејском мору започињу рат с Перзијом. Након што су Атењани разорили град Сард, Дарије Велики се заклео на освету. Одлучујућа битка одиграла се 494. пне. код Ладе на улазу у милетску луку. Перзијска флота, састављена од египатских и феничанских бродова, разбила је грчке снаге. Милет је освојен и подчињен. Ови догађаји означили су слом Јонског устанка.

Неколико година послије слома Јонског устанка Дарије је припремио поход на Грчку. Прва перзијска експедиција 492. пне. доживјела је крах у олуји код Атоса; Перзијанци под заповједништвом Датиса и Артаферна су се двије године послије искрцали на Атици, али их је атенска војска под водством војсковође Милтијада поразила у Маратонској битци[6]. Послије Даријеве смрти експедицију против еуропске Грчке наставио је његов син Ксерксо Велики који је у знак одмазде спалио Атену и Еретрију.

Градитељски пројекти

[уреди | уреди извор]

Перзеполис

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Перзеполис
Капител перзијског ступа из ападане у Даријевој палачи у Сузи (6. вијек пне.)

Дарије је био велики градитељ, па су тијеком његове владавине изграђени многи велики архитектонски и грађевински пројекти. Најзначајнији пројект био је градња новог главног града Перзеполиса, ремек-дјела древне архитектуре. С обзиром да се дотадашњи главни град Пасаргад углавном доводио у контекст његових претходника Кира Великог и Камбиза II, Дарије је одлучио саградити нови. Зграде у Перзополису су збијене на природној каменој тераси чија површина износи око 500 x 273 метра. Кровове великих дворана подупирали су вишеструки ступови, од којих су се неки сачували (углавном камени). Ступови су били високи 20 метара што их чини највишим и најтањим (у односу на висину) старовјековним ступовима, а распони ступова од 8.65 метара су такођер већи од било којег архитектонског здања тог доба. С обзиром да је ропство било забрањено у Перзији, цијели комплекс су изградили плаћени радници који су долазили и из Египта, Индије, Грчке, Кавказа, Арабије, итд. Перзеполис је прва грађевина с планираним дренажним суставом, изграђеним прије постављања темеља. На терасе се долазило карактеристичним двоструким стубиштем, од којих главно води према југу до ападане (дворане за пријеме), а према истоку до другог недовршеног улаза који гледа на пријестолну дворану (тзв. „Дворану од тисућу ступова“). Дарије је касније покопан у гробници Накш-е Рустам укопаној у стијенама планине недалеко од града.

Главни чланак: Суза (Иран)

У граду Сузи Дарије Велики гради једну од својих резиденцијалних палача. На сјеверу палаче налазила се велика ападана (дворана за пријем) с 36 ступова и краљевским троном, док се на јужној страни налазила раскошна палача с три унутрашња врта, од којих је највећи служио за војску. На западној страни налазио се причувни улаз, а на источној Велика врата. Записи пронађени у Даријевој палачи детаљно описују како је грађена[7]. Палача у Сузи очито је била омиљена Даријева резиденција[8], будући да грчки хисторичар Херодот спомиње искључиво Сузу као главни град Перзије, док не спомиње Пасаргад и Перзеполис. Дарије је Сузу повезао Краљевском цестом[7] која је водила пуних 2700 км до Сарда у западној Малој Азији, због чега је Суза постала великим трговачким средиштем[9]. Детаљи раскоша града Сузе описани су у библијској причи о Естхери[10].

Краљевска цеста

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Краљевска цеста
Карта Перзијске Монархије с означеном Краљевском цестом

Да би олакшао комуникацију диљем големе Перзијске Монархије, Дарије је дао изградити Краљевску цесту. Цеста се протезала од лидијског града Сарда на западу до перзијских градова Сузе, Пасаргада и Перзеполиса на истоку. Удаљеност међу двају градовима била је 2.700 км, а гласници на коњима прелазили су тај пут за само седам дана. Успредбе ради, за исто путовање пјешице било је потребно 90 дана, односно три мјесеца. Градња тако дугачке и софистициране цесте кроз малоазијске планине, асирске пустиње, бабилонске мочваре и непроходна подручја западног Ирана представљала је врхунац старовјековног градитељског умијећа. Због њене изнимне кватитете, цеста је кориштена и у римско доба за вријеме Трајана и Хадријана, готово 700 година након Даријеве владавине[11].

Даријев канал

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Суески канал

Дарије је остао упамћен и по Суеском каналу којег је дао изградити између Нила и Суеза, и којим су перзијски бродови пролазили из Црвеног мора у Медитеран и обрнуто.

Гробница Дарија Великог, Накш-е Рустам, Иран

Дарије Велики умро је с 64 године између 17. студеног и 1. просинца 486. пне. након мјесец дана болести. Остао је упамћен као један од највећих владара икад што су признали и његови непријатељи Атењањи[12], а доба његове владавине сматра се златним добом Перзије. Сахрањен је у унапријед изграђену гробницу исклесану у стијенама Накш-е Рустама[12], гдје се налази читава серија гробница перзијских владара. Дарија је наслиједио његов син Ксеркс I Велики.

Са кћери Гобриаса
Артабазан
Ариабигн
Неименовани син
Са Атосом
Ксерксо
Ахемен
Хистасп
Масист
Мандана (понекад се поистовјећује с Сандауцом)
Са Артистоном
Арсам
Гобриас
Артазостра, жена Мардонија
Са Пармис, кћери Смердиса
Ариомард
Са Фратагуном
Аброком
Хиперант
Са Федимијом, кћери Отана
Непознато
Са непознатим женама
Ариамен (понекад га се поистовјећује с једним од три сина Гобриасове жене)
Арсамен
Неименована жена Артоца
Неименована жена Дауриса
Неименована жена Хијама
Сандауце (понекад се поистовјећује с Манданом)
Иштин
Пандушаша

Кронологија

[уреди | уреди извор]
Претходник: Велики краљ Перзије
(522. - 486. пне.)
____________________
Фараон Египта
(522. - 486. пне.)
Насљедник:
Смердис (Гаумата)
(521. - 522. пне.)
Ксеркс I
(486. - 465. пне.)

Вањске везе

[уреди | уреди извор]