Totalna proteza, parcijalna akrilatna proteza, parcijalna skeletirana ili Wisil proteza, žabica, su sve pojmovi koji se odnose na, u narodu poznatije, veštačke zube, veštačke vilice, zubne proteze, kastanjete, ono što baka drži u čaši…
A zapravo su ono bez čega se ne može u poodmaklom životnom dobu ni jesti, ni pričati.
Proteze u stomatologiji su do pre par decenija bile terapija izbora za bezube, delimično bezube pacijente, kod kojih nije bilo moguće napraviti fiksnu protetski nadoknadu, kao što je npr metalokeramički most.

Sa pojavom implanta proteze su zapravo postale privremeno rešenje, mada u siromašnijim društvima i dalje imaju primat u trajnom saniranju bezubosti.
Akrilatna totalna proteza se koristi kod potpuno bezubih pacijenata i napravljene su od akrilata, plastike. Estetski u potpunosti mogu da zadovolje sve kriterijume, ali funkcionalno one opterećuju vilične kosti na neprirodan način i dovode do brže resorpcije istih, a takođe imaju i traumatsko dejstvo na sluzokožu usne duplje. Što se udobnosti nošenja tiče, takođe ne spadaju u idealno rešenje. Gornje totalne proteze, najčešće stoje mnogo stabilnije od donjih pošto je gornja vilica stabilna i ne pomera se, a i može da se ostvari vakum između same proteze i sluzokože koji obezbeđuje dodatnu stabilnost. Nesreća je u tome što gornja totalna proteza u potpunosti prekriva nepce i umanjuje čulo ukusa. Kada pacijenti dobiju protezu po prvi put, postoji ozbiljan osećaj stranog tela u ustima i neophodno je da prođe par dana do potpune adaptacije, a sa druge strane ima pacijenata koji se nikad ne naviknu.
Donja totalna proteza je u većoj meri problematičnija od gornje, jer se donja vilica pomera i ako sam vilični greben nije u dovoljnoj meri izražen kako bi proteza na njega “legla, sela” velika je verovatnoća da će pacijenti juriti protezu po ustima. Vremenom se pacijenti i na tu situaciju naviknu, pa nauče da je kontrolišu.

Jedna velika istina je da protezu nosi glava, a ne usta.

Totalne proteze na implantima >>>

Parcijalna akrilatna proteza je u suštini jako slična totalnoj, s tim što pacijenti nisu u potpunosti bezubi već imaju po neki svoj zub na koji se proteza oslanja uz pomoć žičane kukice. Katkad kad se zubi nalaze u estetskoj regiji to baš i nije lep prizor za videti, ali bar što se donje proteze tiče kukice su jako bitne i svaki zub je dragocen jer koliko toliko obezbeđuje stabilnost protezi.

Parcijalna skeletirana-Wisil proteza je značajno bolje rešenje od parcijalne akrilatne, jer u sebi ima metalni skelet koji joj daje čvrstinu, a i mogućnost da se bar kod gornjih smanji pokrivenost nepca akrilatom i svede se na jednu malu metalnu pločicu. Izrađuje se kod pacijenata koji imaju nekoliko svojih zuba na koje se proteza oslanja ili uz pomoć kukica, koje nisu žičane već, individualno, prema obliku zuba izlivene, ili se stabilnom vezom vezuje uz pomoć atečmena, posebnih elemenata koji funkcionišu po principu drikera. I sam prenos sila žvakanja je kod ove vrste proteza bolje rešen. Sile žvakanja ravnomerno podnose uglavnom preostali zubi u vilici, a vilične kosti se na taj način rasterećuju i samim tim se i smanjuje njihova resorpcija.

U svakom slučaju svaka proteza je bolja od bilo koje bezubosti.

Vreme izrade ovakvih protetskih nadokada traje od 5-7 dana, a pacijente lišava velikih problema bezubosti, kako estetskih tako i funkcionalnih na duži vremenski period. Sam postupak izrade je detaljnije objašnjen u delu cenovnika pod stavkama proteza.