Исидор Стојановић — разлика између измена
м нормативна контрола |
Допуна садржаја |
||
| Ред 5: | Ред 5: | ||
| опис_слике = |
| опис_слике = |
||
| пуно_име = |
| пуно_име = |
||
| датум_рођења = |
| датум_рођења = 1809<!--nema na vikipodacima--> |
||
| место_рођења = [[Кањижа]] |
| место_рођења = [[Кањижа]] |
||
| држава_рођења = [[Аустријско царство]] |
| држава_рођења = [[Аустријско царство]] |
||
| Ред 11: | Ред 11: | ||
| место_смрти = [[Београд]] |
| место_смрти = [[Београд]] |
||
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] |
| држава_смрти = [[Кнежевина Србија]] |
||
|поље = |
|поље = |
||
|институција = |
|институција = |
||
|школа = |
|школа = |
||
|студенти = |
|студенти = |
||
|познат_по = |
|познат_по = |
||
| Ред 19: | Ред 19: | ||
|напомене = |
|напомене = |
||
}} |
}} |
||
'''Исидор Стојановић''' ([[Кањижа]], [[1809]] — [[Београд]], [[12. јун]]а [[1849]]) био је |
'''Исидор Стојановић''' ([[Кањижа]], [[1809]] — [[Београд]], [[12. јун]]а [[1849]]) био је [[историја|историје]], ректор [[Београдски Лицеј|Београдског лицеја]] 1840/41. и 1845/46. |
||
== Биографија == |
== Биографија == |
||
1808. године у [[Стари Бечеј|Старом Бечеју]], у Бачкој. Његов деда Исидор је трговац и . Заједно са сином Јаковом на Вуков чувени Српски рјечник.<ref>Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник истолкован њемачким и латинскијем ријечима", Беч 1818.</ref> |
|||
Стојановић је основну школу завршио у месту рођења, а гимназију и лицеј у [[Сегедин|Сегедину]]. Правне науке студирао је на Универзитету у [[Пешта|Пешти]], где је још на првој години, 1833, објавио књигу ''Наравоучителне басне,''<ref>Исидор Стојановић: "Нравоучитељне басне у стихови", Будим 1833.</ref><ref name=":1" /> коју је посветио својој баби Анастазији и оцу Јакову Стојановићу. |
|||
Ректор Лицеја је био школске 1840/41. и 1845/46. године. |
|||
Године 1835, на позив [[Милош Обреновић|кнеза Милоша]], долази у Србију, где ради прво као професор прве гимназије у Србији, а затим професор Лицеја, прве високе школе у Србији, директор Гимназије и у два наврата ректор Лицеја. |
|||
| ⚫ | |||
| ⚫ | [[Друштво српске словесности|Друштва српске словесности]]<ref>Гласник друштва српске словесности", Београд 1849. године</ref> је члан Одбора просвештенија, члан Депутације главног фонда школске управе и депутат Лицеја на [[Петровска скупштина у Крагујевцу (1848)|Петровској скупштини 1848.]] године. Један је од оснивача Недељне школе за описмењавање одраслих. Објавио је у Београду 1846. године књигу Брзоуки буквар<ref>Исидор Стојановић: "Брзоуки буквар или новиј способ...", Београд 1846.</ref> намењену недељним или пофторним школама. |
||
Писао је песме, чланке из историје и преводио са немачког језика. Сарађивао је у Забавнику, Уранији, Подунавки, Новинама српским, Гласилу Друштва српске словесности и др. Био је Исидор побратим '''Чубре''' илити [[Сима Милутиновић Сарајлија|Симе Милутиновића "Сарајлије"]], којем је посмртни говор одржао. |
|||
Сакупљао је и обављивао изворе за историју Првог устанка. Ишао је од села до села и реконструисао догађаје по сећањима сведока. Део те грађе објављен је посебно, у -{II}- и -{III}- књизи |
Сакупљао је и обављивао изворе за историју Првог устанка. Ишао је од села до села и реконструисао догађаје по сећањима сведока. Део те грађе објављен је посебно, у -{II}- и -{III}- књизи Гласник, гласила Друштва српске словесности. |
||
Исидор је био ожењен Катарином, богатом Влахињом, кћерком Гице Николајевића. Њихова кућа грађена од набоја била је 1842. године једина на западном Врачарском платоу.<ref>Бранислав Нушић: "Стари Београд", Београд 1984.</ref> Иза куће се налазила |
Исидор је био ожењен Катарином, богатом Влахињом, кћерком Гице Николајевића. Њихова кућа грађена од набоја била је 1842. године једина на западном Врачарском платоу.<ref>Бранислав Нушић: "Стари Београд", Београд 1984.</ref> Иза куће се налазила настала вађењем земље, у којој је Вучић држао заробљенике током буне. |
