1926

1926. po kalendarima

Gregorijanski	1926. (MCMXXVI)
Ab urbe condita	2679.
Islamski	1344–1345.
Iranski	1304–1305.
Hebrejski	5686–5687.
Bizantski	7434–7435.
Koptski	1642–1643.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1981–1982.
• Shaka Samvat	1848–1849.
• Kali Yuga	5027–5028.
Kineski
• Kontinualno	4562–4563.
• 60 godina	Yang Vatra Tigar (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11926.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1926 (MCMXXVI) bila je redovna godina koja počinje u petak.

1926: 1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12 Rođenja • Smrti

• 1. 1. - U Kraljevini SHS osnovana Državna rečna plovidba.^[1]
• 3. 1. - Grčki premijer general Teodoros Pangalos se proglasio za diktatora (do avgusta).
• 3. 1. - Beogradski protojerej osuđuje u propovedi nedavna predavanja Brane Petronijevića zbog darvinističkih učenja koja je izneo, citirajući pritom i zakon države Tennessee kojim se zabranjuje predavanje te teorije^[2] (→ Scopesov proces).
• 4. 1. - Rumunski parlament ratifikovao odricanje princa Carola II od nasleđivanja prestola, krunski princ postaje njegov 4-godišnji sin Mihai I (Carol II će se ipak vratiti u zemlju i biti kralj 1930-40).
• 4. 1. - Andrej Ljapčev novi premijer Bugarske (do 1931) nakon Aleksandra Cankova.
• 4. 1. - U Budimpešti uhapšeni princ Ludwig zu Windisch-Grätz i društvo, pod optužbom da su falsifikovali francuske franke u jednom državnom institutu - međunarodna afera.
• 6. 1. - Osnovana nemačka avio-kompanija Deutsche Luft Hansa (1926-45; ime i znak će 1953. preuzeti Lufthansa, mada nema pravne veze).
• 8. 1. - Saudijsko osvajanje Hidžaza: Ibn Saud, sultan Nadžda, krunisao se u Meki i za kralja Hidžaza, kojeg je osvojio prošlog meseca.
• 8. 1. - Bảo Đại postaje poslednji car Vijetnama (car 1926-45, šef države 1949-55).
• 10. 1. - Hernando Siles Reyes novi predsednik Bolivije (do 1930).
• 14. 1. - Praizvedba Tijardovićeve operete "Mala Floramye" u Splitu.
• 16. 1. - BBC-jeva radio drama Ronalda Knoxa sa simuliranom radničkom revolucijom izaziva paniku u Londonu.
• januar - Erwin Schrödinger objavljuje rad u kome je predstavio Schrödingerovu jednačinu.
• 27. 1. - Engleski pronalazač John Logie Baird demonstrirao mehaničku televiziju u Londonu.
• 31. 1. - Britanske i belgijske trupe napustile Keln.

• 11. 2. - Kara-Kirgiska Autonomna Oblast preuređena u Kirgisku Autonomnu Socijalističku Sovjetsku Republiku (od 1936. Kirgiska SSR).
• 14. 2. - Bamberška konferencija lidera nacističke stranke: umirena disidentska severna frakcija (Gregor Strasser), Hitlerov Program u 25 tačaka je nepromenljiv ali najvažniji je Führerprinzip.
• februar - U Nemačkoj prikazan najstariji sačuvani dugometražni crtani film, Die Abenteuer des Prinzen Achmed.
• 15. 2. - Patrijarh Dimitrije osvetio proširenu zgradu Narodne banke u Beogradu.
• 22. 2. - Članak u beogradskim "Novostima" povezao premijerovog sina Radu Pašića sa korupcijskim skandalom.

