Vampyros Lesbos

Извор: Wikipedija
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Вампyрос Лесбос
Јосé Мартíнез Бланцо као Морпхо и Соледад Миранда као Надине у сцени
РежијаЈесúс Францо
ПродуцентАртур Браунер
Карл Хеинз Маннцхен[1]
СценариоЈаиме Цхáварри
Јесúс Францо[1]
УлогеСоледад Миранда
Еwа Стрöмберг
Андрéс Моналес
Деннис Прице
Паул Мüллер
МузикаЈесúс Францо
Манфред Хüблер
Сиегфриед Сцхwаб
ФотографијаМануел Мерино[1]
МонтажаЦларисса Амбацх[1]
СтудиоФéниx Филмс
CCC Телецине Филм[2]
Датум(и) премијере
15. 7. 1971 (1971-07-15) (Западна Њемачка)
[3]
Трајање89 мин.[1]
Земља Западна Њемачка
 Шпанија[1]
Језикњемачки[1]

Вампyрос Лесбос, у Њемачкој познат и са поднасловом Ербин дес Драцула (сх. Насљедница Драцуле), а у Шпанији оригинално дистрибуиран и као Лас Вампирас (сх. Вампирице) је западноњемачко-шпански играни филм снимљен у режији Јесуса Франца и премијерно приказан 1971. године, познат као једно од најпопуларнијих остварења његове филмографије и најутицајнијих остварења жанра.

Представља слободну адаптацију романа Драцула Брама Стокера са радњом премјештеном у сувремено доба. Протагонистица, чији лик тумачи Еwа Стрöмберг, је америчка правница која ради у Турској и коју почињу опсједати бизарни снови и визије у којима се појављује лијепа и привлачна жена (чији лик тумачи Соледад Миранда). Радња приказује како је посао одведе на један оток гдје се испостави да јој је клијентица необична жена која изгледа попут жене из њених визија, али према којој, успркос низа бизарних и застрашујућих догађаја, осјећа неодољиву привлачност.

Францо се вампирским мотивима бавио раније у неколико својих филмова, од којих је најпознатији Гроф Драцула са Цхристопхером Леејем у главној улози, а гдје је такођер наступала Соледад Миранда, и који се често наводио као једна од највјернијих адаптација Стокеровог романа. Вампyрос Лесбос, који је снимао на локацијама у Турској, се, пак, истицао далеко више експлицитно еротским садржајима, али Францовим вјештим кориштењем симболике у сновиђењима, те необично психоделичне музике Сиегфриеда Сцхwаба која ће деценијама касније инспирирати бројне музичаре. Посебне је похвале добио Мирандин наступ, који се сматра најбољим у њеној каријери, али и који је био посљедњи, с обзиром да је недуго након снимања трагично умрла у прометној несрећи.

Филм је оригинално приказан у Западној Њемачкој. У Францовој родној Шпанији, која је тада још увијек била под ауторитарним франкистичким режимом и под неупитним утицајем Католичке цркве, је пак филм постао предметом оштрих цензорских захвата, те је приказан годинама касније исјечен до непрепознатљивости. Францо је управо због тога напустио Шпанију, те је највећи дио остатка каријере провео у иноземству. Сличним мотивима се бавио и касније, те се његова три филма - Мацумба сеxуал (1983), Вампире Блуес (1999) и Тхе Снакеwоман (2005) - понекад називају неслужбеним ремакеовима Вампyрос Лесбос.

[1]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Броwнинг, Јохн Едгар; Пицарт, Царолине Јоан (2010). Драцула ин Висуал Медиа:Филм, Телевисион, Цомиц Боок анд Елецтрониц Гаме Аппеаранцес, 1921-2010. МцФарланд. ИСБН 0786433655. 
  1. 1,0 1,1 1,2 1,3 1,4 1,5 1,6 1,7 Броwнинг, 2010. п.183
  2. „Цредитс: Лас Вампирас”. Бритисх Филм Институте. Лондон. Приступљено 28. IX 2012. [мртав линк]
  3. „Вампyрос Лесбос - Ербин дес Драцула” (њемачки). Филмпортал.де. Архивирано из оригинала на датум 2012-10-24. Приступљено 23. X 2012. 

Вањске везе

[уреди | уреди извор]