Sura 28.

28) Sūrat Al-Qaşaş

Ţā-Sīn-Mīm (Al-Qaşaş: 1).

Tilka 'Āyātu Al-Kitābi Al-Mubīni (Al-Qaşaş: 2).

Natlū `Alayka Min Naba'i Mūsá Wa Fir`awna Bil-Ĥaqqi Liqawmin Yu'uminūna (Al-Qaşaş: 3).

'Inna Fir`awna `Alā Fī Al-'Arđi Wa Ja`ala 'Ahlahā Shiya`āan Yastađ`ifu Ţā'ifatan Minhum Yudhabbiĥu 'Abnā'ahum Wa Yastaĥyī Nisā'ahum 'Innahu Kāna Mina Al-Mufsidīna (Al-Qaşaş: 4).

Wa Nurīdu 'An Namunna `Alá Al-Ladhīna Astuđ`ifū Fī Al-'Arđi Wa Naj`alahum 'A'immatan Wa Naj`alahumu Al-Wārithīna (Al-Qaşaş: 5).

Wa Numakkina Lahum Fī Al-'Arđi Wa Nuriya Fir`awna Wa Hāmāna Wa Junūdahumā Minhum Mā Kānū Yaĥdharūna (Al-Qaşaş: 6).

Wa 'Awĥaynā 'Ilá 'Ummi Mūsá 'An 'Arđi`īhi Fa'idhā Khifti `Alayhi Fa'alqīhi Fī Al-Yammi Wa Lā Takhāfī Wa Lā Taĥzanī 'Innā Rāddūhu 'Ilayki Wa Jā`ilūhu Mina Al-Mursalīna (Al-Qaşaş: 7).

Fāltaqaţahu 'Ālu Fir`awna Liyakūna Lahum `Adūwāan Wa Ĥazanāan 'Inna Fir`awna Wa Hāmāna Wa Junūdahumā Kānū Khāţi'īna (Al-Qaşaş: 8).

Wa Qālat Amra'atu Fir`awna Qurratu `Aynin Lī Wa Laka Lā Taqtulūhu `Asá 'An Yanfa`anā 'Aw Nattakhidhahu Waladāan Wa Hum Lā Yash`urūna (Al-Qaşaş: 9).

Wa 'Aşbaĥa Fu'uādu 'Ummi Mūsá Fārighāan 'In Kādat Latubdī Bihi Lawlā 'An Rabaţnā `Alá Qalbihā Litakūna Mina Al-Mu'uminīna (Al-Qaşaş: 10).

Wa Qālat Li'khtihi Quşşīhi Fabaşurat Bihi `An Junubin Wa Hum Lā Yash`urūna (Al-Qaşaş: 11).

Wa Ĥarramnā `Alayhi Al-Marāđi`a Min Qablu Faqālat Hal 'Adullukum `Alá 'Ahli Baytin Yakfulūnahu Lakum Wa Hum Lahu Nāşiĥūna (Al-Qaşaş: 12).

Faradadnāhu 'Ilá 'Ummihi Kay Taqarra `Aynuhā Wa Lā Taĥzana Wa Lita`lama 'Anna Wa`da Allāhi Ĥaqqun Wa Lakinna 'Aktharahum Lā Ya`lamūna (Al-Qaşaş: 13).

Wa Lammā Balagha 'Ashuddahu Wa Astawá 'Ātaynāhu Ĥukmāan Wa `Ilmāan Wa Kadhalika Najzī Al-Muĥsinīna (Lqşş: 14).

Wa Dakhala Al-Madīnata `Alá Ĥīni Ghaflatin Min 'Ahlihā Fawajada Fīhā Rajulayni Yaqtatilāni Hādhā Min Shī`atihi Wa Hadhā Min `Adūwihi Fāstaghāthahu Al-Ladhī Min Shī`atihi `Alá Al-Ladhī Min `Adūwihi Fawakazahu Mūsá Faqađá `Alayhi Qāla Hādhā Min `Amali Ash-Shayţāni 'Innahu `Adūwun Muđillun Mubīnun (Al-Qaşaş: 15).

Qāla Rabbi 'Innī Žalamtu Nafsī Fāghfir Lī Faghafara Lahu 'Innahu Huwa Al-Ghafūru Ar-Raĥīmu (Al-Qaşaş: 16).

Qāla Rabbi Bimā 'An`amta `Alayya Falan 'Akūna Žahīrāan Lilmujrimīna (Al-Qaşaş: 17).