• 6. 3. - Izgoreo Kraljevski Šekspirov teatar u Stratfordu.
• 10. 3. - U Albaniji ubijen sandžački odmetnik Jusuf Mehoniqi (Mehonić) - za pravoslavce razbojnik, za muslimane junak^[3] (na njegovom grobu stoji datum 12. mart^[4], neki zločini iz 1918-22. koji su pripisivani njemu i Huseinu Boškoviću počinila je jedna druga banda^[5]).
• 12. 3. - Anti-Fengtianski rat u Kini: sukob japanskih snaga i frakcije Guominjun kod tvrđava Taku - zemlje Bokserskog protokola tri dana kasnije ultimativno traže od pekinške vlade rušenje tvrđava.
• 14. 3. - Emiliano Chamorro Vargas ponovo predsednik Nikaragve nakon što je prethodnik zbačen u državnom udaru - nema podršku SAD, liberali u maju pokreću građanski rat a Vargas daje ostavku u novembru.
• 16. 3. - Robert H. Goddard u Masačusetsu lansirao prvu raketu sa tečnim gorivom.
• 18. 3. - Masakr 18. marta u Pekingu: antiimperijalističke demonstracije i okršaj sa vojnom policijom - 47 mrtvih.
• 20. 3. - Kantonski puč (Zhongshan incident, Incident 20. marta): Chiang Kai-shek izveo čistku nepouzdanih komunističkih elemenata u Nacionalističkoj armiji.
• 23. 3. - Éamon de Valera se otcepio od Sinn Féina i osnovao Fianna Fáil (/fiana fojl/ - "ratnici Irske").
• kraj marta - Uzajamne optužbe za korupciju između Rade Pašića (sin prem. Nikole Pašića), Ljube Jovanovića (radikalski prvak) i Dragiše Stojadinovića (Jovanovićev zet).
• 30. 3. - Stjepan Radić, ministar prosvete, traži da Skupština nastavi rad u aprilu, Pašić bi mesec dana kasnije - dolazi do krize vlade.

• 3. 4. - Nakon prošlogodišnje Julske revolucije u Ekvadoru, vojska daje predsedništvo civilu, Isidru Ayori, ranijem rektoru univerziteta (do 1931).
• 4. 4. - Nikola Pašić, predsednik ministarskog saveta, dao ostavku pod pritiskom zbog korupcijskih skandala.
• 7. 4. - Neuspeli atentat na Musolinija u Rimu, Violet Gibson mu okrznula nos - sledeće noći napadi na antifašiste.

• 8. 4. - Nikola Uzunović novi predsednik vlade (takođe radikal), i dalje koalicija sa HSS-om.
• 9. 4. - Pobuna solunskog garnizona protiv Pangalosa - brzo ugušena.
• 11. 4. - Stjepan Radić drži govor u Pakracu, između ostalog spočitava ministru saobraćaja Krsti Miletiću "4000 tone ugljena" koji se "kradu svakog meseca" u Zagrebu.
• 11. 4. - Grčki diktator Pangalos pobedio sa 93% na predsedničkim izborima s malim odzivom.
• 12. 4. - Ministar Miletić daje ostavku uz obrazloženje: "ne želim da budem više u prilici da sa ovakom jednom bitangom i vucibatinom sedim za jednim istim stolom"^[6] (misleći na Radića) - kriza vlade.
• 15. 4. - Uzunović dao ostavku i odmah formirao novu vladu, bez Radića (dvojica radićevaca, Šuperina i Nikić, ostali u vladi).
• 17. 4. - Mandžurski gospodar rata Zhang Zuolin zauzeo Peking od frakcije Guominjun i stavio pod kontrolu Beiyanšku vladu.
• 20. 4. - Potpisan Mellon–Berengerov sporazum o otplati francuskog duga SAD: znatno smanjen iznos, laki uslovi ali nepopularan u Francuskoj (ratifikovan 1929, većina duga zbog Depresije nije ni otplaćena).
• 21. 4. (pominje se i isti datum 1925.) - Uništavanje ranoislamskog nasleđa u Saudi Arabiji: po naređenju Ibn Sauda srušeni mauzoleji na groblju Al-Baqi' u Medini.
• 24. 4. - Berlinski ugovor između Nemačke i SSSR: neutralnost jedne prema drugoj zemlji u slučaju napada treće.
• 24. 4. - Reza-šah Pahlavi krunisan za šaha Persije (Irana).
• 26. 4. - Ljuba Jovanović isključen iz radikalne stranke zbog pisma u kojem je kritikovao Pašića; vlada u sukobu sa Pašićem.
• 29. 4. - Obnovljena "R-R" koalicija, radićevci dobijaju još tri ministarstva (Pavle Radić, Krajač i Pucelj).

• proleće - Ujedinjena opozicija Staljinu: Grigorij Zinovjev i Lav Kamenjev se približili Lavu Trockom.

