2024 — разлика између измена

Миленијум:	3. миленијум
Векови:	20. век 21. век 22. век
Деценије:	2000-е 2010-е 2020-е 2030-е 2040-е
Године:	2021 2022 2023 2024 2025 2026 2027
2024 на Викимедијиној остави.
[[Датотека:|312px]]

2024. је преступна година која је почела у понедељак. 2024. је двадесет и четврта година 3. миленијума, двадесет и четврта година 21. века и пета година 2020-их.

• 1. јануар:
  • Египат, Етиопија, Иран, Саудијска Арабија и Уједињени Арапски Емирати су се придружили БРИКС-у.^[1]
  • Република Арцах је формално укинута када се Нагорно-Карабах ујединио са Азербејџаном.^[2]
  • Земљотрес јачине 7,6 јединица Рихтерове скале погодио је Jaпан, а издато је упозорење на цунами.^[3]
• 2. јануар:
  • У Бејруту убијен други човек Хамаса Салех ал Арури током израелских напада дроновима.^[4]
  • У масовном руском ракетном нападу на Украјину погинуло је пет, а рањено 127 особа док је главни град остао без пијаће воде, саопштило је украјинско Министарство унутрашњих послова. Украјина узвратила новим ракетним нападима на Белгород.^[5]
• 3. јануар:
  • У две експлозије у иранском граду Керману на обележавању четири године од убиства генерала елитних иранских јединица Кудс Касема Солејманија убијено је 95 особа, а 211 је рањено.^[6]
• 4. јануар:
  • У документима који су отпечаћени по налогу суда налазе се имена многих јавних личности које су биле на листи познаника Џефрија Епстајна међу којима и два бивша председника САД Бил Клинтон и Доналд Трамп, музичар Мајкл Џексон и британски принц Ендру.^[7]
  • Генералштаб Војске Србије покренуо је иницијативу и предложио председнику Републике и врховном команданту Александру Вучићу поновно увођење обавезе служења војног рока, у трајању до четири месеца.^[8]
  • Влада Србије усвојила је на седници закључак којим се препоручује послодавцима у Републици Србији да запосленима омогуће да не раде на други дан Божића 8. јануара.^[9]
• 8. јануар:
  • Премијерка Француске Елизабет Борн поднела је оставку председнику Емануелу Макрону, који је оставку прихватио.^[10]
  • У Немачкој започели масовни протести пољопривредника који су паралисали читаву државу.^[11]
• 9. јануар:
  • Габријел Атал, досадашњи министар просвете који има само 34 године, постао је нови премијер Француске и постао је најмлађи француски премијер у историји.^[12]
  • У Еквадору дошло до оружаних сукоба криминалних банди са припадници а војске и полиције након бекства нарко боса Адолфа Масијаса "Фита".^[13]
• 12. јануар:
  • Сједињене Америчке Државе и Велика Британија покренуле су војну операцију против Хута у Јемену.^[14]
  • САД су обуставиле испоруке оружја и војне технике Украјини због одсуства средстава за такав програм.^[15]
• 13. јануар:
  • Кандидат антикинеске владајуће Демократске прогресивне партије Лај Чингде, победио је на председничким изборима на Тајвану лидера главне опозиционе партије Куомитанг Хоу Јуих.^[16]
• 14. јануар:
  • Маргарета II формално абдицирала као краљица Данске на 52. годишњицу свог доласка на престо; наследио ју је старији син Фредерик као краљ Фредерик X.
• 15. јануар:
  • Иранска Револуционарна гарда саопштила је да је балистичким пројектилима напала шпијунске центре и "скупове антииранских терористичких група" у близини града Ербила на северу Ирака.^[17]
  • Пољска пристала да се на њеној територији распореде немачке трупе због страха од наводног руског напада на НАТО.^[18]
  • Нова ерупција вулкана на Исланду, лава стигла до кућа и угрозила рибарски град Гриндавик^[19]
• 16. јануар:
  • У експлозији у погону „Трајала“ у Крушевцу једна особа погинула, а четири повређене.^[20]
  • У израелским нападима на Газу убијено 158 Палестинаца, а 320 рањено.^[21]
  • Јединице Иранске револуционарне гарде покренуле су нападе балистичким пројектилима и дроновима на главну базу терористичке групе Џејш ал Адл која се налази у пакистанској провинцији Белуџистан на граници са Ираном.^[22]
  • Белорусија је укључила нуклеарно оружје у своју војну доктрину.^[23]
  • Ватерполо репрезентација Шпаније освојила је Европско првенство победивши у финалу Хрватску резултатом 11 : 10.^[24]
• 17. јануар:
  • РИК одбацио приговор СПН за поништавање резултата избора у Београду.^[25]
• 18. јануар:
  • Пакистан је извео серију узвратних војних удара на територију Ирана у провинцији Систан и Белуџистан.^[26]
• 19. јануар:
  • Северна Кореја тестирала подводно нуклеарно оружје.^[27]
• 21. јануар:
  • У ракетном нападу украјинских снага на Доњецк погинуло је 28 људи, а 30 рањено.^[28]
• 22. јануар:
  • НАТО започео највеће вежбе у последњих неколико деценија са 90.000 војника у близини границе са Русијом.^[29]
• 23. јануар:
  • Парламент Турске одобрио је улазак Шведске у НАТО.^[30]
  • У експлозији цистерне у Улан Батору главном граду Монголије погинуле 24 особе.^[31]
  • Сједињене Америчке Државе су после четири године поново извеле ваздушне нападе у Ираку на милитанте које подржава Иран.^[32]
• 24. јануар:
  • У великом пожару у блоку 70 на Новом Београду у потпуности је изгорео велики кинески тржни центар.^[33]
  • Оружане снаге Украјине су изнад Белгородској области обориле руски транспортни авион Иљушин Ил-76 у коме је погинуло 65 украјинских заробљеника припадника и чланова посаде.^[34]
• 25. јануар:
  • Председник владе Северне Македоније Димитар Ковачевски поднео је оставку.^[35]
• 28. јануар:
  • Посланици македонског Собрања изгласали су Таљата Џаферија за премијера прелазне владе Северне Македоније.^[36]
  • Три америчка војника су погинула, а 25 је повређено у нападу дроном током ноћи на америчку војну базу у северном Јордану.^[37]
  • Рукометна репрезентација Француске освојила је Европско првенство победивши Данску резултатом 33 : 31.^[38]
  • Јаник Синер и Арина Сабаленка су освајачи Отвореног првенства Аустралије у појединачној конкуренцији.^[39]
• 29. јануар:
  • Белорусија постала нуклеарна сила.^[40]
• 30. јануар:
  • Неуротехнолошка компанија Илона Маска „Неуралинк“ први пут је уградила имплантат у људски мозак.^[41]
• 31. јануар:
  • Бивши пакистански премијер Имран Кан и његова супруга Бушра Биби осуђени су на 14 година затвора у предмету у вези са недозвољеном продајом државних поклона.^[42]