Fa'aşbaĥa Fī Al-Madīnati Khā'ifāan Yataraqqabu Fa'idhā Al-Ladhī Astanşarahu Bil-'Amsi Yastaşrikhuhu Qāla Lahu Mūsá 'Innaka Laghawīyun Mubīnun (Al-Qaşaş: 18).

Falammā 'An 'Arāda 'An Yabţisha Bial-Ladhī Huwa `Adūwun Lahumā Qāla Yā Mūsá 'Aturīdu 'An Taqtulanī Kamā Qatalta Nafsāan Bil-'Amsi 'In Turīdu 'Illā 'An Takūna Jabbārāan Fī Al-'Arđi Wa Mā Turīdu 'An Takūna Mina Al-Muşliĥīna (Al-Qaşaş: 19).

Wa Jā'a Rajulun Min 'Aqşá Al-Madīnati Yas`á Qāla Yā Mūsá 'Inna Al-Mala'a Ya'tamirūna Bika Liyaqtulūka Fākhruj 'Innī Laka Mina An-Nāşiĥīna (Al-Qaşaş: 20).

Fakharaja Minhā Khā'ifāan Yataraqqabu Qāla Rabbi Najjinī Mina Al-Qawmi Až-Žālimīna (Al-Qaşaş: 21).

Wa Lammā Tawajjaha Tilqā'a Madyana Qāla `Asá Rabbī 'An Yahdiyanī Sawā'a As-Sabīl (Al-Qaşaş: 22).

Wa Lammā Warada Mā'a Madyana Wajada `Alayhi 'Ummatan Mina An-Nāsi Yasqūna Wa Wajada Min Dūnihimu Amra'tayni Tadhūdāni Qāla Mā Khaţbukumā Qālatā Lā Nasqī Ĥattá Yuşdira Ar-Ri`ā'u Wa 'Abūnā Shaykhun Kabīrun (Al-Qaşaş: 23).

Fasaqá Lahumā Thumma Tawallá 'Ilá Až-Žilli Faqāla Rabbi 'Innī Limā 'Anzalta 'Ilayya Min Khayrin Faqīrun (Al-Qaşaş: 24).

Fajā'at/hu 'Iĥdāhumā Tamshī `Alá Astiĥyā'in Qālat 'Inna 'Abī Yad`ūka Liyajziyaka 'Ajra Mā Saqayta Lanā Falammā Jā'ahu Wa Qaşşa `Alayhi Al-Qaşaşa Qāla Lā Takhaf Najawta Mina Al-Qawmi Až-Žālimīna (Al-Qaşaş: 25).

Qālat 'Iĥdāhumā Yā 'Abati Asta'jirhu 'Inna Khayra Mani Asta'jarta Al-Qawīyu Al-'Amīnu (Al-Qaşaş: 26).

Qāla 'Innī 'Urīdu 'An 'Unkiĥaka 'Iĥdá Abnatayya Hātayni `Alá 'An Ta'juranī Thamāniyata Ĥijajin Fa'in 'Atmamta `Ashrāan Famin `Indika Wa Mā 'Urīdu 'An 'Ashuqqa `Alayka Satajidunī 'In Shā'a Allāhu Mina Aş-Şāliĥīna (Al-Qaşaş: 27).

Qāla Dhālika Baynī Wa Baynaka 'Ayyamā Al-'Ajalayni Qađaytu Falā `Udwāna `Alayya Wa Allāhu `Alá Mā Naqūlu Wa Kīlun (Al-Qaşaş: 28).

Falammā Qađá Mūsá Al-'Ajala Wa Sāra Bi'ahlihi 'Ānasa Min Jānibi Aţ-Ţūri Nārāan Qāla Li'hlihi Amkuthū 'Innī 'Ānastu Nārāan La`allī 'Ātīkum Minhā Bikhabarin 'Aw Jadhwatin Mina An-Nāri La`allakum Taşţalūna (Al-Qaşaş: 29).

Falammā 'Atāhā Nūdī Min Shāţi'i Al-Wādī Al-'Aymani Fī Al-Buq`ati Al-Mubārakati Mina Ash-Shajarati 'An Yā Mūsá 'Innī 'Anā Allāhu Rabbu Al-`Ālamīna (Al-Qaşaş: 30).

