Тамбура — разлика између измена
м нормативна контрола |
Нема описа измене |
||
| Ред 1: | Ред 1: | ||
{{rut}} |
|||
[[Датотека:Prim tambura.png|мини|Фотографија тамбуре]] |
|||
{{инструмент |
|||
| инструмент= Тамбура |
|||
| слика = Prim tambura 2.png |
|||
| опис_слике = Мађарска прим тамбура |
|||
| називи = |
|||
| класификација = |
|||
| хорнобестел_закс = |
|||
| проналазач = |
|||
| развијен = |
|||
| боја_звука = |
|||
| гласност = |
|||
| опсег = |
|||
| сродни = Жичани инструменти |
|||
| музичари = |
|||
| градитељи = |
|||
}} |
|||
{{Инфокутија нематеријално културно наслеђе |
|||
| врста_наслеђа = Свирање на тамбурицама |
|||
| слика = Tamburica and Cello Tamburica (2019-02-08 19.56.29 by Dejan Krsmanovic).jpg |
|||
| ширина_слике = 250п |
|||
| опис_слике = Мала тамбурица и виолончело тамбурица, oригинални балкански гудачки инструменти, део српске, хрватске и мађарске традиције и фолклора |
|||
| регион = |
|||
| назив_институције = |
|||
| заједница = Српско динарско становништво досељено у Србију |
|||
| предлагач = |
|||
| на_основу = |
|||
| датум_уписа_у_нкн = 21. 12. 2023. |
|||
| листа_уписа_елемента = |
|||
| унеско_ознака = |
|||
| унеско_датум_уписа = |
|||
| локација_уписа = |
|||
| вебсајт = http://nkns.rs/cyr |
|||
}} |
|||
'''Тамбура''' је [[жичани инструмент]] који се развио од инструмента познатог већ у старој култури [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Египат|Египта]].<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=60327|title=tambura {{!}} Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2023-02-04}}</ref> |
'''Тамбура''' је [[жичани инструмент]] који се развио од инструмента познатог већ у старој култури [[Месопотамија|Месопотамије]] и [[Египат|Египта]].<ref>{{Cite web|url=https://www.enciklopedija.hr/natuknica.aspx?id=60327|title=tambura {{!}} Hrvatska enciklopedija|website=www.enciklopedija.hr|access-date=2023-02-04}}</ref> |
||
== Опис == |
|||
Тамбуре се израђују од дрвета, углавном [[јавор]]а, а предње даске израђене су од одређених врста [[четинари|четинара]] које имају изразита резонантна, [[акустика|акустична]] својства. Врхунски израђени инструменти раде се ручно, по правилу од стране старих мајстора који тајне израде чувају и преносе „с колена на колено“. Познате су Кудликове, Боцанове, Тормине, Гезове тамбуре. |
Тамбуре се израђују од дрвета, углавном [[јавор]]а, а предње даске израђене су од одређених врста [[четинари|четинара]] које имају изразита резонантна, [[акустика|акустична]] својства. Врхунски израђени инструменти раде се ручно, по правилу од стране старих мајстора који тајне израде чувају и преносе „с колена на колено“. Познате су Кудликове, Боцанове, Тормине, Гезове тамбуре. |
||
Постоји више врста тамбура: прим, басприм, Е-басприм, контра, чело, бегеш или тамбурашки бас који је сличан контрабасу. Најсличније су гитарама, а по сличном принципу се добија и тон. Технике сврирања и начини, разуме се, потпуно се разликују. |
Постоји више врста тамбура: прим, басприм, Е-басприм, контра, чело, бегеш или тамбурашки бас који је сличан контрабасу. Најсличније су гитарама, а по сличном принципу се добија и тон. Технике сврирања и начини, разуме се, потпуно се разликују. |
||
== Штимови == |
|||
Штимови тамбура се разликују.. Постоје два основне врсте штима.. Фаркашев који се претежно користи у западном делу Хрватске, те Сремски штим који је заступљен у Војводини а и преовлађује на свим територијама где се свира тамбура.<ref>{{Cite web|url=https://musicomniscience.wordpress.com/%d1%82/%d1%82%d0%b0%d0%bc%d0%b1%d1%83%d1%80%d0%b0/|title=ТАМБУРА|date=2014-12-13|website=МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ|language=sr-RS|access-date=2023-02-04}}</ref> |
Штимови тамбура се разликују.. Постоје два основне врсте штима.. Фаркашев који се претежно користи у западном делу Хрватске, те Сремски штим који је заступљен у Војводини а и преовлађује на свим територијама где се свира тамбура.<ref>{{Cite web|url=https://musicomniscience.wordpress.com/%d1%82/%d1%82%d0%b0%d0%bc%d0%b1%d1%83%d1%80%d0%b0/|title=ТАМБУРА|date=2014-12-13|website=МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ|language=sr-RS|access-date=2023-02-04}}</ref> |
