Пређи на садржај

Живка Срдановић — разлика између измена

С Википедије, слободне енциклопедије
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
мНема описа измене
Ред 47: Ред 47:


== Награде и признања ==
== Награде и признања ==
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: [[Драгослав Ђорђевић (политичар)|Драгослав Ђорђевић]], бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља [[Јосиф Михајловић]] и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа, као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и [[Брана Војиновић]], тадашњи управник [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]].<ref name=":0" />
Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: [[Драгослав Ђорђевић (политичар)|Драгослав Ђорђевић]], бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља [[Јосиф Михајловић]] и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа, као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и [[Брана Војиновић]], тадашњи управник [[Народно позориште у Београду|Народног позоришта у Београду]].<ref name=":0" />


Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве]] 5. реда.<ref name=":1" />
Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве]] 5. реда.<ref name=":1" />

Верзија на датум 18. јул 2024. у 13:58

Живка Срдановић
Живка Срдановић, Скопље, пре 21. маја 1922. (аутор фотографије: П. Станковић, фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије)
Лични подаци
Датум рођења(1893-09-22)22. септембар 1893.
Место рођењаКрушевац, Краљевина Србија
Датум смрти1984.(1984-Недостаје неопходни параметар 1, месец!-00) (90/91 год.)
Место смртиКикинда, СФРЈ

Живка Срдановић (Крушевац, 22. септембар 1893 — Кикинда, 1984) била је српска и југословенска позоришна глумица. У периоду између два светска рата била је првакиња драме у тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.

Биографија

Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.

У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, Крагујевчанина Јосифа Срдановића.[1] У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.

Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.[2] Године 1919.године, заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.

По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту[3] (данашње Народно позориште у Нишу[4]) и ту остају до пензионисања.

Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.[5]

Позоришна каријера

Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу.[2] Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији.[5] Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту, где остају до пензионисања.

Каријера у Народном позоришту у Скопљу

Награде и признања

Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа,[6] као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.[2]

Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.[5]

Референце

  1. ^ „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18. 
  2. ^ а б в Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka". KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18. 
  3. ^ „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18. 
  4. ^ „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18. 
  5. ^ а б в Бабовић, С. (2022-11-05). „ПРВАКИЊА ПОЗОРИШТА У СКОПЉУ БИЛА ЈЕ КРУШЕВЉАНКА: Глумицу Живку Срдановић, открио је славни Нушић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18. 
  6. ^ „Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану”. Спона. Приступљено 2024-07-18.