Опатија (град)
Опатија | |
|---|---|
 | |
  Опатија | |
| Координате: 45°20′Н 14°19′Е / 45.34°Н 14.31°Е | |
| Држава |  Хрватска |
| Жупанија | Приморско-горанска |
| Управа | |
| • Градоначелник | Иво Дујмић |
| Становништво | |
| • Укупно | 12,719 |
| Временска зона | УТЦ+1 (ЦЕТ) |
| • Љети (ДСТ) | УТЦ+2 (ЦЕСТ) |
| Поштански број | 51410 |
Опатија (тал. Аббазíа) је град и истоимено популарно одмаралиште у сјевероисточној Истри, на хрватској на обали Јадранског мора. Административно припада Приморско-горанској жупанији.
Земљопис
[уреди | уреди извор]
Опатија се налази на Кварнеру, копнено-оточном простору између истарског полуотока и горског масива Велебита. Источно од Опатије се налази Ријека.
Становништво
[уреди | уреди извор]Према резултатима Пописа становништва из 2001. године Град Опатија има укупно 12.719 становника и с удјелом од 4,16% на другом је мјесту по томе у Жупанији.
По густоћи насељености од 235,54 становника/км² Град Опатија је на седмом мјесту у Жупанији, односно по томе спада у јаче насељене јединице локалне самоуправе ПГЖ.
Управа
[уреди | уреди извор]Повијест
[уреди | уреди извор]Прича о Опатији судбински је везана уз црквицу Светог Јакова, и црквени посјед који ће касније постати - град Опатија. Св. Јаков је заштитник ходочасника и путника, па онда апотекара, кожара, ратара, воћара и Опатије. Дан св. Јакова - 25. српња, слави се као Дан Града Опатије (према одлуци ГВ Опатија од 27. ожујка 2008.) Стољеће настанка Опатије (XII ст) узима се оквирно, а претпоставља се да је црква подигнута на мјесту некадашњег светишта неком другом божанству. Црква и самостан Св. Јакова први се пут спомињу у "Либер цивилиум", гдје ријечки нотар Антон Рено де Мутина 1449. год. биљежи "опата Јакова и његовог претходника Радмана у самостану Св. Јакова - Аббазиа ст. Јацоби ал Пало / ди Прелуца." У були папе Николе V. из 1453. године спомиње се “Аббати санцти Јацоби ад Палум - Опатија Светог Јакова код ступа” што се тумачи као а) палум=ступ за везивање пловила, б) назив у спомен на Ал Пало у Шпањолској гдје је била првобитна подигнута црква. Два камена натписа на прочељу свједоче о радовима на грађевини: први, на надвратнику портала из 1506. за вријеме опата Симона ("1506. ДИЕ 21. ИУЛИ СYМО АББАС ФИЕРИ ФЕЦИТ"), а други, на плочи изнад надвратника из 1793. год. Посљедње веће проширење је из 1937. године. Тијеком повијести склоп самостана и цркве налазио се под бенедиктинцима, аугустинцима, језуитима, оливанцима, павлинима и на концу изнова "Ад Маиорем Деи Глориам" (од 1960.) под језутима. Вилла Ангиолина која је обиљежила почетак туризма Опатије саграђена је 1844. Била је власништво ријечког велетрговца Игинија Сцарпе, смјештена усред ботаничког врта. Вила је квалитетно дјело непознатог архитекта, данас реконструирана на темељу тлоцрта из 1886. те упућује на класичну просторну диспозицију, пројектирање — обликовање по начелу златног реза и упорабе модула. Царица Мариа Анна, супруга бившег цара Фердинанда I., провела је у вили “Ангиолини” готово три мјесеца 1960. године и то је скренуло пажњу бечке аристокрације на Опатију. Жељезница је стигла до Матуља 1873. и тиме је био отворен пут развоја туризма у Опатији и Ловрану. Фриедрицх Јулиус Сцхüлер, директор Друштва Јужних жељезница почео је с градњом првих вила и хотела у Опатији и Ловрану, а заслужан је и за јединствени лунго маре те паркове ( Друштво је ангажирало Царла Сцхуберта, равнатеља бечког царско-краљевског друштва за изградњу паркова). Стога се с пуним правом може рећи да права туристичка повијест Опатије започиње 1882. године, када Цесарско-краљевско приватно Друштво Јужних жељезница из Беча на челу с Јулиусом Сцхüлером купује у Опатији прво земљиште с Виллом Ангиолином. Године 1884. изграђен је Хотел “Qуарнеро” у Опатији (данашњи "Кварнер") према нацртима бечког архитекта Франза Wилхелма. 