||
| Ред 24: | Ред 59: | ||
|Бас || а, е, х, фис |
|Бас || а, е, х, фис |
||
|} |
|} |
||
== Тамбурица самица == |
|||
{{главни чланак|Самица (тамбура)}} |
|||
Тамбурице самице карактеристичне су за [[Динара|динарску културу]]. Због своје мелодијско-хармонској природе традиционално се користе као солистички инструменти, због чега се и зову „самице” назив). Чак и када се свирају здружено, све имају исту функцију. |
|||
На самицама се свирају мелодије игара и песама, а самичар је најчешће онај који започиње песму. Репертоар чине игре типичне за матично подручје, укључујући раније донете из других крајева (посебно из Славоније), али и мелодије које су укључили у репертоар током живота у Србији. |
|||
== Знаменити тамбураши == |
== Знаменити тамбураши == |
||
| Ред 29: | Ред 70: | ||
* [[Марко Нешић]] |
* [[Марко Нешић]] |
||
* [[Јаника Балаж]] |
* [[Јаника Балаж]] |
||
== Види још == |
|||
* [[Саз]] |
|||
* [[Тамбураши, тамбурашке праксе]] |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 5. април 2024. у 13:56
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
 Мађарска прим тамбура | |
| Сродни инструменти | |
|---|---|
| Жичани инструменти |
| Свирање на тамбурицама | |
|---|---|
.jpg) Мала тамбурица и виолончело тамбурица, oригинални балкански гудачки инструменти, део српске, хрватске и мађарске традиције и фолклора | |
| Нематеријално културно наслеђе | |
| Заједница | Српско динарско становништво досељено у Србију |
| Датум уписа | 21. 12. 2023. |
| Веб сајт | http://nkns.rs/cyr |
Тамбура је жичани инструмент који се развио од инструмента познатог већ у старој култури Месопотамије и Египта.[1]
Опис
Тамбуре се израђују од дрвета, углавном јавора, а предње даске израђене су од одређених врста четинара које имају изразита резонантна, акустична својства. Врхунски израђени инструменти раде се ручно, по правилу од стране старих мајстора који тајне израде чувају и преносе „с колена на колено“. Познате су Кудликове, Боцанове, Тормине, Гезове тамбуре. Постоји више врста тамбура: прим, басприм, Е-басприм, контра, чело, бегеш или тамбурашки бас који је сличан контрабасу. Најсличније су гитарама, а по сличном принципу се добија и тон. Технике сврирања и начини, разуме се, потпуно се разликују.
Штимови
Штимови тамбура се разликују.. Постоје два основне врсте штима.. Фаркашев који се претежно користи у западном делу Хрватске, те Сремски штим који је заступљен у Војводини а и преовлађује на свим територијама где се свира тамбура.[2]
Основна разлика између ова два штима је у висини штимања прве жице на појединим инструментима, те се у Фаркашевом штиму прва жица басприма (брача) штимује на Г, те стога тај штим носи и назив Г-штим, док се у Сремском штиму прва жица басприма (брача) штимује на тон А (обично 440-444 херца), па тај штим још носи и назив А-штим.[3]
По инструментима Сремски (А-штим) изгледа овако:
| Прим | е, х, фис, цис |
| А-басприм | а, е, х, фис |
| Е-басприм | е, х, фис, цис |
| Контра | е, х, гис, е |
| Чело | а, е, х, фис |
| Бас | а, е, х, фис |
Тамбурица самица
Тамбурице самице карактеристичне су за динарску културу. Због своје мелодијско-хармонској природе традиционално се користе као солистички инструменти, због чега се и зову „самице” назив). Чак и када се свирају здружено, све имају исту функцију.
На самицама се свирају мелодије игара и песама, а самичар је најчешће онај који започиње песму. Репертоар чине игре типичне за матично подручје, укључујући раније донете из других крајева (посебно из Славоније), али и мелодије које су укључили у репертоар током живота у Србији.
Знаменити тамбураши
Види још
Референце
- ^ „tambura | Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Приступљено 2023-02-04.
- ^ „ТАМБУРА”. МУЗИЧКО СВЕЗНАЊЕ (на језику: српски). 2014-12-13. Приступљено 2023-02-04.
- ^ „Vrste tamburaških instrumenata”. www.kudsskzh.ch. Приступљено 2023-02-04.
Спољашње везе
- Траг у простору: Свако живи своју песму, РТС Културно - умртнички програм - Званични канал
