Пређи на садржај

Велики парк (Крагујевац) — разлика између измена

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Интерактиван преглед историје
Новија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нова страница: {{rut}} {{Инфокутија Парк | име = Велики парк | слика = | мапа = Veliki park, Kragujevac - map.png | место = Крагујевац | Тип културног добра: Споменик природе | општина = Стари Град | држава = Србија | површина = 1.46 | дужина = | ширина = | надм_в…
 
Нема описа измене
Ред 2: Ред 2:
{{Инфокутија Парк
{{Инфокутија Парк
| име = Велики парк
| име = Велики парк
| слика =
| слика =
| мапа = Veliki park, Kragujevac - map.png
| мапа = Veliki park, Kragujevac - map.png
| место = [[Крагујевац]]
| место = [[Крагујевац]]
| општина =
| Тип културног добра: Споменик природе
| општина = [[Градска општина Стари град (Београд)|Стари Град]]
| држава = [[Србија]]
| држава = [[Србија]]
| површина = 1.46
| површина =
| дужина =
| дужина =
| ширина =
| ширина =
| надм_висина =
| надм_висина =
| гшир = 44.81953
| гшир = 44.
| гдуж = 20.45784
| гдуж = 20.
| тип = [[парк]]
| тип = [[парк]]
| катег_заштите = III
| катег_заштите =
| год_заштите =
| год_заштите =
| старатељ = ЈКП „Зеленило Београд“
| старатељ =
| бр_посетилаца =
| бр_посетилаца =
| год_изградње = [[1869]].
| год_изградње = [[]].
| отворен = 0—24
| отворен = 0—24
| веб =
| веб =
}}
}}
'''Велики парк''' или '''Горњи парк''' највећа је зелена површина у урбаној градској зони [[Крагујевац|Крагујевца]]. Отворен је за јавност 26. априла 1898. године. Прекривен је са више од 10 хектара зеленила и омиљено је место за одмор Крагујевчана. У самом парку и његовом непосредном окружењу налазе се спортски терени, дечја игралишта, као и велики број угоститељских објеката.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://gtokg.org.rs/parkovi/|title=Паркови|last=Dzenopoljac|first=Kristina|website=ГТО Крагујевац|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref>
'''Велики парк''' или '''Горњи парк''' највећа је зелена површина у централној градској зони Крагујевца.


== Историја ==
== Историја ==
Велики парк настао је и уређиван је у периоду од 1895. до 1897. године, када је је као новоуређени општински парк, отворен за грађанство, или „предат уживању“, 26. априла 1898. године. Према постојећим подацима, улаз у Горњи парк направљен је од камених стубова турске џамије, који су нађени када је, код Доњег каменог моста, грађена тадашња кафана „Балкан“. Дуж парковског простора, пружају се две лепе и широке стазе, са три алеје борова и листопадног растиња и са пуно споредних вијугавих стаза, око којих су засађене цветне леје са украсним дрвећем и шибљем. Парковски засади обновљени су 1932. године, садницама из расадника Рогот у који се налазио на територији ловишта краља Милана Обреновића.
1895. до 1897. године општински парк отворен за грађанство, или „предат уживању“, 26. априла 1898. године. Према постојећим подацима, улаз у Горњи парк је од камених стубова турске џамије који су нађени када је, код Доњег каменог моста, грађена тадашња кафана „Балкан“. Парковски засади обновљени су 1932. године, садницама из расадника Рогот који се налазио на територији ловишта краља Милана Обреновића.