• 1. 5. - U Velikoj Britaniji počinje rudarski štrajk (traje do novembra).
• 1. 5. - U Strumici bačena bomba u hotelu "Srpski kralj", napadač u bekstvu ubio vojnika, ukupno dvojica mrtvih^[7].
• 2. 5. - Počinje Nikaragvanski građanski rat (1926–27) između liberala i konzervativne vlade, kojoj pomaže SAD.
• 4 - 13. 5. - Generalni štrajk u Velikoj Britaniji, kao podrška rudarskom štrajku, vlada uvela vanredno stanje.
• 9. 5. - Sirijska pobuna: francuska mornarica bombarduje Damask zbog druskih nemira.
• 9. 5. - Richard E. Byrd i Floyd Bennett navodno preleteli avionom preko Severnog pola - pozdravljeni kao heroji ali kasnije se ispostavilo da su se okrenuli 240 km ranije.
• 12. 5. - Roald Amundsen preleteo Severni pol vazdušnim brodom Norge.
• 12- 14. 5. - Majski prevrat u Poljskoj, poginulo 379 vojnika i civila. Maršal Józef Piłsudski je vlast iza kulisa do 1935, odn. pokret Sanacja ("Sanacija", "Ozdravljenje").
• 14 - 22. 5. - Treći kongres KPJ u Beču - za balkansku federaciju radničko-seljačkih republika, na čelu partije Sima Marković, rad je blokiran frakcijama.
• 15. 5. - Započelo emitiranje radio Zagreba, prve radio postaje u Hrvatskoj koja kasnije postaje sastavnim dijelom HRT-a.

• 18. 5. - Nestanak evangelistkinje Aimee Semple McPherson sa plaže u Los Angelesu - prvo se mislilo da se utopila, kasnije se pojavila rekavši da je bila oteta, što je postalo tema spora.
• 21. 5. - Veliki župan splitske oblasti poništio komunističke mandate sa poslednjih opštinskih izbora, jer bi oni i radićevci imali većinu.
• 24. 5. - Otvorena Univerzitetska biblioteka u Beogradu (građena 1921-24, od 1946. U. B. "Svetozar Marković").
• 24. 5. - Govor Stjepana Radića u Staroj Pazovi, uz velike mere obezbeđenja zbog glasina o orjunaškim i radikalskim planovima; pred tribinom uhapšen jedan orjunaš sa eksplozivnom napravom^[8].
• 25. 5. - U Parizu ubijen Simon Petljura, nacionalistički lider Ukrajine u izgnanstvu, atentator je pesnik i anarhista Sholom Schwartzbard.
• 26. 5. - Kraj Rifskog rata i Rifske Republike: Abd el-Krim se predao Francuzima, čime je završen rat Španaca i Francuza protiv pobunjenika u Maroku.
• 28. 5. - Portugalska revolucija: general Manuel Gomes da Costa izvodi puč kojim je okončana Prva Portugalska Republika - slede Ditadura Militar i Ditadura Nacional (1928-33), uvod u Estado Novo (1933-1974).
• 30. 5. - Ustanovljena tradicionalna konjička trka "Memorijal Vladislava Ribnikara".

• 4. 6. - Ignacy Mościcki postaje predsednik Poljske (do 1939).
• 5. 6. - Kraj Mosulskog pitanja: u Ankari potpisan ugovor između Britanaca, Iraka i Turske - Mosul pripada Iraku.
• 10. 6. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Francuske.
• 14. 6. - Brazil napustio Društvo naroda.
• 16. 6. - Nekada uticajni fašista Aurelio Padovani poginuo u Napulju sa još osmoro ljudi, kada se srušio balkon sa kog se obraćao okupljenima.
• 24. 6. - Sanjuanada: pokušaj zbacivanja španskog diktatora Primo de Rivere.
• 27. 6. - Čehoslovački predsednik Tomaš Masarik odlikovao Beograd Ordenom Ratnog krsta.

• 2. 7. - Na drugom nacističkom kongresu u Vajmaru, Velikonemački omladinski pokret promenio ime u Hitlerov omladinski savez nemačke radničke omladine (Hitlerjugend).
• 3. 7. - U Bitolju ubijen Spasoje Hadži-Popović, direktor novina "Južna zvezda", organizator je VMRO-ovac Krste Ljondev (Кръсте Льондев).
• 9. 7. - General Óscar Carmona, lider najkonzervativnijeg krila portugalskih revolucionara, izvodi puč i imenuje se za predsednika (ostaje na toj poziciji do 1951, kasnije kao figura).
• 9. 7. - Kuomintang na čelu sa Chiang Kai-shekom zvanično počinje Severnu ekspediciju, vojnu kampanju za ujedinjenje Kine (do 1928).
• 9. 7. - Pretpremijera Valentinovog filma The Son of the Sheik (masovno prikazivanje od septembra).
• 10. 7. - Veći upad Makedonaca iz Bugarske u Kraljevinu SHS - prvi u nizu upada na Balkanu^[9].
• 10. 7. - Munja izazvala požar u arsenalu Picatinny u Nju Džersiju - eksplozija nekoliko hiljada tona eksploziva u naredna 2-3 dana.
• 12. 7. - Nikola Nikić, odmetnik iz HSS osnovao novi poslanički klub sa nekoliko pristalica.
• jul - Velike poplave Dunava, Save i drugih reka.
• 16. 7. - Valutna kriza u Francuskoj: 206,4 franka za funtu odn. 42,49 za dolar (20. jula 49,22 za dolar).