• 2. фебруар:
  • Оружане снаге САД су започеле ваздушне нападе на иранске војне базе против припадника иранских милиција у Сирији и Ираку као одговор на вишемесечне нападе на америчке војне базе широм Блиског истока.^[43]
• 3. фебруар:
  • У ракетном нападу Оружаних снага Украјине на град Лисичанск погинуло 28 људи.^[44]
• 4. фебруар:
  • У шумским пожарима у Чилеу страдало 112 људи. ^[45]
• 6. фебруар:
  • Почела конститутивна седница четрнаестог сазива Скупштине Србије.^[46]
• 7. фебруар:
  • У два бомбашка напада у пакистанској провинцији Балуџистан погинуло је најмање 20 људи.^[47]
• 8. фебруар:
  • Европски парламент изгласао је у Стразбуру резолуцију о Србији у којој се позива на независну међународну истрагу о неправилностима на изборима који су одржани 17. децембра 2023. у Србији.^[48]
  • Некадашња потпредседница Владе Србије и једна од оснивача покрета "Увек за Србију" Зорана Михајловић повлачи се из политике и са чела тог покрета.^[49]
  • Украјински председник Владимир Зеленски сменио је главнокомандујућег украјинске војске Валерија Залужног.^[50]
  • Земље чланице Савета безбедности Уједињених нација на ванредној седници о стању на Косову и Метохији, осудиле су потез приштинских привремених власти да у јужној српској покрајини буде укинут динар као средство плаћања.^[51]
• 9. фебруар:
  • Амерички новинар Такер Карлсон је објавио на друштвеној мрежи Твитер први интервју са руским председником Владимиром Путином после руске инвазије на Украјину, а због великог интересовања гледаност је у току једног дана достигла милијарду прегледа.^[52]
• 11. фебруар:
  • Фински политичар десног центра Александар Стуб победио је на одржаним председничким изборима у Финској свог ривала из Партије зелених Пека Хависто у другом кругу председничких избора.^[53]
  • Више од 100 цивила погинуло за 24 сата у израелским ваздушним нападима на град Рафу.^[54]
  • Фудбалска репрезентација Обале Слоноваче освојила је Афрички куп нација 2023. победом над Нигеријом.^[55]
• 14. фебруар:
  • У Јапану се пробудио вулкан Сакурајима.^[56]
• 15. фебруар:
  • У украјинском гранатирању из чешког ракетног система "РМ-70 Вампир" са српским оружјем тржног центра у Белгороду у Русији погинуло је најмање шест особа међу којима је и шестомесечно дете са мајком, док их је 18 рањено.^[57]
  • Председник Украјине Владимир Зеленски потписао је закон о легализацији медицинског канабиса (марихуане) у Украјини.^[58]
  • Грчки парламент усвојио закон о истополним браковима.^[59]
• 16. фебруар:
  • Руски правник, антикорупцијски актививиста и опозициони политичар Алексеј Наваљни преминуо је у затвору под сумњивим околностима.^[60]
• 17. фебруар:
  • Оружане снаге Руске Федерације су после двогодишњих тешких борби преузеле контролу над градом Авдејевка 12 километара северно од Доњецка одакле су украјинске снаге деценију гранатирале Доњецк.^[61]
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су офанзивна дејства у правцу Запорожја.^[62]
  • Ватерполо репрезентација Хрватске је освојила Светско првенство победивши у финалу Италију резултатом 15 : 13.^[63]
• 19. фебруар:
  • Савет Европе је званично покренуо поморску операцију за заштиту слободе пловидбе у Црвеном мору и Персијском заливу.^[64]
  • Јеменски Хути су потопили први британски трговачки брод у Црвеном мору.^[65]
• 21. фебруар:
  • У Казању је свечано отворен међународни мултиспортски турнир „Игре будућности”, а отварању су поред предсједника Русије Владимира Путина, присуствовали челници Бјелорусије, Казахстана, Узбекистана, Киргистана, Таџикистана и Српске.^[66]
• 23. фебруар:
  • Јерменија је замрзнула своје учешће у Организацији договора о колективној безбедности (ОДКБ).^[67]
• 26. фебруар:
  • Председник Француске Емануел Макрон је на безбедносном форуму у Паризу изјавио да не може се искључити слање војника из Европе у Украјину што је изазвало оштре реакције и противљење других европских државних званичника осим Холандије.^[68]
  • Мађарски парламент ратификовао споразум о ступању Шведске у НАТО.^[69]
  • Тамаш Шујок изабран за новог председника Мађарске.^[70]
• 27. фебруар:
  • Јеменски Хути оштетили су четири подводна кабла који повезују Европу, источну Азију.^[71]
• 28. фебруар:
  • Придњестровље је званично затражило руску војну заштиту због претњи од стране Молдавије.^[72]
  • Еруптирао мексички вулкан Попокатепетл што је изазвало хаос на аеродромима широм државе.^[73]
• 29. фебруар:
  • Најмање 104 Палестинца је погинуло а 760 је рањено, током чекања у реду за храну у Гази. Један дио људи је убијен од стране израелске војске а дио је страдао у стампеду.^[74]