<!-- Прослава 110. година постојања обележена је потпуним реновирањем, тако да је и данас прекривен зеленилом, густим крошњама столетних стабала, али и новим садницама дрвећа и цвећа. Дуж шеталишта налазило 25 камених постамената са изливеним бронзаним споменицима, од којих се неки налазе у депоу Народног музеја, а већина је на жалост покрадена и претопљена. Обновљене су пешачке стазе, постављене нове клупе, и враћена је у функцију фонтана “Рањеник”-а.
Стилски, већи део Парка је уређен као слободна композиција, само је главна алеја за шетњу, кроз средишни део парка права, са кружном цветном лејом, „рунделом“ на средини пешачке пасареле. У центру рунделе, на месту некадашњег “Музичког павиљона”, 1950. године постављена је фонтана „Рањеник“, дело познатог крагујевачког вајара Драгана Панића -->
Стилски, већи део Парка је уређен као слободна композиција је главна алеја за шетњу, , са , „рунделом“ на средини. 1950. постављена је фонтана „Рањеник“, дело познатог крагујевачког вајара Драгана Панића

Дуж централног шеталишта некада је стајало 25 бисти народних хероја (Алеја народних хероја). Осамнаест бисти је покрадено и (претпоставља се) претопљено, а остале се налазе у депоу [[Народни музеј Крагујевац|крагујевачког Народног музеја]]. Украдено је такође, 2011. године, и 5 од 6 бронзаних лављих глава које су красиле фонтану.

Парк је у целости реновиран 2015. године, поводом прославе 110. година постојања. Обновљене су пешачке стазе, постављене нове клупе, рестаурирана је и враћена у функцију спомен фонтана.<ref name=":1">{{Cite web|url=https://beogradskefontan.blogspot.com/2017/08/spomen-fontana-ranjenik-krgujevac.html|title=SPOMEN FONTANA "RANJENIK" KRAGUJEVAC|last=Marković Milenković|first=Jasmina|last2=Kuljanin|first2=Branka|date=2017-08-03|website=FONTANE I ČESME BEOGRADA I SRBIJE|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref> Крајем 2023. на улазу у парк, дуж централне алеје, постављено је 17 металних лукова уз које су посађене руже пузавице, са намером да се на овом делу стазе формира „цветни тунел”.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassumadije.rs/postavljanje-metalnih-lukova-za-lepsi-izgled-velikog-parka/|title=Postavljanje metalnih lukova za lepši izgled Velikog parka|last=Nikolic|first=Filip|date=2023-12-27|website=Glas Šumadije|language=sr-RS|access-date=2024-06-11}}</ref>

== Парк данас ==

Данас централну алеју чини уређена, широка стаза, оивичена новим [[Дрворед|дрворедом]] [[Prunus cerasifera|црвенолисне шљиве]] и старим засадима четинарског и листопадног дрвећа. Од ње се одваја велики број споредних вијугавих стаза, око којих су засађене цветне леје, украсно дрвеће и шибље. Средишњу ронделу шеталишта и даље краси спомен фонтана „Рањеник“, али око ње више нема цветне леје, већ је околна површина поплочана украсним плочама.<ref name=":1" />

У самом Великом парку и његовом непосредном окружењу налазе се спортски терени за кошарку, фудбал, одбојку, тенис, амерички фудбал и рукомет, балон сала, као и велики број угоститељских објеката.<ref name=":0" /> На територији парка такође се налази и зграда [[Завод за заштиту споменика културе Крагујевац|Завод за заштиту споменика културе Крагујевца]].<ref>{{Cite web|url=https://www.danas.rs/vesti/drustvo/gradska-uprava-trazi-privremeni-smestaj-za-zaposlene/|title=Gradska uprava traži privremeni smeštaj za zaposlene - Društvo - Dnevni list Danas|last=Radovanović|first=Z.|date=2012-09-26|website=Dnevni list Danas|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref>

Године 2017. у Великом парку је, на површини од 1 хектара, отворен ''Креативни Велики парк'', чије уређење је финансирала [[Фондација Драгица Николић]], фондација коју води супруга тадашњег председника Србије Томислава Николића. Овај део парка је ограђен. Нуди многе бесплатне садржаје и модерне реквизите за игру деце и младих, а део простора је резервисан за одмор старијих.<ref>{{Cite web|url=https://n1info.rs/vesti/a241403-Dragica-Nikolic-otvorila-Kreativni-Veliki-park-u-Kragujevcu/|title=Dragica Nikolić otvorila Kreativni Veliki park u Kragujevcu|last=Beta|date=2017-04-11|website=N1|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref>