• 23. 7. - Grigorij Zinovjev isključen iz Politbiroa nakon kampanje Staljinovih pristalica; ubrzo ukinuta funkcija predsednika Kominterne, tako da ostaje i bez tog položaja.
• 23. 7. - Fox Film kupio zvučni sistem Movietone.
• 23. 7. - Raymond Poincaré po treći put premijer Francuske (do 1929), preduzima mere za stabilizaciju franka.
• 30. 7. - Delegati iz Britanije, Francuske, Grčke, Italije i Kraljevine SHS potpisali ugovor o granicama Albanije.^[9]

• 1. 8. - U Meksiku stupa na snagu Zakon za reformu Krivičnog zakona, poznatiji kao Callesov zakon, kojim se vrlo represivno sprovodi separacija crkve i države - posledica je Kristeroski rat.
• 5. 8. - Osnovan Državni arhiv u Novom Sadu, današnji Arhiv Vojvodine.
• 6. 8. - Amerikanka Gertrude Ederle preplivala Lamanš.
• 6. 8. - Warner Bros.-ovim filmom Don Juan predstavljen zvučni sistem Vitaphone (muzika i zvučni efekti).
• 11. 8. - Kolektivna nota Grčke, Rumunije i Kraljevine SHS Bugarskoj, u kojoj se zahteva kraj makedonskih upada.

• 11. 8. - Otvorena srpska knjižara u Episkopskom dvoru u Temišvaru (do 1946).
• 15. 8. - Opštinski izbori u Srbiji i Crnoj Gori, u Beogradu pobeđuju demokrate na čelu sa Kostom Kumanudijem (gradonačelnik do 1929).
• 17. 8. - Sporazum Grčke i Kraljevine SHS o slobodnoj zoni u solunskoj luci^[9], kao i ugovor o prijateljstvu.
• 18. 8. - Mussolini najavio kontroverznu meru revalvacije lire (Quota 90): 90 lira za britansku funtu umesto 150.
• 22. 8. - General Georgios Kondilis oborio grčkog diktatora gen. Pangalosa i postaje premijer do decembra, admiral Pavlos Kunduriotis je ponovo predsednik (do 1929).
• 23. 8. - Umire filmska zvezda Rudolph Valentino, obožavateljke u histeriji (sahranjen 7. 9. u Holivudu).
• 29. 8. - Kod Lenjingrada potonuo parobrod "Burevestnik" sa 404 osobe, zvanično 65 mrtvih.

• 1. 9. - Francuski mandat za Siriju i Liban: Država Veliki Liban postaje republika pod francuskom vlašću.
• 5. 9. - Wanhsienski incident (Wanzhou na Yangzeu): sukob Britanaca sa snagama generala Yang Sena oko brodova koje su ovi zarobili, Kinezi tvrde da su bile hiljade žrtava u gradu.
• 6 - 25. 9. - Sedmo redovno zasedanje Društva naroda, predsedavajući je ministar inostranih poslova KSHS Momčilo Ninčić (do sledećeg zasedanja 1927)^[10].
• 8. 9. - Nemačka primljena u Društvo naroda.
• 8. 9. - Kačaci kod Vučitrna pucali na automobil poglavara sreza - on je ranjen a njegova kćerka je poginula^[11].
• 9. 9. - Vojna pobuna pristalica bivšeg diktatora Pangalosa u Atini - brzo ugušena.
• 11. 9. - Anarhista Gino Lucetti bacio bombu na Mussolinijeva kola u Rimu.
• 12. 9. - Plebiscit u Španiji podržava Primo de Riverinu politiku.
• 16. 9. - Stupili na snagu Ugovori iz Locarna
• 16. 9. - Ugovor o prijateljstvu Rumunije i Italije.
• 17. 9. - Pakt prijateljstva Jugoslavije i Poljske^[12].
• 18. 9. - Veliki uragan pogađa Majami, nekoliko stotina mrtvih i ogromna materijalna šteta.
• 20. 9. - Rivalska banda napada Al Caponea: restoran zasut kišom metaka, ali on nepovređen.
• 23. 9. - Gene Tunney pobedio Jacka Dempseya u Filadelfiji i postao prvak sveta u teškoj kategoriji.
• 25. 9. - U Ženevi potpisana Konvencija o ropstvu.
• 30. 6. - U Luksemburgu osnovan Međunarodni sporazum o čeliku, predsednik Émile Mayrisch.