• 1. март:
  • Бугарска званично престала да увози руску нафту.^[75]
• 3. март:
  • Еруптирао вулкан Ла Кумбре на острву Фернандина, делу архипелага Галапагос.^[76]
• 4. март:
  • Албанија је званично отворила ваздушну базу Кучова, претварајући је у модерно чвориште за будуће ваздушне операције НАТО-а.^[77]
  • НАТО започео војне вежбе у Финској у близини граница Русије уз учешће 50 бродова, укључујући фрегате и подморнице, као и више од 100 борбених авиона, хеликоптера и других летелица.^[78]
  • Исланд евакуисао познато туристичко место и геотермалну бању Плава лагуна због претње од вулканске ерупције.^[79]
• 5. март:
  • Бивши и садашњи председник САД Доналд Трамп и Џозеф Бајден убедљиво су победили на унутарстраначким изборима током супер уторка и обезбедили изборно сучељавање током председничких избора у новембру.^[80]
  • Мађарски председник Тамаш Шујок потписао је ратификацију чланства Шведске у НАТО-у првог дана свог мандата.^[81]
  • Италија донела одлуку о учешћу у мисијама у Гази и Црвеном мору.^[82]
• 6. март:
  • Бивша гувернерка Јужне Каролине Ники Хејли званично је одустала од своје кампање за председничку номинацију Републиканске странке.^[83]
• 7. март:
  • Шведска званично постала 32. чланица НАТО-а.^[84]
• 8. март:
  • Пољски Сејм суспендовао Споразум о конвенционалним оружаним снагама у Европи.^[85]
• 9. март:
  • У главном граду Хаитија Порт-о-Пренсу банде напале владине зграде и председничку палату.^[86]
  • Молдавија потписала одбрамбени пакт са Француском.^[87]
• 12. март:
  • Председник Владе Хаитија Аријел Анри поднео је оставку након вишенедељног притиска и растућег насиља у земљи.^[88]
• 13. март:
  • Актуелни председник САД Џозеф Бајден и бивши председник Доналд Трамп формално су осигурали председничке номинације Демократске, односно Републиканске станке, након победа на примарним изборима у Џорџији, Мисисипију и држави Вашингтон.^[89]
• 17. март:
  • Војну базу у Придњестровљу напао је дрон камиказа из правца Украјине.^[90]
  • Актуелни председник Русије Владимир Путин освојио је 88,48% гласова на председничким изборима у Руској Федерацији.^[91]
• 19. март:
  • Естонија и Молдавија прекинуле дипломатске односе са Русијом.^[92]
• 21. март:
  • Европски савет је одобрио отварање приступних преговора о чланству Босне и Херцеговине у Европској унији, неколико дана након препоруке Европске комисије.^[93]
  • Венецуела је одобрила стварање нове федералне државе Гвајана Есекиба на територији региона Есекибо, којим управља Гвајана.^[94]
  • У Бриселу је одржан први Самит о нуклеарној енергији са циљем разматрања значаја нуклеарне енергије у решавању климатских промена и јачању енергетске безбедности.^[95]
• 22. март:
  • Русија после више од две године специјалне војне операције у Украјини прогласила ратно стање.^[96]
  • Након десетодневних ракетних и копнених напада украјинских снага на Белгородску област, руске снаге извеле велике нападе широм Украјине, те да је погођена енергетска инфраструктура, као и да је преко милион људи остало без струје.^[97]
  • 144 људи убијено, а 551 рањен када су маскирани нападачи отворили ватру уочи концерта у дворани „Крокус сити” на северозападу Москве. Одговорност за напад преузела авганистанска фракција Исламске Државе.^[98]
  • Амерички доктори објавили су да су над мушкарцем старим 62 године извршили трансплантацију бубрега од генетски узгојене свиње, први успешни захват такве врсте у свету.^[99]
• 24. март:
  • Косово добило статус придруженог члана Парламентарне скупштине НАТО-а.^[100]
• 25. март:
  • Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом се позива на хитан прекид ватре у Гази.^[101]
  • Басиру Диомаје Фаје изабран је за председника Сенегала.^[102]
• 26. март:
  • Мост у Балтимору у америчкој држави Мериленд срушио се у реку Патапско након што је у њега ударио теретни брод, а најмање 20 људи и неколико возила пало у реку.^[103]
  • Високи представник у БиХ Кристијан Шмит, који у Републици Српској није признат, саопштио је одлуку о наметању измена Изборног закона БиХ.^[104]
  • У Србији, по први пут активиран систем Пронађи ме, српска верзија система Амбер алерт, у циљу проналаска нестале двогодишње Данке Илић из Бањског поља (Бор), за којом се још увек трага.^[105]
• 27. март:
  • Политички комитет Парламентарне скупштине Савета Европе прихватило је мишљење Доре Бакојани, којим се препоручује чланство Приштине у Савету Европе. Гласање о чланству Косова 18. априла.^[106]
• 29. март:
  • Земљотреси јачине 5,7 и 5,2 степени Рихтерове скале погодили су јутрос јужну Грчку у области Јонског мора, саопштио је Европско-медитерански сеизмолошки завод (ЕМСЦ).^[107]
  • Парламент Индонезије је одобрио да нова престоница земље буде Нусантара, на острву Борнео, док је посебан статус додељен ранијој престоници Џакарти.^[108]
  • Погинуле 42 особе као резултат ноћног напада израелских ваздухопловних снага у области међународног аеродрома Алеп.^[109]
  • Оружане снаге Руске Федерације су поново извеле масивне ваздушне ударе на енергетске објекте Украјине након чега је преко 50% Украјине остало без електричне енергије коју је почела увозити из околних држава.^[110]
• 30. март:
  • Председник Републике Србије Александар Вучић именовао је потпредседника Владе и министра одбране Милоша Вучевића за новог мандатара у влади Србије.^[111]
• 31. март:
  • Најмање седморо људи је погинуло, а 30 је повређено у експлозији аутомобила на пијаци у сиријском граду Азазу.^[112]