||
Стојановић , од колере<ref>"Годишњак града Београд", Београд 14/1967.</ref> у Београду, 12. јуна 1849. године. |
|||
== Педагошка каријера == |
|||
На позив кнеза Милоша, као студент -{III}- године, 1835. дошао је у Србију за професора [[Прва крагујевачка гимназија|Крагујевачке гимназије]]. Најпре је био професор [[Поезија|Поезије]]. Предавао је старијим„ класама човечности” и био веома цењен и омиљен. |
|||
Половином марта 1839. године прелази у [[Лицеум Књажества сербског]], односно Лицеј, прву високу школу у Србији, где заузима место [[Атанасије Теодоровић|Атанасија Теодоровића]] и предаје филозофију и општу историју све до јуна 1849. Као професор Лицеја вршио је и дужност директора Гимназије.<ref name=":0" /> Школске 1840/41. године био је ректор Лицеја. Када je 1841. године престоница премештена у Београд, а са њом и Лицеј<ref name=":12">{{Cite web|url=http://www.jura.kg.ac.rs/index.php/sr/istorijat.htm|title=Правни факултет у Крагујевцу - Историјат|website=www.jura.kg.ac.rs|access-date=2024-05-20}}</ref> и Исидор Стојановић прелази у Београд, где је школске 1845/46. године поново био ректор [[Београдски Лицеј|Лицеја]].<ref name=":1" /> |
|||
== Објављене књиге == |
|||
* Предајући општу историју на Лицеју, Стојановић је као професор имао задатак да задовољи потребу ондашњих школа за једним савременим [[Udžbenik|уџбеником]] историје. Од Попечитељства просвештенија (тадашњег Министарства просвете) добио задатак да напише уџбеник из историје „по угледу на аутора Тецнера, а може тражити помоћ и од Ротека и Пелица”, како стоји у захтеву Министарства из 1840. године. Његов уџбеник „Пре'одница свеобште историје света”, која има 140 страна и садржи 8 краћих чланака, први је српски уџбеник из историје, објављен у Београду 1844. године. Чланци су превођени из списа [[Карл Венцеслав Ротек|Карла Венцеслава Ротека]], немачког историчара из [[Фрајбург|Фрајбурга]]. Једини оригиналан рад је чланак ''Карађорђева смрт'', писан по угледу на ''[[Историја (Сима Милутиновић)|Историју]]'' Симе Милутиновића Сарајлије. Тај рад је усмерен против кнеза Милоша, а рађен је с намером да забави читаоце. |
|||
* Много је значајнији његов рад на објављивању извора из наше прошлости. У његовој редакцији је 1848. године изашао ''Протокол Карађорђев''. |
|||
* Године 1846. објавио је ''Брзоуки буквар'', намењен српској омладини. |
|||
Стојановић је својим белешкама и грађом коју је објављивао у ''[[Гласник друштва сербске словесности|Гласнику друштва сербске словесности]]'' оставио видан траг у српској науци. |
|||
== Референце == |
== Референце == |
||
Верзија на датум 8. јун 2024. у 21:24
| Исидор Стојановић | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 1809. |
| Место рођења | Кањижа, Аустријско царство |
| Датум смрти | 12. јун 1849. (39/40 год.) |
| Место смрти | Београд, Кнежевина Србија |
| Научни рад | |
| Поље | историја, филозофија |
| Институција | Лицеум Књажества сербског (касније Београдски Лицеј) |
Исидор Стојановић (Кањижа, 1809 — Београд, 12. јуна 1849) био је један од првих професора историје у Србији, ректор Лицеума Књажества сербског (касније Београдског лицеја) 1840/41. и 1845/46. и писац првог уџбеника из историје у Србији Пре'одница свеобште историје света, који је објављен у Београду 1844. године.[1]
Биографија
Исидор Стојановић рођен је 1808. године у Старом Бечеју, у Бачкој. Његов деда, такође Исидор, био је бечејски трговац и 1818. „надзиратељ школски”. Заједно са сином Јаковом, био је претплаћен на Вуков чувени Српс��и рјечник.[2]
Стојановић је основну школу завршио у месту рођења, а гимназију и лицеј у Сегедину. Правне науке студирао је на Универзитету у Пешти, где је још на првој години, 1833, објавио књигу Наравоучителне басне,[3][1] коју је посветио својој баби Анастазији и оцу Јакову Стојановићу.