• 1. 10. - Otvorena beogradska pijaca Zeleni venac. Nakon što je ove godine zatvorena Velika pijaca (danas Studentski trg), otvorene su još i Kalenić guvno i Jovanova pijaca^[13].
• 3 - 6. 10. - U Beču održan prvi kongres Panevropske unije (inicijativa Richarda von Coudenhove-Kalergija).
• 14. 10. - U Engleskoj objavljena knjiga Winnie Pooh.
• 20. 10. - Na Kubi gine 650 ljudi od uragana.
• 23. 10. - Na XV partijskoj konferenciji Lav Trocki i Lav Kamenjev izbačeni iz Politbiroa SKP(b) - poraz Ujedinjene opozicije Staljinu.
• 31. 10. - Mladi anarhista Anteo Zamboni (15) pucao na Mussolinija i promašio - na mestu je linčovan a režim će ovo upotrebiti za eliminaciju opozicije.
• 31. 10. - Obilježena prva Svetkovina Krista Kralja (papin odgovor na nacionalizam i sekularizam).

• 5. 11. - Zabranjena Komunistička partija Italije i druge opozicione partije, ukinuta sloboda štampe; Antonio Gramsci uhapšen tri dana kasnije.
• 7. 11. - Stjepan Radić u Ogulinu govori oštro o stanju u Italiji i o Musoliniju, premijer Uzunović se navodno izvinjava^[14].
• 11. 11. - U SAD uveden sistem numerisanih magistrala, među kojima je najčuveniji Route 66 od Čikaga do Santa Monike u Kaliforniji.
• 12. 11. - Komunistička partija diže pobunu u nekoliko gradova Nizozemske Istočne Indije, ubrzo ugušeno.
• 13 - 16. 11. - Indijski književnik Rabindranat Tagor u poseti Jugoslaviji (Zagreb i Beograd).
• 14. 11. - Prvi broj lista "Filmske novine".
• 15. 11. - Na sedmoj Imperijalnoj konferenciji usvojena Balfourova deklaracija da su dominioni i Ujedinjeno Kraljevstvo autonomni i jednaki unutar Britanske Imperije (→ Komonvelt).
• 15. 11. - Osnovana radio-mreža NBC.
• 15. 11. - Washington Luís novi predsednik Brazila (do 1930), Getúlio Vargas ministar finansija (do 1927).
• studeni - Plenum CK KPJ, za političkog sekretara izabran Đuro Cvijić.
• novembar - Novi Zakon o braku, porodici i starateljstvu u KSHS: olakšan razvod, priznat nevenčani brak, ustanovljena zajednička imovina supružnika.
• 18. 11. - Izmirenje među radikalima u KSHS.
• 18. 11. - Tokom turneje po Bosni, povorku Stjepana Radića u Brezi gađali kamenjem, jajima i balegom (navodno radikali).
• 20 - 26. 11. - Pobuna u severnoj Albaniji^[9].
• 27. 11. - Prvi Tiranski ugovor - italijanski protektorat nad Albanijom (objavljen 1. 12.).
• 29. 11. - Stjepan Radić u "Domu" optužuje za saučesništvo u korupciji Nikolu Pašića i ministre u njegovoj vladi, Velizara Jankovića i Milana Stojadinovića (afera oko popravke lokomotiva i vagona u Češkoj, u koju je umešan Rade Pašić, sin bivšeg premijera).

• 3 - 14. 12. - Nestanak Agathe Christie i velika potraga.
• 4. 12. - U Dessauu otvorena zgrada škole Bauhaus.
• 6. 12. - Ministar inostranih poslova Ninčić dao ostavku - posledica italijansko-albanskog ugovora.
• 7. 12. - Ostavka Uzunovićeve vlade.

• 10. 12. - Umro Nikola Pašić, lider Narodne radikalne stranke, jedan od najznačajnijih srpskih i jugoslovenskih političara i državnika (sahrana 12. 12.).
• 11. 12. - Objavljen drugi tom Hitlerovog Mein Kampf-a: Nemci treba da se ujedine i naoružaju, sklopiti savez sa Italijom i Britanijom i eliminisati Francusku, a glavni cilj je životni prostor (Lebensraum) na istoku (SSSR).
• 12. 12. - Električni tramvaj u Osijeku.
• 17. 12. - Vojni puč u Litvaniji ruši demokratski izabranu vladu i dovodi konzervativce, vlast uzima Antanas Smetona i zadržava je do 1940.
• 21. 12. - Uzunović vratio mandat, a kralj ga dao Ljubi Davidoviću za formiranje šire koalicije. Radikali ga odbijaju, pa se mandat opet vraća Uzunoviću.
• 24. 12. - Treća Uzunovićeva vlada, opet koalicija radikala i HSS (Korošcevi klerikalci odustali u zadnjem trenutku).
• 25. 12. - Umro japanski car Yoshihito, nasleđuje ga sin Hirohito, koji je bio regent od 1921. Njegova era se naziva Shōwa, "Prosvećeni mir", traje do 1989.