• 1. април:
  • Шест особа, укључујући и једног од команданата Корпуса иранске револуционарне гарде (ИРГЦ) Мохамада Резу Захедија, убијено је у израелском нападу на ирански конзулат у Дамаску.^[113]
  • Заменик шефа турске опозиционе партије Мехмет Палаз погинуо је због урушавања балкона током прославе изборне победе.^[114]
• 2. април:
  • Најмање 29 људи погинуло је у пожару који је избио у једном ноћном клубу у Турском граду Истанбулу.^[115]
• 3. април:
  • Снажан земљотрес 7.4 степени Рихтерове скале погодио је у источну обалу Тајвана, одневши најмање седам живота.^[116]
  • Председница Народне скупштине Србије Ана Брнабић расписала изборе за одборнике Скупштине града Београда за 2. јун.^[117]
• 5. април:
  • У граду Орску у Оренбуршкој области уведено је ванредно стање због јаких поплава након пуцања бране на реци Урал.^[118]
  • Земљотрес јачине 4,7 јединица по Рихтеровој скали погодио је исток Сједињених Америчких Држава са епицентром у Њу Џерсију, а подрхтавање тла осјетило се и у Њујорку и широм источне обале САД.^[119]
• 6. април:
  • Председавајући словачког парламента Петер Пелегрини, који се противи испоруци оружја Украјини, победио је на председничким изборима у Словачкој са 53,12 одсто гласова.^[120]
  • Највиши европски вулкан Етна почео је да избацује димне прстенове током почетка ерупције.^[121]
  • Еквадорска полиција је упала у мексичку амбасаду, разваливши врата и блокирајући главни улаз у зграду, како би ухапсила бившег потпредседника земље Хорхеа Гласа, који се склонио у мексичку амбасаду.^[122]
• 9. април:
  • Оружане снаге Русије преузеле су насеље Первомајско у ДНР које је после Авдејевке било једно од најјачих упоришта Оружаних снага Украјине након деценије гранатирања Доњецка.^[123]
  • Десет особа је повређено, а шест мушкараца се воде као нестали након експлозије у хидроелектрани на језеру Сувијана недалеко од Болоње.^[124]
• 11. април:
  • Током руских масивних ракетних напада на украјинску инфраструктуру уништена је највећа највећа термоелектрана у Украјини "Трипољски". ^[125]
• 12. април:
  • У Оренбургу је почела масовна евакуација након што је ниво воде реке Урал достигао историјски рекорд од 1.087 центиметара, саопштио је градоначелник града Денис Салмин.^[126]
  • Руси први на свету скочили из стратосфере на Северни пол.^[127]
• 13. април:
  • Пет особа је убијено, а више их је повређено у нападу ножем који је извршио мушкарац у тржном центру у близини плаже Бонди у Сиднеју.^[128]
  • Иран лансирао више стотина дронова и десетине крстарећих и балистичких ракета ка Израелу у знак одмазде за напад на ирански конзулат у Дамаску.^[129]
• 15. април:
  • Оружане снаге Русије погодиле су локацију у Славјанску на којој су били смештени француски плаћеници.^[130]
• 16. април:
  • Парламентарна скупштина Савета Европе усвојила је препоруку за пријем такозваног Косова у ову организацију.^[131]
• 17. април:
  • Индонежанске власти упозориле су да постоји ризик од цунамија после ерупције вулкана Руанг у индонежанској провинцији Северни Сулавеси.^[132]
• 18. април:
  • Аргентина је поднела захтев за улазак у НАТО као глобални партнер.^[133]
  • Сједињене Америчке Државе уложиле су вето на предлог резолуције Савета безбедности, којом би Палестина била примљена у пуноправно чланство у Уједињеним нацијама.^[134][135]
  • У Бањој Луци је одржан велики митинг „Српска те зове”, поводом најављене резолуције о ратном злочину у Сребреници, о којој ће се расправљати у мају у Генералној скупштини УН.
• 19. април:
  • Израел извео узвратни ограничен ракетни напад на Иран. Жртава и веће материјалне штете није било.^[136]
• 20. април:
  • Представнички дом Сједињених Држава, који је под контролом републиканаца, изгласао је је дотирање пакета војне помоћи Украјини у вредности од 60,8 милијарди долара.^[137]
• 22. април:
  • Аитана Бонмати и Новак Ђоковић проглашени су за најбоље спортисте света по избору академије Лауреус.^[138]
• 23. април:
  • Европски парламент одобрио је визну либерализацију за носиоце српских пасоша са Косова и Метохије, које издаје „Координациона управа Србије”.^[139]
  • Заменик министра одбране Руске Федерације Тимур Иванов приведен је због сумње да је примио мито.^[140]
• 24. април:
  • Амерички Сенат одобрио је нацрт закона о војној помоћи Украјини од 60 милијарди долара. ^[141]
  • Јамајка признала Палестину.^[142]
• 26. април:
  • Председница Скупштине Србије Ана Брнабић расписала локалне изборе за 2. јун у 66 јединица локалне самоуправе.^[143]
• 29. април:
  • Хамза Јусаф је дао оставку на место премијера Шкотске и лидера пронезависне ШНП, пошто није успео да обезбеди довољну подршку за гласање о поверењу његове владе.^[144]