Новембра 2023. у Великом парку отворен је највећи бетонски [[Скејтборд|скејт парк]] у Србији. Простире се на 826 метара квадратних и има ноћно осветљење. Поред њега је изграђена и бина, што омогућава одржавање разних других манифестација на овом простору.<ref>{{Cite web|url=https://rtk.co.rs/kragujevac-dobio-najveci-betonski-skejt-park-u-srbiji/|title=Крагујевац добио највећи бетонски скејт парк у Србији|last=Стаменић|first=Саша|date=2023-11-14|website=РТК|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref>

Велики парк је данас место на ком се Крагујевчани окупљају не само ради одмора, већ се у њему организују и различите градске манифестације, прославе, јубилеји и слична окупљања.<ref>{{Cite web|url=https://www.glassumadije.rs/tag/veliki-park/|title=Veliki park|date=2024-04-24|website=Glas Šumadije|language=sr-RS|access-date=2024-06-11}}</ref>

=== Објекти у непосредној близини ===
У непосредној близини парка налазе се између осталог:

* Крагујевачки затворени и отворени базени,
* [[Стадион Чика Дача]],
* [[Универзитет у Крагујевцу|Универзитетски универзитетски комплекс]],
* [[Спомен-парк Крагујевачки октобар|Спомен парк Крагујевачки октобар]], који почиње на удаљености мањој од једног километра.<ref>{{Cite web|url=https://www.ekapija.com/browse/1842/veliki-park-kragujevac|title=Veliki park Kragujevac|website=ekapija.com|url-status=live|access-date=2024-06-11}}</ref>

== Референце ==
{{извори|}}

== Спољашње везе ==
{{commonscat|Veliki park u Kragujevcu}}
* {{Cite web|url=https://www.politika.rs/scc/clanak/354828/Veliki-park-po-evropskom-modelu|title=Велики парк по европском моделу|last=Карталовић|first=Бране|website=Politika Online|access-date=2024-06-11}}
* {{Cite web|url=https://www.ikragujevac.com/vesti/79437-kragujevacki-veliki-park-oaza-evropskog-smeka-na-balkanu.html|title=Kragujevački Veliki park: Oaza Evropskog Šmeka na Balkanu|date=2024-04-01|website=ikragujevac.com|url-status=live|access-date=2024-06-11}}

Верзија на датум 11. јун 2024. у 16:52

Велики парк
Велики парк (Крагујевац)
Велики парк (Крагујевац)
Положај
Место Крагујевац
Држава Србија
Координате 44° 01′ 06″ С; 20° 54′ 22″ И / 44.01826° С; 20.90607° И / 44.01826; 20.90607
Карактеристике
Површина 13 ha
Тип парка парк
Заштита и посећеност
Година изградње 1895.
Отворен 0—24
Остало

Велики парк или Горњи парк највећа је зелена површина у урбаној градској зони Крагујевца. Отворен је за јавност 26. априла 1898. године. Прекривен је са више од 10 хектара зеленила и омиљено је место за одмор Крагујевчана. У самом парку и његовом непосредном окружењу налазе се спортски терени, дечја игралишта, као и велики број угоститељских објеката.[1]

Историја

Наменско уређење парковске површине на којој се данас налази Велики парк започело је 1895. и трајало је до 1897. године. Новоуређени општински парк отворен је за грађанство, или „предат уживању“, 26. априла 1898. године. Према постојећим подацима, улаз у Горњи парк, како се тада звао, био је направљен од камених стубова турске џамије који су нађени када је, код Доњег каменог моста, грађена тадашња кафана „Балкан“. Парковски засади обновљени су 1932. године, садницама из расадника Рогот, који се налазио на територији ловишта краља Милана Обреновића.

Стилски, већи део Парка је уређен као слободна композиција. Кроз централни део парка изграђена је главна алеја за шетњу, која се пружа праволинијски, са кружним проширењем, „рунделом“ на средини. Ту се некада налазио Музички павиљон. Године 1950. павиљон је уклоњен и на његово место постављена је спомен фонтана „Рањеник“, дело познатог крагујевачког вајара Драгана Панића, окружена цветном лејом.