• Osnovana Hrvatska pravaška revolucionarna omladina.
• Uredbom povećane takse cirkusima u KSHS, što artiste stavlja u "očajan položaj".^[15]
• Prinosi žita i železnički transport u SSSR prevazišli nivo pre Prvog svetskog rata.
• Stephen Herbert Langdon započeo iskopavanja u iračkom lokalitetu Jemdet Nasr gde su pronađene tablice sa protoklinastim pismom (31. vijek pne.).
• Gilbert N. Lewis predložio naziv "foton" za najmanju jedinicu radijantne energije.
• Norvežanin Erik Rotheim prijavio patent za aerosolni sprej.

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1926.

• 1. 1. - Tihomir Vlaškalić, društveno-politički radnik SR Srbije i SFRJ († 1993)
• 1. 1. - Claudio Villa, italijanski pjevač († 1987.)
• 2. 1. - Zaharije Trnavčević, TV novinar i urednik, političar († 2016)
• 3. 1. - George Martin, muzički producent, "peti Beatle" († 2016)
• 3. 1. - Felicitas Kuhn, austrijska ilustratorica († 2022)
• 15. 1. - Maria Schell, austrijska glumica († 2005)
• 17. 1. - Dobroslav Ćulafić, društveno-politički radnik SR CG i SFRJ († 2011)
• 27. 1. - Ingrid Thulin, glumica († 2004)

• 2. 2. - Danilo Nikolić, srpski književnik († 2016)
• 2. 2. - Valéry Giscard d'Estaing, predsednik Francuske († 2020)
• 8. 2. - Radmila Savićević, glumica († 2001)
• 9. 2. - Josip Vrhovec, društveno-politički radnik SRH i SFRJ († 2006)
• 11. 2. - Leslie Nielsen, glumac, komičar († 2010)
• 16. 2. - John Schlesinger, filmski režiser († 2003)
• 24. 2. - Nikola Karaklajić, novinar, šahista, prvi YU disk-džokej († 2008)
• 28. 2. - Svetlana Alilujeva, Staljinova kćerka († 2011)

• 2. 3. - Stevan Vračar, prof. Pravnog fak. u Bg. († 2007)
• 4. 3. - Stjepan Zaninović, filmski reditelj i scenarista († 1997)
• 6. 3. - Branko Pleša, glumac, režiser († 2001)
• 6. 3. - Andrzej Wajda, režiser († 2016)
• 6. 3. - Alan Greenspan, predsednik Federalne rezerve SAD
• 13. 3. - Miloš Gvozdenović Gvozden, slikar, pedagog († 2006)
• 16. 3. - Jerry Lewis, glumac, komičar († 2017)
• 17. 3. - Siegfried Lenz, njemački pisac († 2014)
• 24. 3. - Dario Fo, glumac, umetnik, nobelovac za književnost († 2016)
• 30. 3. - Ingvar Kamprad, osnivač IKEA-e († 2018)

• 2. 4. - Jack Brabham, vozač F1 († 2014)
• 2. 4. - Milan Puzić, glumac († 1994)
• 3. 4. - Gus Grissom, astronaut († 1967)
• 4. 4. - Borka Vučić, bankarka († 2009)
• 5. 4. - Roger Corman, filmski režiser, producent († 2024)
• 6. 4. - Ian Paisley, alsterski političar († 2014)
• 8. 4. - Dimitrije Lazarov Raša, narodni heroj († 1948)
• 9. 4. - Hugh Hefner, osnivač Playboy-a († 2017)
• 11. 4. - Vera Belogrlić, glumica i TV reditelj († 2015)
• 12. 4. - Dragoslav Lompar, novinar i urednik RTB († 1986)
• 15. 4. - Pavle Ugrinov, (Vasilije Popović), srpski književnik, dramaturg, reditelj († 2007)
• 21. 4. - Elizabeta II., kraljica Ujedinjenog Kraljevstva († 2022)
• 21. 4. - Savo Jovanović Sirogojno, bombaš, narodni heroj († 1944)
• 28. 4. - Harper Lee, književnica († 2016)