• 1. мај:
  • Најмање 19 људи погинуло је када се на југу Кине, у провинцији Гуангдонг, урушио део аутопута.^[145]
  • Земљотрес јачине 4,5 степени погодио је област око Бихаћа у Босни и Херцеговини.^[146]
  • Посланици грузијског парламента усвојили су већином гласова предлог закона "О транспарентности страног утицаја" у другом читању, а пренос је емитован на сајту законодавног тела.^[147]
  • Демонстранти и присталице прозападне опозиције у Тбилисију су уз жестоке сукобе са полицијом покушале да заузму парламент државе после изгласавања закона о "О транспарентности страног утицаја".^[148]
• 2. мај:
  • Народна скупштина Републике Србије изабрала нову Владу Републике Србије на челу са бившим министром одбране и председником Српске напредне странке Милошем Вучевићем.^[149]
• 4. мај:
  • Министарство унутрашњих послова Русије ставило је на потерницу актуалног и бившег украјинског председника Владимира Зеленског и Петра Порошенка.^[150]
• 5. мај:
  • Заменик помоћника државног секретара САД за Европу и Евроазију Габријел Ескобар разрешен је дужности изасланика за Западни Балкан.^[151]
• 6. мај:
  • Израелске одбрамбене снаге покренуле су копнену операцију у граду Рафи на југу Појаса Газе.^[152]
  • Кајрен Вилсон је освојио Светско првенство у снукеру, победивши у финалу Џека Џоунса са 18 : 14.^[153]
  • Ветеран Шкотске националне партије (ШНП) Џон Свини потврђен је за новог лидера странке, и требало би да наследи Хумзу Јусафа на месту премијера Шкотске, након што је био једини кандидат у трци за лидера за новог премијера.^[154]
• 7. мај:
  • Владимир Путин положио је заклетву и ступио пети пут на дужност председника Русије.^[155]
  • Руска влада на челу са премијером Михаилом Мишустином поднела оставку.^[156]
  • Председник Кине Си Ђинпинг допутовао је у дводневну посету Србији.^[157]
• 8. мај:
  • Гордана Силјановска Давкова победила на председничким изборима у Северној Македонији и постала прва жена на тој функцији.^[158]
• 10. мај:
  • После вишечасовне артиљеријске припрема и ракетних удара по украјинским упориштима руске снаге прешле су границу са Украјином и кренуле у продор на Харковску област.^[159]
  • Председник Русије Владимир Путин одобрио је именовање Михаила Мишустина за председника руске владе.^[160]
  • Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију ES-10/23 (са 143 гласова за, 9 против, 25 уздржаних, а 16 није гласало), којом се проширују права Палестине у тој организацији, уз препоруку Савету безбедности да преиспита и одобри чланство те државе у Уједињеним нацијама.^[161]
• 11. мај:
  • Више од 300 људи је погинуло у бујичним поплавама које су захватиле више провинција у Авганистану, а многи се и даље воде као нестали, саопштио је Светски програм за храну УН.^[162]
• 12. мај:
  • Гордана Силјановска Давкова ступила на дужност председнице Северне Македоније.^[163]
  • У ракетном нападу украјинских снага на руски град Белгород уништен је цео улаз једне вишеспратнице након чега је погинуло 19, а повређено још 19 особа.^[164]
• 14. мај:
  • Грузијски парламент усвојио је закон о страним агентима који је претходно изазвао талас протеста.^[165]
  • Председник Русије Владимир Путин потписао указе о саставу нове владе.^[166]
• 15. мај:
  • Словачки премијер Роберт Фицо рањен је у пуцњави након седнице Владе у Хандлови, након што је из здања изашао после завршетка седнице.^[167]
  • Естонске власти усвојиле су закон који омогућава да се замрзнута руска имовина искористи за обнову Украјине.^[168]
• 18. мај:
  • Обилне падавине изазвале поплаве и клизишта на западу Немачке, након што је више од 100 литара кише по квадратном метру пало у Сарланду за мање од 24 сата.^[169]
  • Председница Грузије Саломе Зурабишвили ставила je „вето“ на предлог закона о страним агентима који је усвојио парламент.^[170]
  • Дошло је до сукоба између сепаратиста и француских снага безбедности на француској прекоморској територији Нова Каледонија.^[171]
• 19. мај:
  • Ирански председник Ебрахим Раиси погинуо је у паду хеликоптера на граници са Азербејџаном.^[172]
  • У ДР Конго је дошло до покушаја војног пуча од стране побуњеника, војска Конга је брзом акцијом ликвидирала групе побуњеника који су упали у зграде државних институција, на лицу места ухваћени су и амерички држављани.^[173]
• 20. мај:
  • Руска војска после тачно 20 месеци тешких борби у потпуности је преузела контролу над насељем Белогоровка у ЛНР, саопштило је Министарство одбране Русије.^[174]
  • Међународни суд правде затражио је налог за хапшење израелског премијера Бењамина Нетанијахуа због наводних ратних злочина.^[175]
• 21. мај:
  • Власти Норвешке, Ирске и Шпаније признале су Палестину као независну државу.^[176]
• 22. мај:
  • Најмање девет људи је погинуло, међу којима и једно дете, а око 50 повређено када се део бине срушио на предизборном митингу у северној мексичкој држави Нови Леон.^[177]
• 23. мај:
  • Генерална скупштина Уједињених нација усвојила је резолуцију 78/282 о геноциду у Сребреници (са 84 гласова за, 19 против, 68 уздржаних, а 22 није гласало), којом је установљен Међународни дан промишљања и сећања на геноцид у Сребреници 1995.^[178]
  • Председник Републике Српске Милорад Додик најавио мирно раздруживање од Босне и Херцеговине.^[179]
• 24. мај:
  • Украјина је отворила све бране на хидроелектрани Дњепар и започела масовно испуштање воде.^[180]
  • Русија опозвала свог амбасадора у Јерменији.^[181]
  • Шеф руске обавештајне службе ФСБ Александар Бортников изјавио је да украјинска војна обавештајна служба директно повезана са терористичким нападом у Крокусу.^[182]
• 26. мај:
  • Израелске одбрамбене снаге су бомбардовале подручје града Рафах, где је погинуло најмање 45 особа.^[183]
• 27. мај:
  • Непризната Република Косово постало десети придружени члан Парламентарне скупштине НАТО-а.^[184]
  • Више од 2.000 људи з��трпано је у клизишту у насељу на северу Папуе Нове Гвиније.^[185]
• 28. мај:
  • Парламент Грузије је већином гласова поништио вето председнице Саломе Зарубишвили који је ставила на закон о страним агентима.^[186]
  • Израелске снаге гранатирале су шаторски камп у одређеној „безбедној зони“ западно од Рафе и убиле најмање 21 особу.^[187]
• 29. мај:
  • Пољска је дозволила употребу оружја испорученог Украјини за ударе на Руску Федерацију.^[188]
• 30. мај:
  • Влада Републике Српске донела је Решење о именовању Радне групе за израду Споразума о мирном раздруживању Републике Српске са Федерацијом БиХ.^[189]
  • Порота је прогласила бившег председника САД-a Доналда Трампа кривим за фалсификовање пословних књига како би прикрио тајну исплату бившој порно звезди Сторми Данијелс.^[190]
• 31. мај:
  • Прва група француских војних инструктора упућена у Украјину.^[191]