Године 1835, на позив кнеза Милоша, долази у Србију, где ради прво као професор прве гимназије у Србији, а затим професор Лицеја, прве високе школе у Србији, директор Гимназије и у два наврата ректор Лицеја.
Од 1842. године био је члан Друштва српске словесности.[4] Био је такође и члан Одбора просвештенија, члан Депутације главног фонда школске управе и депутат Лицеја на Петровској скупштини 1848. године. Један је од оснивача Недељне школе за описмењавање одраслих. Објавио је у Београду 1846. године књигу Брзоуки буквар[5] намењену недељним или пофторним школама.
Писао је песме, чланке из историје и преводио са немачког језика. Сарађивао је у Забавнику, Уранији, Подунавки, Новинама српским, Гласилу Друштва српске словесности и др. Био је побратим Симе Милутиновића Сарајлије, коме је одржао посмртни говор. Сакупљао је и обављивао изворе за историју Првог српског устанка. Ишао је од села до села и реконструисао догађаје по сећањима сведока. Део те грађе објављен је посебно, у II и III књизи Гласник, гласила Друштва српске словесности.
Исидор Стојановић је био ожењен Катарином, богатом Влахињом, кћерком Гице Николајевића. Њихова кућа грађена од набоја била је 1842. године једина на западном Врачарском платоу.[6] Иза куће се налазила „Врачарска рупа”, настала вађењем земље, у којој је Вучић Перишић држао заробљенике током Вучићеве буне.
Професор Исидор Стојановић умро је релативно млад, од колере,[7] у Београду, 12. јуна 1849. године.
Педагошка каријера
На позив кнеза Милоша, као студент III године, 1835. дошао је у Србију за професора Крагујевачке гимназије. Најпре је био професор Поезије. Предавао је старијим„ класама човечности” и био веома цењен и омиљен.
Половином марта 1839. године прелази у Лицеум Књажества сербског, односно Лицеј, прву високу школу у Србији, где заузима место Атанасија Теодоровића и предаје филозофију и општу историју све до јуна 1849. Као професор Лицеја вршио је и дужност директора Гимназије.[2] Школске 1840/41. године био је ректор Лицеја. Када je 1841. године престоница премештена у Београд, а са њом и Лицеј[8] и Исидор Стојановић прелази у Београд, где је школске 1845/46. године поново био ректор Лицеја.[1]
Објављене књиге
- Предајући општу историју на Лицеју, Стојановић је као професор имао задатак да задовољи потребу ондашњих школа за једним савременим уџбеником историје. Од Попечитељства просвештенија (тадашњег Министарства просвете) добио задатак да напише уџбеник из историје „по угледу на аутора Тецнера, а може тражити помоћ и од Ротека и Пелица”, како стоји у захтеву Министарства из 1840. године. Његов уџбеник „Пре'одница свеобште историје света”, која има 140 страна и садржи 8 краћих чланака, први је српски уџбеник из историје, објављен у Београду 1844. године. Чланци су превођени из списа Карла Венцеслава Ротека, немачког историчара из Фрајбурга. Једини оригиналан рад је чланак Карађорђева смрт, писан по угледу на Историју Симе Милутиновића Сарајлије. Тај рад је усмерен против кнеза Милоша, а рађен је с намером да забави читаоце.
- Много је значајнији његов рад на објављивању извора из наше прошлости. У његовој редакцији је 1848. године изашао Протокол Карађорђев.
- Године 1846. објавио је Брзоуки буквар, намењен српској омладини.
Стојановић је својим белешкама и грађом коју је објављивао у Гласнику друштва сербске словесности оставио видан траг у српској науци.
Референце
- ^ а б в Radovanović, Boriša (20. 2. 2022). „STARI KRAGUJEVAC - Isidor Stojanović”. InfoKG - Gradski portal. Приступљено 2024-06-08.
- ^ а б Вук Ст. Караџић: "Српски рјечник истолкован њемачким и латинскијем ријечима", Беч 1818.
- ^ Исидор Стојановић: "Нравоучитељне басне у стихови", Будим 1833.
- ^ Гласник друштва српске словесности", Београд 1849. године
- ^ Исидор Стојановић: "Брзоуки буквар или новиј способ...", Београд 1846.
- ^ Бранислав Нушић: "Стари Београд", Београд 1984.
- ^ "Годишњак града Београд", Београд 14/1967.
- ^ „Правни факултет у Крагујевцу - Историјат”. www.jura.kg.ac.rs. Приступљено 2024-05-20.