• 3. 5. - Ema Derossi-Bjelajac, predsjednica Predsjedništva SR Hrvatske
• 6. 5. - Branka Mitić, glumica († 2012)
• 6. 5. - Slobodan Perović (glumac) († 1978)
• 8. 5. - David Attenborough, TV voditelj
• 17. 5. - Vane Marinović, književnik († 1999)
• 23. 5. - Zoran Gluščević, književnik i kritičar († 2006)
• 26. 5. - Miles Davis, džez muzičar († 1991)

• 1. 6. - Marilyn Monroe, američka glumica († 1962.)
• 3. 6. - Allen Ginsberg, pesnik († 1997)
• 11. 6. - Ante Vican, glumac († 2014)
• 18. 6. - Allan Sandage, astronom († 2010)
• 21. 6. - Krešo Novosel, književnik, TV urednik († 2008)
• 26. 6. - Olga Ban, narodni heroj († 1943)
• 28. 6. - Mel Brooks, glumac, komičar, režiser, producent...
• 29. 6. - Stipan Marušić, društveno-politički radnik SAPV, SRSr i SFRJ († 1974)

• 3. 7. - Predrag Heruc, učesnik NOB († 1945)
• 4. 7. - Alfredo Di Stéfano, argentinski i španski fudbaler († 2014)
• 10. 7. - Pavle Vuisić, srpski glumac († 1988)
• 10. 7. - Fred Gwynne, glumac († 1993)
• 14. 7. - Harry Dean Stanton, glumac († 2017)
• 20. 7. - Ilija Ivezić, glumac († 2016)
• 24. 7. - Ankica Tuđman, prva dama Hrvatske († 2022)
• 28. 7. - Vlasta Velisavljević, glumac († 2021)

• 2. 8. - Jug Grizelj, novinar († 1991)
• 3. 8. - Tony Bennett, pevač († 2023)
• 4. 8. - Nada Šakić, rođ. Tambić, čuvarka u Staroj Gradiški († 2011)
• 13. 8. - Fidel Castro, revolucionar, predsednik Kube († 2016)
• 14. 8. - René Goscinny, crtač stripa († 1977)
• 17. 8. - Jiang Zemin, predsednik NR Kine († 2022)
• 18. 8. - Ilija Gligorijević, arhitekta († 2007)

• 8. 9. - Sergio Pininfarina, dizajner automobila († 2012)
• 15. 9. - Jean-Pierre Serre, matematičar
• 23. 9. - John Coltrane, džez saksofonista († 1967)
• 26. 9. - Stevan Karamata, geolog († 2015)

• 6. 10. - Petar Omčikus, slikar i akademik († 2019)
• 10. 10. - Mladen Oljača, književnik († 1994)
• 12. 10. - Milovan Vidak, slikar († 2003)
• 15. 10. - Michel Foucault, filozof, istoričar ideja († 1984.)
• 18. 10. - Chuck Berry, rock kantautor i gitarista († 2017)
• 18. 10. - Klaus Kinski, glumac († 1991)
• 29. 10. - Necmettin Erbakan, premijer Turske († 2011)
• 31. 10. - Jimmy Savile, TV i radio osoba († 2011)

• 7. 11. - Joan Sutherland, operska pevačica, sopran († 2010)
• 8. 11. - Mile Latas Mićo, partizan, samouki dirigent
• 13. 11. - Zvonimir Červenko, general HV († 2001)
• 16. 11. - Miko Tripalo, hrvatski političar († 1995.)
• 23. 11. - Sathya Sai Baba, indijski duhovni vođa († 2011.)
• 30. 11. - Richard Crenna, glumac († 2003)

• 8. 12. - Stevo Žigon, glumac († 2005)
• 9. 12. - Raif Dizdarević, predsjednik Predsjedništva SFRJ
• 13. 12. - Nikola Janković, vajar, akademik SANU († 2017)
• 19. 12. - Nikola Dekleva, lekar i naučnik († 2003)
• 20. 12. - Geoffrey Howe, britanski političar († 2015)
• 22. 12. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser († 1992)

• Boško Buha, bombaš, narodni heroj († 1943)
• Milja Marin, partizanka, "Kozarčanka" († 2007)
• Enes Čengić, novinar, publicista († 1995)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1926.