• 1. јун:
  • Фудбалери Реал Мадрида освојили су Лигу шампиона победом над Борусијом Дортмунд резултатом 2:0.^[192]
• 2. јун:
  • Кандидаткиња владајуће странке Клаудија Шејнбаум добила је између 58,3 и 60,7 одсто гласова чиме је постала прва жена председник Мексика.^[193]
• 3. јун:
  • Председник парламента Грузије је потписао закон о страним агентима, чиме је преиначен вето председника државе.^[194]
  • Западна регионална управа Пограничне службе Украјине саопштила да је најмање 45 људи погинуло док су покушавали да напусте земљу преко планина и реке на државној граници.^[195]
• 4. јун:
  • Словенија постала 147. чланица УН која је признала Палестину.^[196]
• 6. јун:
  • У Мексику је забележен први смртни случај од птичјег грипа H5N2.
• 7. јун:
  • Украјинске снаге ватром из артиљерије гађале село Садовоје у Херсонској области и том приликом уништили локалну продавницу где је смртно настрадало 22 цивила.^[197]
• 8. јун:
  • У Београду одржан је први Свесрпски сабор. Неколико десетина институција Републике Србије и Републике Српске потписало је документа о сарадњи, као и Декларацију о заштити националних и политичких права и заједничкој будућности српског народа.^[198]
  • У израелском нападу убијено је најмање 274 људи, а десетине рањених су стигли у болницу након израелског напада на избеглички камп у Нусејират.^[199]
  • Члан израелског ратног кабинета Бени Ганц напустио је актуелну владу због, како каже, неспособности премијера Нетанјахуа да обезбеди потпуну победу у Гази.^[200]
• 9. јун:
  • На изборима за Европски парламент владајуће странке у Француској, Немачкој, Белгији и Чешкој доживеле тежак пораз од десних популистичких странака док су странке десног и левог центра у осталим државама оствариле и даље умерену већину наспрам левих и десних популиста. ^[201]
  • Француски председник Емануел Макрон распустио владу те земље и најавио парламентарне изборе за 30. јун и 7. јул.^[202]
  • Оружане снаге Руске Федерације започеле су поново офанзиву на Сумску област.^[203]
• 10. јун:
  • Премијер Белгије Александер Кро поднео оставку након пораза на изборима за Европски парламент.^[204]
• 10. јун:
  • Потпредседник Малавија Саулос Чилима и други путници су погинули у авионској несрећи.^[205]

• 1. јануар:
  • Марио Бољат, југословенски и хрватски фудбалер (*1951)
  • Србољуб Живановић, српски антрополог, палеопатолог и академик АНУРС (*1933)
  • Никлаус Вирт, швајцарски информатичар (*1934)
• 4. јануар — Кристијан Оливер, немачки и амерички глумац (*1972)
• 5. јануар:
  • Марио Загало, бразилски фудбалер и тренер (*1931)
  • Роберт Розентал, амерички психолог (*1933)
• 6. јануар — Мирослав Живановић, српски певач, музичар и фронтмен рок групе Алиса (*1959)
• 7. јануар — Франц Бекенбауер, немачки фудбалер и тренер (*1945)
• 9. јануар:
  • Светомир Бојанин, српски неуропсихолог и дечији психијатар (*1932)
  • Роберт Немечек, српски музичар (*1949)
• 12. јануар:
  • Живан Поповић, српски стогодишњак (*1917)
  • Гонзало Лира, чилеанско-амерички књижевник, режисер, новинар и јутјубер (*1968)
• 13. јануар — Стивен Лајбут, аустралијски фудбалер (*1977)
• 15. јануар — Драган Данелишен, српски доктор и универзитетски професор (*1941)
• 16. јануар — Милан Ненадић, југословенски и српски рвач (*1943)
• 17. јануар:
  • Дејан Милојевић, српски кошаркаш и кошаркашки тренер (*1977)
  • Јуриј Соучек, југословенски и словеначки филмски и позоришни глумац (*1929)
• 20. јануар:
  • Зоран Ерић, српски композитор и универзитетски професор (*1950)
  • Дејвид Емги, амерички глумац (*1946)
  • Норман Џуисон, канадски редитељ, продуцент и сценариста (*1926)
• 22. јануар:
  • Луиђи Рива, италијански фудбалер (*1944)
  • Арно Пензијас, амерички физичар, радио-астроном и нобеловац (*1933)
• 24. јануар:
  • Карл Андре, амерички вајар (*1935)
  • Божидар Дамјановић Бенедикт, канадско-српски писац и филмски редитељ (*1938)
  • Џеси Џејн, америчка порнографска глумица (*1980)
• 25. јануар:
  • Ивана Мрваљевић, црногорска глумица, продуценткиња и културна радница (*1976)
  • Милан Богуновић, српски и југословенски глумац (*1951)
• 26. јануар — Горан Петровић, српски књижевник и академик (*1961)
• 28. јануар:
  • Луис Техада, панамски фудбалер (*1982)
  • Милош Стојисављевић Цајгер, српски музичар и басиста (*1960)
• 29. јануар — Жандира Мартини, бразилска глумица, сценаристкиња и списатељица (*1945)

