Живка Срдановић — разлика између измена

Живка Срдановић
Живка Срдановић
	Живка Срдановић, Скопље, пре 21. маја 1922. (аутор фотографије: П. Станковић, фотографија је власништво Музеја позоришне уметности Србије)
Лични подаци
Датум рођења	22. септембар 1893.
Место рођења	Крушевац, Краљевина Србија
Датум смрти	1984. (90/91 год.)
Место смрти	Кикинда, СФРЈ
Занимање	Глумица
Породица
Супружник	Јосиф Срдановић
Деца	Растко Срдановић
Остале награде
Награде
Остале награде	Орден Светог Саве 5. реда.

Интерактиван преглед историје

← Старија измена Новија измена →

Садржај обрисан Садржај додат

ВизуелноВикитекст

Инлајн

Верзија на датум 19. јул 2024. у 10:03

Живка Срдановић (Крушевац, 22. септембар 1893 — Кикинда, 1984) била је српска и југословенска позоришна глумица. У периоду између два светска рата била је првакиња драме у тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.

Биографија

Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици телеграфисте Душана Тодоровића и његове супруге Марије.

У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у Београду. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у Сремској Митровици, где се удала за младог глумца и редитеља, Крагујевчанина Јосифа Срдановића,^[1] са којим је имала сина Растка.^[2] На једној Јосифовој фотографији може се видети да је он 1910. године боравио у Крушевцу.^[3]^[4] У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.

Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.^[5] Године 1919.године, заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.

По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту^[6] (данашње Народно позориште у Нишу^[7]) и ту остају до пензионисања.

Живка Срдановић умрла је у Кикинди, у 90. години.^[8]

Позоришна каријера

Позоришну каријеру Живка Срдановић започела је уз свог мужа, у Позоришном друштву Ђокице Протића. Са овом трупом је у току прве године бављења глумом обишла Срем, Босну и Херцеговину. Касније су супружници прешли у трупу Михаила Лазића, а после тога играју на сценама више позоришта широм Војводине и Србије. Први светски рат затекао их је у Позоришту Стерија Поповић у Вршцу.^[5] Успон у каријери Живке Срдановић почиње 1919. године када, одмах по ослобођењу, заједно са супругом добија ангажман у новооснованом Народном позоришту у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени постала је првакиња драме, а гостовала је и на другим позоришним сценама у тадашњој Југославији.^[8] Одмах по избијању Другог светског рата Срдановићи одлазе у Ниш, где добијају ангажман у данашњем Народном позоришту и ту остају до пензионисања.

Каријера у Народном позоришту у Скопљу

У Скопском позоришту Живка Срдановић је у пуној мери изразила своје глумачке способности. Највише уметничких остварења постигла је у улогама трагичарке, а највише се истакла у националном репертоару и као интерпретаторка многих тешких женских улога у најзначајнијим делима стране драмске литературе.

Била изузетно емотивна глумица, јако изражене уметничке индивидуалности, врло топла, непосредна, снажна у драмској евокацији, увек надахнута и полетна, са чистом дикцијом, мелодијски врло пријатном, помало и одмерено патетичном. Она је дуго на скопској сцени тумачила сложени драмски и трагични репертоар са импозантном стваралачком снагом и надахнутом игром достојном дивљења.^[5] За њу је Раде Драинац написао:^[8]

„

Велики репертоар тумачила је са ретким заносом и сналажењем.

”

Значајније улоге у МНП

Мајка Југовића (Смрт мајке Југовића, Иво Војновић)
Мајка и Јела (Еквиноцијо, Иво Војновић)
Гордана (Вртлог, Владимир Велмар-Јанковић)
Љубица и Живана (Ђидо, Јанко Веселиновић и Драгомир Брзак)
Олга (Голгота, Миливој Предић)
Даница (Балканска царица, Никола I Петровић Његош)
Мајка и Боја (Кнез Иво од Семберије, Бранислав Нушић)
Јевросима (Максим Црнојевић, Лаза Костић)
Бојана (Немања, Јован Суботић)
Мајка (Преко мртвих, Душан С. Николајевић)
Хасанагиница (Хасанагиница, Милан Огризовић)
Стана (Пуковник Јелић, Миливој Предић)
Дарија (Љубав, Игњатиј Николајевич Потапенко)
Нора (Нора, Хенрик Ибзен)
Магда (Завичај, Херман Судерман)
Тоска (Тоска, Викторијен Сарду)
Вештица (Вештица, Викторијен Сарду)
Дебора (Дебора, Саломон Херман фон Мозентал)
Антигона (Антигона, Софокле)
Електра (Електра, Софокле)
Јокаста (Краљ Едип, Софокле)
Електра (Електра, Еурипид)
Краљица Гертруда (Хамлет, Вилијам Шекспир)
Дездемона (Отело, В. Шекспир)
Порција (Млетачки трговац, В. Шекспир)
Варја (Вишњик, Антон Павлович Чехов)
Маргарета Готје (Госпођа с камелијама, Александар Дима Син)
Симона (Симона, Ежен Брије)^[5]