• 4. 1. - Margherita di Savoia, italijanska kraljica majka (* 1851)
• 21. 1. - Camillo Golgi, lekar, biolog, nobelovac (* 1843)
• 28. 1 - Ernest Troubridge, britanski admiral (* 1862)
• 30. 1. - Barbara La Marr, glumica (* 1896)

• 14. 2. - John Jacob Bausch, optičar, suosnivač Bausch & Lomb (* 1830)
• 21. 2. - Heike Kamerlingh Onnes, fizičar, nobelovac (* 1853)
• 24. 2. - Anđelija Lazarević, slikarka i književnica (* 1885)
• 24. 2. - Ivan Lorković, hrvatski političar (* 1876)

• 1. 3. - Dragutin Ilić, srpski književnik (* 1858)
• 9. 3. - Mikao Usui, osnivač terapije reiki (* 1865)
• 17. 3. - Aleksej Brusilov, ruski carski general (* 1853)

• 7. 4. - Giovanni Amendola, italijanski novinar, antifašista (* 1882)
• 17. 4. - Hermann Bollé, arhitekt u Zagrebu (* 1845)
• 24. 4. - Sunjong, poslednji vladar Koreje (* 1874)
• 25. 4. - Savo Nakićenović, sveštenik, geograf, istoričar i etnolog (* 1882)
• 30. 4. - Bessie Coleman, prva crnkinja pilot u SAD (* 1892)

• 14. 5. - Jovan Miodragović, prof. Učiteljske škole u Beogradu (* 1853)
• 16. 5. - Mehmed VI, poslednji osmanski sultan (* 1861)
• maj - Franjo Vulč, član KPJ (* 1891)
• 25. 5. - Simon Petljura, ukrajinski novinar i političar (* 1879)

• 9. 6. - Janko Ibler, hrvatski publicist i književni kritičar (* 1862.)
• 10. 6. - Antoni Gaudí, arhitekta (* 1852)
• 14. 6. - Branko Vodnik, hrvatski književnik i povjesničar (* 1879.)
• 14. 6. - Mary Cassatt, slikarica (* 1844)

• 2. 7. - Émile Coué, psiholog, popularizator autosugestije (* 1857)
• 12. 7. - Gertrude Bell, spisateljica, arheologinja, administratorka, špijun (* 1868)
• 18. 7. - Leopold Lojka, šofer Franca Ferdinanda (* 1885-6)
• 20. 7. - Feliks Dzeržinski, osnivač sovjetske tajne policije Čeka (* 1877)
• 26. 7. - Krste Petkov Misirkov, filolog (* 1874)

• 23. 8. - Rudolph Valentino, američki filmski glumac (* 1895.)
• 26. 8. - Ugyen Wangchuck, kralj Butana (* 1862)

• 5. 9. - Karl Harrer, novinar, suosnivač DAP, prethodnice NSDAP (* 1890)
• 14. 9. - John Louis Emil Dreyer, astronom (* 1852)
• 15. 9. - Rudolf Eucken, filozof, nobelovac za književnost (* 1846)
• 21. 9. - Léon Charles Thévenin, telegrafski inženjer (* 1857)
• 24. 9. - Jovan Jugović, vojni pilot (* 1886)

• 7. 10. - Emil Kraepelin, pionir moderne psihijatrije (* 1856)
• 11. 10. - Hymie Weiss, gangster (* 1898)
• 19. 10. - Victor Babeș, bakteriolog (* 1854)
• 20. 10. - Eugene V. Debs, američki sindikalni lider (* 1855)
• 31. 10. - Harry Houdini, američki iluzionist i eskapist (* 1874.)
• 31. 10. - Anteo Zamboni, anarhista (* 1911)

• 3. 11. - Annie Oakley, strijelkinja (* 1860)
• 5. 11. - Draga Ljočić, prva žena lekar u Srbiji (* 1855)
• 26. 11. - John Browning, projektant oružja (* 1855)

• 4. 12. - Ivana Kobilca, slovenska slikarica (* 1861)
• 5. 12. - Claude Monet, francuski slikar (* 1840.)
• 10. 12. - Nikola Pašić, višestruki premijer Srbije i KSHS (* 1845)
• 17. 12. - Lars Magnus Ericsson, osnivač Ericsson-a (* 1846)
• 25. 12. - Joshihito, car Taishō, japanski vladar (* 1879)
• 29. 12. - Rainer Maria Rilke, pesnik (* 1875)

• Milica Avirović, glumica (* 1898)
• Paulina Matijević, dobrotvorka (* 1856, 1861?)

• Fizika: Jean Baptiste Perrin (rad na diskontinalnoj strukturi materije, naročito za otkriće sedimentacione ravnoteže)
• Kemija: Theodor Svedberg (rad na disperznim sistemima)
• Fiziologija i medicina: Johannes Fibiger (otkriće Spiroptera carcinoma)
• Književnost: Grazia Deledda (idealistički nadahnuti zapisi koji s plastičnom jasnoćom oslikavaju život na njenom rodnom ostrvu i s dubinom i simpatijom se bave sa ljudskim problemima uopšte)
• Mir: Aristide Briand i Gustav Stresemann (potpisnici Ugovorâ iz Locarna)