• 1. фебруар — Карл Ведерс, амерички глумац (*1948)
• 4. фебруар — Хаге Гејнгоб, намибијски премијер (1990–2002; 2012–2015) и председник (2015–2024) (*1941)
• 6. фебруар:
  • Себастијан Пињера, чилеански политичар и председник Чилеа (2010–2014; 2018–2022) (*1949)
  • Сеиџи Озава, јапански диригент (*1935)
• 7. фебруар:
  • Алфредо Кастели, италијански стрип цртач и писац (*1947)
  • Ханс Ројтер, немачки уметник и универзитетски професор (*1942)
• 9. фебруар — Роберт Бадентер, француски адвокат, политичар и писац (*1928)
• 11. фебруар — Келвин Киптум, кенијски атлетичар, тркач и маратонац (*1999)
• 12. фебруар — Петар Луковић, српски новинар, новински уредник и рок критичар (*1951)
• 13. фебруар — Теодор Ковач, српско-јеврејски лекар и универзитетски професор (*1923)
• 14. фебруар — Гојко Шантић, српски глумац (*1946)
• 15. фебруар — Кегни Лин Картер, америчка порнографска глумица (*1987)
• 16. фебруар — Алексеј Наваљни, руски политичар, правник и антикорупцијски активиста (*1976)
• 17. фебруар — Јохан Галтунг, норвешки социолог и математичар (*1930)
• 19. фебруар — Данијел Драгојевић, хрватски песник, есејиста, прозни писац и сценариста (*1934)
• 20. фебруар:
  • Андреас Бреме, немачки фудбалер и фудбалски тренер (*1960)
  • Стојан Максимовић, југословенски и српски архитекта (*1934)
• 21. фебруар — Роже Гијман, француски и амерички ендокринолог и нобеловац (*1924)
• 22. фебруар:
  • Чедомир Штрбац, српски правник, историчар, универзитетски професор и амбасадор (*1940)
  • Ика Башић, југословенски и српски филмски и позоришни глумац (*1932)
• 27. фебруар — Ричард Луис, амерички стендап комичар и глумац (*1947)
• 28. фебруар:
  • Николај Ришков, совјетски и руски политичар и премијер СССР (1985–1991) (*1929)
  • Еуген Инђић, српски и француско-амерички пијаниста (*1947)
  • Аким Милер, њемачки научник и универзитетски професор (*1938)
• 29. фебруар:
  • Али Хасан Мвињи, танзанијски политичар и председник Танзаније (1985–1995) (*1925)
  • Брајан Малруни, канадски политичар и премијер Канаде (1984–1993) (*1939)

• 1. март — Акира Торијама, јапански цртач манга стрипова и цртач у видео играма (*1955)
• 6. март — Иванка Шуприновић, српска и југословенска рукометашица (*1949)
• 8. март — Херберт Кремер, немачко-амерички физичар и нобеловац (*1928)
• 10. март — Костадинка Велковска, југословенска, хрватска и македонска филмска и позоришна глумица (*1949)
• 11. март — Епископ моравички Антоније, епископ моравички СПЦ и доктор теологије (*1970)
• 12. март — Јордан Поп Јорданов, српски, македонски и југословенски универзитетски професор и научни радник (*1925)
• 13. март:
  • Филип де Гол, француски адмирал, политичар, и писац (*1921)
  • Патријарх бугарски Неофит, бугарски патријарх, поглавар Бугарске православне цркве (2013-2024) (*1945)
  • Сеј Рамић, босанскохерцеговачки ликовни стваралац, ликовни педагог и политичар (*1961)
  • Ролф Дитер Клуге, немачки филолог и академик (*1937)
• 16. март — Драгољуб Црнчевић Црнке, српски и југословенски блуз музичар (*1956)
• 17. март — Миле Агатоновић Ага, српски певач народне музике (*1948)
• 18. март:
  • Томас П. Стафорд, амерички пилот, инжењер, астронаут (*1930)
  • Никандро Дијаз Гонзалез, мексички телевизијски продуцент продукцијске куће Телевиса (*1963)
• 19. март:
  • Владимир Стевановић, српски биолог, универзитетски професор и академик (*1947)
  • М. Емет Волш, амерички филмски и телевизијски глумац и комичар (*1935)
• 20. март:
  • Александар Вељић, српски књижевник и преводилац (*1971)
  • Вернор Винџ, амерички писац научне фантастике (*1944)
• 23. март — Абдулах Сидран, југословенски и босанскохерцеговачки пјесник, проз��ик и филмски сценарист (*1944)
• 24. март — Томислав Петернек, српски фотограф и уметник (*1933)
• 25. март — Драгослав Манић Форски, српски књижевник (*1936)
• 26. март — Слађана Милошевић, српска певачица (*1955)
• 27. март — Данијел Канеман, израелски и амерички научник, психолог, економиста и нобеловац (*1934)
• 29. март:
  • Луј Госет Млађи, амерички филмски и телевизијски глумац (*1936)
  • Петер Јухас, мађарски фудбалер (*1948)
• 30. март — Данијел Пиксијадес, југословенски, српски и словачки песник (*1931)

