Живка Срдановић — разлика између измена
мНема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 47: | Ред 47: | ||
== Награде и признања == |
== Награде и признања == |
||
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: [[Драгослав Ђорђевић (политичар)|Драгослав Ђорђевић]], бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља [[Јосиф Михајловић]] и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа, као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и [[Брана Војиновић]], тадашњи управник [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]].<ref name=":0" /> |
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: [[Драгослав Ђорђевић (политичар)|Драгослав Ђорђевић]], бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља [[Јосиф Михајловић]] и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа, као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и [[Брана Војиновић]], тадашњи управник [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]].<ref name=":0" /> |
||
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве]] 5. реда.<ref name=":1" /> |
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве]] 5. реда.<ref name=":1" /> |
Верзија на датум 18. јул 2024. у 13:58
Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор.
Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене
|
Живка Срдановић | |||||
---|---|---|---|---|---|
Лични подаци | |||||
Датум рођења | 22. септембар 1893. | ||||
Место рођења | Крушевац, Краљевина Србија | ||||
Датум смрти | 1984.90/91 год.) ( | ||||
Место смрти | Кикинда, СФРЈ | ||||
|
Живка Срдановић (Крушевац, 22. септембар 1893 — Кикинда, 1984) била је српска и југословенска позоришна глумица. У периоду између два светска рата била је првакиња драме у тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.
Биографија
Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.
У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, Крагујевчанина Јосифа Срдановића.[1] У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.
Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.[2] Године 1919.године, заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.
По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту[3] (данашње Народно позориште у Нишу[4]) и ту остају до пензионисања.
Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.[5]
Позоришна каријера
Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу.[2] Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији.[5] Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту, где остају до пензионисања.
Каријера у Народном позоришту у Скопљу
Награде и признања
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа,[6] као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.[2]
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.[5]
Референце
- ^ „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
- ^ а б в Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka"”. KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18.
- ^ а б в Бабовић, С. (2022-11-05). „ПРВАКИЊА ПОЗОРИШТА У СКОПЉУ БИЛА ЈЕ КРУШЕВЉАНКА: Глумицу Живку Срдановић, открио је славни Нушић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
- ^ „Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану”. Спона. Приступљено 2024-07-18.