Јосиф Срдановић — разлика између измена

Један корисник управо ради на овом чланку. Молимо остале кориснике да му допусте да заврши са радом. Ако имате коментаре и питања у вези са чланком, користите страницу за разговор. Хвала на стрпљењу. Када радови буду завршени, овај шаблон ће бити уклоњен. Напомене Шаблон је застарео уколико је прошло дуже од 72 сата од последње измене на чланку. Последњу измену на овој страници начинио је корисник BuhaM (разговор · доприноси), на датум 19. јул 2024. у 11:51. Није препоручљиво да један корисник овим шаблоном обележи више од једног чланка. Молимо вас да између уређивачких сеанси уклоните овај шаблон са чланка, како бисте омогућили и другим корисницима да неометано уређују и исправљају чланак. Шаблон не ограничава друге уреднике да уређују означену страницу али необавезујућа препорука јесте да се чланак значајније не уређује док уредник који ради на чланку не уклони исти.

Јосиф Срдановић (Крагујевац, 18. април 1884 — Ниш, 1955) био је српски позоришни глумац и редитељ. Своје најбоље стваралачке године посветио је тада новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.

О животу Јосифа Срдановића нема пуно података. Родио се у Крагујевцу, где је завршио средњу школу при Војно техничком заводу.

Међутим, још као врло млад почео је да се бави глумом, у почетку аматерски, а убрзо и професионално. На професионалну сцену ступио је 1902. у нишком Синђелићу (касније Народно позориште у Нишу). Играо је затим у трупи Љубомира Рајчића Чврге, да би 1908. добио ангажман у Народном позоришту у Београду. На београдској сцени није се дуго задржао, па је поново играо у трупама Михаила Лазића Чичка и Симе Бунића.^[1]

Једно време, током 1910. године, боравио је и у Крушевцу,^[2][3] а затим је, исте године, отишао у Сремску Митровицу, где се оженио младом Крушевљанком Живком Тодоровић (касније Живка Срдановић), коју је такође увео у свет глуме. Супружници Јосиф и Живка Срдановић добили су сина Растка.^[4]

Наредних година супружници наступају по разним сценама широм Србије и Војводине, све до почетка Првог светског рата.^[5]

У Првом светском рату, током 2016. године, Јосиф је био у избеглиштву на Корзици, где је наступао у једном српском војничком и заробљеничком позоришту у Ајачу.^[6]

Током Првог светског рата позоришта у Србији и Војводини нису радила четири године, а позоришни живот пренео се ван граница Србије, на Крф и Корзику, на Солунски фронт, у Бугарску, Мађарску, Аустроугарску, Француску и Африку. Многи српски глумци, као војни обвезници, повукли су се са српском војском у изгнанство. Други су, као војни заробљеници или као грађани, одведени у разне заробљеничке логоре. И једни и други су, најчешће у сарадњи с даровитим аматерима, оснивали су војничка и заробљеничка позоришта од којих су нека радила током целог трајања рата.^[7]

Године 1919. године, одмах по завршетку рата, Јосиф и Живка Срдановић добијају ангажман у новооснованом Народном позоришту краљ Александар Први у Скопљу, чији је управник био Бранислав Нушић.^[5] На македонској сцени Јосиф је провео своје најбоље године као глумац и редитељ.^[1]

По избијању Другог светског рата глумачки и брачни пар Срдановић одлази у Ниш, где добијају ангажман у Градском повлашћеном позоришту^[8] (данашње Народно позориште у Нишу^[9]) и ту остају до пензионисања. Јосиф је умро у Нишу, 1955. године. Његова супруга Живка по пензионисању се преселила у Кикинду, где је и умрла, 1984. године.^[5]