Дуж централног шеталишта некада је стајало 25 бисти народних хероја (Алеја народних хероја). Осамнаест бисти је покрадено и (претпоставља се) претопљено, а остале се налазе у депоу крагујевачког Народног музеја. Украдено је такође, 2011. године, и 5 од 6 бронзаних лављих глава које су красиле фонтану.

Парк је у целости реновиран 2015. године, поводом прославе 110. година постојања. Обновљене су пешачке стазе, постављене нове клупе, рестаурирана је и враћена у функцију спомен фонтана.[2] Крајем 2023. на улазу у парк, дуж централне алеје, постављено је 17 металних лукова уз које су посађене руже пузавице, са намером да се на овом делу стазе формира „цветни тунел”.[3]

Парк данас

Данас централну алеју чини уређена, широка стаза, оивичена новим дрворедом црвенолисне шљиве и старим засадима четинарског и листопадног дрвећа. Од ње се одваја велики број споредних вијугавих стаза, око којих су засађене цветне леје, украсно дрвеће и шибље. Средишњу ронделу шеталишта и даље краси спомен фонтана „Рањеник“, али око ње више нема цветне леје, већ је околна површина поплочана украсним плочама.[2]

У самом Великом парку и његовом непосредном окружењу налазе се спортски терени за кошарку, фудбал, одбојку, тенис, амерички фудбал и рукомет, балон сала, као и велики број угоститељских објеката.[1] На територији парка такође се налази и зграда Завод за заштиту споменика културе Крагујевца.[4]

Године 2017. у Великом парку је, на површини од 1 хектара, отворен Креативни Велики парк, чије уређење је финансирала Фондација Драгица Николић, фондација коју води супруга тадашњег председника Србије Томислава Николића. Овај део парка је ограђен. Нуди многе бесплатне садржаје и модерне реквизите за игру деце и младих, а део простора је резервисан за одмор старијих.[5]

Новембра 2023. у Великом парку отворен је највећи бетонски скејт парк у Србији. Простире се на 826 метара квадратних и има ноћно осветљење. Поред њега је изграђена и бина, што омогућава одржавање разних других манифестација на овом простору.[6]

Велики парк је данас место на ком се Крагујевчани окупљају не само ради одмора, већ се у њему организују и различите градске манифестације, прославе, јубилеји и слична окупљања.[7]

Објекти у непосредној близини

У непосредној близини парка налазе се између осталог:

Референце

  1. ^ а б Dzenopoljac, Kristina. „Паркови”. ГТО Крагујевац. Приступљено 2024-06-11. 
  2. ^ а б Marković Milenković, Jasmina; Kuljanin, Branka (2017-08-03). „SPOMEN FONTANA "RANJENIK" KRAGUJEVAC”. FONTANE I ČESME BEOGRADA I SRBIJE. Приступљено 2024-06-11. 
  3. ^ Nikolic, Filip (2023-12-27). „Postavljanje metalnih lukova za lepši izgled Velikog parka”. Glas Šumadije (на језику: српски). Приступљено 2024-06-11. 
  4. ^ Radovanović, Z. (2012-09-26). „Gradska uprava traži privremeni smeštaj za zaposlene - Društvo - Dnevni list Danas”. Dnevni list Danas. Приступљено 2024-06-11. 
  5. ^ Beta (2017-04-11). „Dragica Nikolić otvorila Kreativni Veliki park u Kragujevcu”. N1. Приступљено 2024-06-11. 
  6. ^ Стаменић, Саша (2023-11-14). „Крагујевац добио највећи бетонски скејт парк у Србији”. РТК. Приступљено 2024-06-11. 
  7. ^ „Veliki park”. Glas Šumadije (на језику: српски). 2024-04-24. Приступљено 2024-06-11. 
  8. ^ „Veliki park Kragujevac”. ekapija.com. Приступљено 2024-06-11. 

Спољашње везе

Велики парк на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Велики_парк_(Крагујевац)&oldid=27851770”