Андреја Андрејевић (архитекта) — разлика између измена
Нова страница: {{рут}} {{Инфокутија биографија | име = Андреја Андрејевић | слика = | ширина_слике = | опис_слике = | пуно_име = | датум_рођења = {{датум рођења|1840||}} | место_рођења = Крагујевац | држава_рођења = Кнежевина Србија | датум_с… |
(нема разлике)
|
Верзија на датум 15. јул 2024. у 18:54
 | Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Андреја Андрејевић | |
|---|---|
| Датум рођења | 1840. |
| Место рођења | Крагујевац, Кнежевина Србија |
| Датум смрти | 8. септембар 1893. (52/53 год.) |
| Место смрти | Крагујевац, Краљевина Србија |
Андреја Андрејевић (Крагујевац, око 1840 — Крагујевац, 8/20.септембар 1893) био је један од првих[1] српских архитеката, инжењер и начелник Министарства грађевина Кнежевине Србије. Од 1871. био је члан Српског ученог друштва, а од 1892. почасни члан Српске краљевске академије.[2] Познат је као пројектант Саборне цркве у Крагујевцу.[3]
Биографија
Андреја Андрејевић рођен је у Крагујевцу око 1840. године у породици Николе Андрејевића. Његов стриц, Арса Андрејевић, погинуо је 1842. у Крагујевцу, током Вучићеве буне.
Мало пре Андрејиног рођења рођењу породица се из Пожаревца преселила у Крагујевац. Тада су већ имали старијег сина Светозара.[4] Млади Андреја био је међу младићима које је кнез Михаило слао на школовање у европске универзитетске центре,[5] где је изучио инжењерске науке и архитектуру.
Светозар Андрејевић умро је изненада, у Крагујевцу, 23. марта 1900. године, свега три недеље пошто је саставио свој тестамент.
Референце
- ^ Карталовић, Бране (2020-04-12). „Сима Муфљуз и други задужбинари”. Politika Online. Приступљено 2024-07-15.
- ^ „Andrejevic Andreja”. www.sanu.ac.rs. Приступљено 2024-07-15.
- ^ „ИСТОРИЈА САБОРНОГ ХРАМА У КРАГУЈЕВЦУ”. Епархија Шумадијска. Приступљено 2024-07-15.
- ^ Milićević 1888, стр. 3-5
- ^ Тодоровић, стр. 118-119
Литература
- Тодоровић, Александар. ТУРИСТИЧКА ВАЛОРИЗАЦИЈА МИЛОШЕВЕ И САБОРНЕ ЦРКВЕ У КРАГУЈЕВЦУ (PDF). Приступљено 15. 7. 2024.
- Milićević, M. Đ. ♯ (1888). „Dodatak Pomeniku od 1888”. Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba (на језику: српски). U Srpskoj kraljevskoj štampariji. стр. Posle 111.