• 1. април:
  • Вера Свобода, југословенска и хрватска певачица забавних, народних и староградских песама (*1936)
  • Мустафа Јашар, југословенски и македонски филмски и позоришни глумац (*1946)
• 2. април — Хуан Висенте Перез, венецуелански суперстогодишњак (*1909)
• 3. април:
  • Вељко Булајић, југословенски, црногорски и хрватски редитељ, сценариста и глумац (*1928)
  • Видан Николић, српски филолог, универзитетски професор и књижевник (*1947)
  • Шандор Милер, мађарски фудбалер (*1948)
• 6. април — Рајко Лукач, српски песник, приповедач, књижевни преводилац и писац књига за децу (*1952)
• 8. април — Питер Хигс, британски теоријски физичар и нобеловац (*1929)
• 9. април — Ранко Ковачевић, српски глумац (*1934)
• 10. април — О. Џ. Симпсон, амерички играч америчког фудбала, коментатор, глумац, и криминалац (*1947)
• 11. април:
  • Акебоно Таро, јапански сумо рвач (*1969)
  • Шигехару Уеки, јапански фудбалер (*1954)
• 13. април — Роберто Кавали, италијански модни дизајнер (*1940)
• 14. април — Лучано Сушањ, југословенски и хрватски атлетичар, политичар и спортски радник (*1948)
• 15. април:
  • Јосип Манолић, југословенски и хрватски политичар и премијер Хрватске (1990-1991) (*1920)
  • Бернд Холценбајн, немачки фудбалер (*1946)
• 16. април — Бошко Продановић, југословенски и српски фудбалер (*1943)
• 19. април:
  • Ђорђе Бобић, југословенски и српски архитекта и урбаниста (*1939)
  • Данијел Денет, амерички филозоф, писац и когнитивни научник (*1942)
  • Брано Мићуновић, контроверзни црногорски предузетник и криминалац (*1953)
• 20. април — Ђерђ Татар, мађарски фудбалер (*1952)
• 28. април — Георгиј Мондзолевски, совјетски одбојкаш (*1934)
• 30. април — Пол Остер, амерички романсијер, песник, есејиста, сценариста, редитељ и преводилац (*1947)

• 2. мај:
  • Марица Вулетић Наумовић, српска глумица и редитељка (*1962)
  • Манца Кошир, југословенска и словеначка филмска и позоришна глумица (*1948)
• 3. мај — Имерио Масињан, италијански бициклиста (*1937)
• 4. мај:
  • Војислав Чаркић, свештеник Српске православне цркве и потпуковник ВРС (*1937)
  • Миљко Витезовић, српски музичар и композитор народне музике (*1951)
• 5. мај:
  • Сесар Луис Меноти, аргентински фудбалер и фудбалски тренер (*1938)
  • Бернард Хил, британски глумац (*1944)
  • Александар Рејхенберг, шведско-норвешки хокејаш на леду (*1992)
• 6. мај — Живан Берисављевић, српски правник и политичар (*1935)
• 8. мај — Драгослав Маринковић, српски биолог, генетичар и академик САНУ (*1934)
• 9. мај:
  • Роџер Корман, амерички филмски продуцент, редитељ, сценариста и глумац (*1926)
  • Иван Ивањи, српско-јеврејски књижевник и преводилац (*1929)
• 10. мај:
  • Светомир Арсић Басара, српски вајар, писац и академик САНУ (*1928)
  • Џејмс Харис Сајмонс, амерички математичар, милијардер, хеџ фонд менаџер, и филантроп (*1938)
• 13. мај — Алис Манро, канадска књижевница и нобеловка (*1931)
• 15. мај — Драган Шекарић Шекс, српски и канадски ликовни уметник (*1957)
• 16. мај — Дебни Колман, амерички филмски, телевизијски и позоришни глумац (*1932)
• 17. мај — Гордон Бел, амерички инжењер електротехнике и руководилац (*1934)
• 19. мај:
  • Ебрахим Раиси, председник Ирана (*1960)
  • Ричард Форонџи, амерички глумац (*1937)
• 22. мај — Тони Монтано, српски музичар и певач (*1962)
• 25. мај — Ричард М. Шерман, амерички композитор (*1928)
• 27. мај — Бил Волтон, амерички кошаркаш (*1952)
• 30. мај — Дру Гордон, амерички кошаркаш (*1990)

• 1. јун — Војислав Туфегџић, српски новинар и писац (*1962)
• 3. јун:
  • Бригите Бирлајн, аустријски правник, политичар и канцелар Аустрије (2019-2020) (*1949)
  • Вилијам Расел, британски глумац (*1924)
• 4. јун:
  • Харис Бурина, југословенски и босанскохерцеговачки глумац (*1963)
• 6. јун:
  • Сергеј Новиков, руски математичар, академик и инострани акадамик САНУ (*1938)
  • Милован Тасић, српски и југословенски кошаркаш и глумац (*1947)
• 7. јун — Вилијам Андерс, амерички пилот, електро и нуклеарни инжењер, астронаут и амбасадор (*1933)
• 9. јун — Душко Валентић, хрватски позоришни и филмски глумац (*1950)

• Физика —
• Хемија —
• Медицина —
• Књижевност —
• Мир —
• Економија —

• Списак датума
• Списак година
• Списак деценија
• Списак векова
• Списак миленијума