И (слово ћирилице)

Ћирилично слово И и
Слова српске азбуке
А	Б	В	Г	Д	Ђ
Е	Ж	З	И	Ј	К
Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	У
Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Слова осталих словенских језика
А́	А̀	А̄	Ґ	Ґ	Ѓ
Ѓ	Ѐ	Е́	Е̄	Ё	Є
З́	Ѕ	Ѝ	И́	І	Ї
Й	Ќ	О́	О̀	Ō	С́
У́	У̀	Ў	Щ	Ъ	Ы
	Ь	Э	Ю	Я
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ғ
Ҕ	Ӻ	Ӷ	Г̧	Г̑	Ԁ
Ԃ	Ꚉ	Ԭ	Ԫ	Ꚁ	Ӗ
Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ӟ	Ҙ
З̌	З̱	З̣	Ԑ	Ӡ	З́
Ԇ	Ꚅ	Ӣ	Ҋ	Ӥ	Қ
Ӄ	Ҡ	Ҟ	Ҝ	Ԟ	Ԛ
Ӆ	Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ
Ӊ	Ң	Ӈ	Ԩ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ӧ	О̃	Ө	Ӫ	Ҩ
Ԥ	Ҧ	Ҏ	Р̌	Ԗ	Ҫ
Ԍ	Ҭ	Ꚑ	Ԏ	Ӯ	Ӱ
Ӳ	Ү	Ү́	Ұ	Х̑	Ҳ
Ӽ	Ӿ	Һ	Ꙡ	Ҵ	Ҷ
Ӵ	Ӌ	Ҹ	Ꚇ	Ꚓ	Ҽ
Ҿ	Ы̄	Ӹ	Ы̆	Ҍ	Ӭ
Э̆	Э̄	Э̇	Ю̆	Ю̈	Ю̄
Є̈	Я̆	Я̄	Я̆	Я̈	Ԙ
		Ԝ	Ӏ
Историјска слова
Ꙉ	Ѻ	Ѹ	Ꙋ	Ѡ	Ѽ
Ѿ	Ҁ	Ѣ	Ꙓ	Ꙗ	Ѥ
Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ	Ѱ
Ѳ	ֹѴ	Ѷ	Ꙟ	Ꚏ	Ꚗ
Ꙥ	Ꙧ	Ꙣ	Ꙑ	Ꙭ	Ꙩ
		ꙮ
Сва слова ћирилице

И и (И и, искошено: И и) је слово које се употребљава у скоро свим азбукама осим белоруске. Десето је слово српске ћирилице. Настало је преузимањем слова ета из грчког алфабета.

Обично представља затворени предњи нелабијализовани самогласник /и/, као [и] у "стрија", или готово затворен готово предњи нелабијализован самогласник /ɪ/, као [и] у "биће".

Од 1930-их, ⟨и⟩ је десето слово руске азбуке, и представља /i/, осим иза неких сугласника. У руском, ⟨и⟩ обично стоји иза меких сугласника и стога се сматра меким пандантом ⟨ы⟩, које се изговара као [ɨ]. Међутим, за разлику од осталих „меких“ самогласника (⟨е⟩, ⟨ë⟩, ⟨ю⟩ и ⟨я⟩), слову ⟨и⟩ када стоји само не претходи полуглас /ј/.

До увођења слова ⟨ë⟩ ([jo]) 1797. године, слово ⟨и⟩ је било и део диграфа ⟨ио⟩ ([jo]); овај диграф постоји и даље у неким страним речима (на пример, име јапанског града Јокохаме транскрибује се као „Иокогама“). ⟨И⟩ у ⟨жи⟩, ⟨ши⟩ и ⟨ци⟩ изговара се као [ɨ] (звучи као ⟨жы⟩ [ʐɨ], ⟨шы⟩ [ʂɨ] и ⟨цы⟩ [t͡sɨ]), јер се у руском глас [i] не може изговорити после ⟨ж⟩, ⟨ш⟩ и ⟨ц⟩.

У бугарској азбуци ⟨и⟩ је девето слово. Представља глас /i/. Јавља се и с грависом, ⟨ѝ⟩, да би се у писању разликовали везник ⟨и⟩ („и“) и кратки облик индиректног објекта ⟨ѝ⟩ („јој“).

У казашком језику се ⟨И⟩ употребљава за /әј/ и /ɪј/ у домаћим речима и за /i/ у позајмљеним речима, а ⟨I⟩ се употребљава за /ɪ/ у домаћим речима.

У белоруском језику се слово ⟨и⟩ уопште не употребљава, а глас /i/ је представљен словом ⟨i⟩, познатим и као „белоруско-украјинско ⟨и⟩“.

Слово ⟨и⟩ је једанаесто слово украјинске азбуке и представља звук [ɪ], засебну фонему у украјинском. Украјинско ⟨и⟩ може се транслитерирати на друге језике који употребљавају ћирилично писмо помоћу ⟨и⟩ или ⟨ы⟩, због мањка јединственог правила транслитерације. Говорници других словенских језика могу да перципирају украјински [ɪ] као [i], [ɨ], а понекад и као [е]. Звук [i] представљен је словом ⟨i⟩, исто као у белоруском.

У српској ћирилици, ⟨и⟩ је десето слово. У српском, слово "и" представља глас /i/. У српској латиници, глас је представљен са „I/i“.

У македонском језику ⟨и⟩ је једанаесто слово азбуке и представља глас /i/.

• Η η : Грчко слово Ета
• H h : Латинично слово "Х"
• Ι ι : Грчко слово Јота
• I i : Латинично слово I
• Й й : Ћириличко слово кратко И
• І і : Ћириличко слово І са тачком
• Ї ї : Ћирилично слово І са дијарезом