1885. године отворен је Хотел Кронпринзессин Степхание назван по пријестолонасљедници Штефанији, супрузи Рудолфа Хабсбуршког која се с мужем и појавила на отворењу. Архитект Франз Wилхелм је гостима хотела понудио сав онодобни луксуз, од централног гријања до базена и, касније, кинематографа који су ходницима били повезани са средишњим дијелом хотела. Захваљујући репрезентативној форми и положају, хотел су за своје боравке међу осталима одабрали и Јамес Јоyце, цар Фрањо Јосип I. и Јосип Броз Тито. Хотел је занимљив и по чињеници да се из промјене његових имена може рекапитулирати читава политичка повијест Опатије. Талијани му мијењају име у Регина Елена, како се звала жена [[Виктора Емануела III.; од 1945. до 1948. хотел се звао Москва, да би након разлаза с Информбироом промијенио име у Централ. Падом Ранковића и централизма 1966., хотел добива данашње име Империал. Започела је с радом климатолошка станица која је пратила главне метеоролошке елементе. Основано је друштво "Аббазиа" као огранак аустријског туристичког клуба из Беча (Öстерреицхисцхер Тоуристенцлуб-Сектион Аббазиа). Почела је градња обалног пута од Волоскога кроз Опатију све до Ловрана на иницијативу Друштва за уљепшавање Опатије (Аббазианер Версцхöнерунгсвереин). 1889. Аустријска влада службено је прогласила Опатију првим морским климатским љечилиштем на Јадрану и довршен је сјеверни дио обалног шеталишта (лунгомаре) од Волоског до Опатије, дугачак осам километара. 1913. Опатија има десетак хотела, 44 пансиона, 83 виле и 5 купалишта. Заједно с Ловраном претекла је Карлове Варy по броју туриста. Ријека има двадесет хотела, за пословне људе и за исељенике који чекају бродове “Цунард Лине-а” за Америку. Умјесто изгорјелих Љековитих купки, уз хотел “Qуарнеро” подигнута је импресивна Кристална дворана ( укупно 800 м2 ). 1958. године одржан је први „Опатијски фестивал" забавне глазбе у Кристалној дворани хотела Кварнер. Побједничке пјесме биле су "Мала дјевојчица" (Милутин Вандекар/Алка Рубен) коју су у дуету извели Зденка Вучковић и Иво Робић и "Море, море" (Мирослав Биро/Н.Неугебауер) коју су у алтернацији пјевали Душан Јакшић и Аница Зубовић. [1]
Господарство
[уреди | уреди извор]Славни људи
[уреди | уреди извор]- Андрија Мохоровичић, сеизмолог
Споменици и знаменитости
[уреди | уреди извор]Црква св. Јакова и атеље Јурај Шпорер.
У Опатији на шеталишту Слатина је постављено првих осам звијезда. Опатија је прихватила идеју, коју је Загреб одбио, да се на познатом шеталишту Слатина направе звијезде познатих. Др. Амир Музур, градоначелник Опатије, прихватио је и потписао уговор у којем подржава да се те звијезде направе. Један домаћи пјевач је за свој 34. рођендан поклонио своју звијезду. Његово име је Драган Турина Шајета. 18.3. 2006. откривене су звијезде познатих. То откривање чекало је много људи са великом знатижељом. Један од њих био је пјесник Драгутин Тадијановић, који је такођер имао своју звијезду.
Звијезде су добили: Јаница Костелић, Дражен Петровић, Крешимир Ћосић, Оливер Драгојевић, Мирослав Крлежа, Драгутин Тадијановић, Мирослав Радман и Никола Тесла. Претпоставља се да ће се године поставити 4 нове звијезде.
Образовање
[уреди | уреди извор]Средње школе
- Гимназија "Еуген Кумичић"
- Хотелијерско-туристичка школа
Факултети
Конзулати
[уреди | уреди извор]Спорт
[уреди | уреди извор]У Опатији постоји само једна дворана, а то је она на Горову.
Градови пријатељи
[уреди | уреди извор]Опатија има успостављену пријатељску сурадњу са сљедећим градовима:[2]
|