Награде и признања

Поводом 25 година глумачког рада Живке Срдановић у Народном позоришту у Скопљу је 10. априла 1935. године организована прослава. Прославу је припремио специјални одбор који су сачињавали: Драгослав Ђорђевић, бан Вардарске бановине, његов заменик, градоначелник Скопља Јосиф Михајловић и градоначелник Крушевца, затим више високих државних службеника, професора и директора скопских школа,^[10] као и Бранислав Нушић, некадашњи управник Народног позоришта у Скопљу и Брана Војиновић, тадашњи управник Народног позоришта у Београду.^[5]

Поред бројних других признања, Живка Срдановић је 1936. године одликована Орденом Светог Саве 5. реда.^[8]

Референце

^ „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
^ „Srdanović Živka sa sinom Rastkom. Fotografija sa autografom; avers. Posveta Julki Bakić, glumici. Vrnjci, 20.IX 1913.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; avers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
^ „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; revers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.
^ ^а ^б ^в ^г ^д Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka"”. KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
^ „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.
^ „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18.
^ ^а ^б ^в ^г Бабовић, С. (2022-11-05). „ПРВАКИЊА ПОЗОРИШТА У СКОПЉУ БИЛА ЈЕ КРУШЕВЉАНКА: Глумицу Живку Срдановић, открио је славни Нушић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.
^ „Музејска поставка - НУ Македонски Народен Театар, Република Северна Македонија”. mnt.mk (на језику: македонски). Приступљено 2024-07-18.
^ „Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану”. Спона. Приступљено 2024-07-18.

[1] „Josif Srdanović”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.

[2] „Srdanović Živka sa sinom Rastkom. Fotografija sa autografom; avers. Posveta Julki Bakić, glumici. Vrnjci, 20.IX 1913.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.

[3] „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; avers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.

[4] „Srdanovic Josif - Fotografija sa autografom; revers. Kruševac, 4.IV 1910.”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-19.

[:0-5] а ^б ^в ^г ^д Dejan (2023-11-12). „Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka"”. KruševacGrad (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.

[6] „Srdanović Živka”. Музеј позоришне уметности Србије. Приступљено 2024-07-18.

[7] „Vremeplov (11.3.2010)”. RTS :: Društvo. 11. 3. 2010. Приступљено 2024-07-18.

[:1-8] а ^б ^в ^г Бабовић, С. (2022-11-05). „ПРВАКИЊА ПОЗОРИШТА У СКОПЉУ БИЛА ЈЕ КРУШЕВЉАНКА: Глумицу Живку Срдановић, открио је славни Нушић”. NOVOSTI (на језику: српски). Приступљено 2024-07-18.

[9] „Музејска поставка - НУ Македонски Народен Театар, Република Северна Македонија”. mnt.mk (на језику: македонски). Приступљено 2024-07-18.

[10] „Непозната судбина глумице Живке Срдановић: Крушевљанка освајала сцене на Балкану”. Спона. Приступљено 2024-07-18.

[1]

@@ Ред 33: / Ред 33: @@
 Живка Срдановић рођена је као Живка Тодоровић, 22. септембра (по старом календару) 1893. године у Крушевцу, као четврто дете у породици [[Телеграф|телеграфисте]] Душана Тодоровића и његове супруге Марије.
 У Крушевцу је завршила 5 разреда гимназије и кренула очевим стопама, започевши поштанско-телеграфски курс у [[Београд|Београду]]. Међутим, убрзо је напустила школовање и обрела се у [[Сремска Митровица|Сремској Митровици]], где се удала за младог глумца и редитеља, [[Крагујевац|Крагујевчанина]] [[Јосиф Срдановић|Јосифа Срдановића]],<ref>{{Cite web|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/licnost.php?id=4908|title=Josif Srdanović|website=Музеј позоришне уметности Србије|url-status=live|access-date=2024-07-18}}</ref> са којим је имала сина Растка.<ref>{{Cite web|url=http://teatroslov.mpus.org.rs/digitalizacija.php?id=154898|title=Srdanović Živka sa sinom Rastkom. Fotografija sa autografom; avers. Posveta Julki Bakić, glumici. Vrnjci, 20.IX 1913.|website=Музеј позоришне уметности Србије|url-status=live|access-date=2024-07-19}}</ref> У Митровици је први пут ступила на позоришну сцену, 23. априла 1910.
 Наредних година, заједно са супругом Јосифом, наступа по разним сценама широм Србије и Војводине, све до завршетка Првог светског рата.<ref name=":0">{{Cite web|url=https://krusevacgrad.rs/zivka-srdanovic-velika-krusevacka-tragicarka/|title=Živka Srdanović - Velika kruševačka "tragičarka"|last=Dejan|date=2023-11-12|website=KruševacGrad|language=sr-RS|access-date=2024-07-18}}</ref> Године 1919.године, заједно са супругом, добила је ангажман у новооснованом ''Народном позоришту краљ Александар Први'' у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић. На македонској сцени достигла је статус првакиње драме и остварила се у многим великим женским улогама.