Wa 'An 'Alqi `Aşāka Falammā Ra'āhā Tahtazzu Ka'annahā Jānnun Wallá Mudbirāan Wa Lam Yu`aqqib Yā Mūsá 'Aqbil Wa Lā Takhaf 'Innaka Mina Al-'Āminīna (Al-Qaşaş: 31).

Asluk Yadaka Fī Jaybika Takhruj Bayđā'a Min Ghayri Sū'in Wa Ađmum 'Ilayka Janāĥaka Mina Ar-Rahbi Fadhānika Burhānāni Min Rabbika 'Ilá Fir`awna Wa Mala'ihi 'Innahum Kānū Qawmāan Fāsiqīna (Al-Qaşaş: 32).

Qāla Rabbi 'Innī Qataltu Minhum Nafsāan Fa'akhāfu 'An Yaqtulūni (Al-Qaşaş: 33).

Wa 'Akhī Hārūnu Huwa 'Afşaĥu Minnī Lisānāan Fa'arsilhu Ma`iya Rid'āan Yuşaddiqunī 'Innī 'Akhāfu 'An Yukadhdhibūni (Al-Qaşaş: 34).

Qāla Sanashuddu `Ađudaka Bi'akhīka Wa Naj`alu Lakumā Sulţānāan Falā Yaşilūna 'Ilaykumā Bi'āyātinā 'Antumā Wa Mani Attaba`akumā Al-Ghālibūna (Al-Qaşaş: 35).

Falammā Jā'ahum Mūsá Bi'āyātinā Bayyinātin Qālū Mā Hādhā 'Illā Siĥrun Muftaran Wa Mā Sami`nā Bihadhā Fī 'Ābā'inā Al-'Awwalīna (Al-Qaşaş: 36).

Wa Qāla Mūsá Rabbī 'A`lamu Biman Jā'a Bil-Hudá Min `Indihi Wa Man Takūnu Lahu `Āqibatu Ad-Dāri 'Innahu Lā Yufliĥu Až-Žālimūna (Al-Qaşaş: 37).

Wa Qāla Fir`awnu Yā 'Ayyuhā Al-Mala'u Mā `Alimtu Lakum Min 'Ilahin Ghayrī Fa'awqid Lī Yā Hāmānu `Alá Aţ-Ţīni Fāj`al Lī Şarĥāan La`allī 'Aţţali`u 'Ilá 'Ilahi Mūsá Wa 'Innī La'ažunnuhu Mina Al-Kādhibīna (Al-Qaşaş: 38).

Wa Astakbara Huwa Wa Junūduhu Fī Al-'Arđi Bighayri Al-Ĥaqqi Wa Žannū 'Annahum 'Ilaynā Lā Yurja`ūna (Al-Qaşaş: 39).

Fa'akhadhnāhu Wa Junūdahu Fanabadhnāhum Fī Al-Yammi Fānžur Kayfa Kāna `Āqibatu Až-Žālimīna (Al-Qaşaş: 40).

Wa Ja`alnāhum 'A'immatan Yad`ūna 'Ilá An-Nāri Wa Yawma Al-Qiyāmati Lā Yunşarūna (Al-Qaşaş: 41).

Wa 'Atba`nāhum Fī Hadhihi Ad-Dunyā La`natan Wa Yawma Al-Qiyāmati Hum Mina Al-Maqbūĥīna (Al-Qaşaş: 42).

Wa Laqad 'Ātaynā Mūsá Al-Kitāba Min Ba`di Mā 'Ahlaknā Al-Qurūna Al-'Ūlá Başā'ira Lilnnāsi Wa Hudan Wa Raĥmatan La`allahum Yatadhakkarūna (Al-Qaşaş: 43).

Wa Mā Kunta Bijānibi Al-Gharbīyi 'Idh Qađaynā 'Ilá Mūsá Al-'Amra Wa Mā Kunta Mina Ash-Shāhidīn (Al-Qaşaş: 44).

Wa Lakinnā 'Ansha'nā Qurūnāan Fataţāwala `Alayhimu Al-`Umuru Wa Mā Kunta Thāwīāan Fī 'Ahli Madyana Tatlū `Alayhim 'Āyātinā Wa Lakinnā Kunnā Mursilīna (Al-Qaşaş: 45).

Wa Mā Kunta Bijānibi Aţ-Ţūri 'Idh Nādaynā Wa Lakin Raĥmatan Min Rabbika Litundhira Qawmāan Mā 'Atāhum Min Nadhīrin Min Qablika La`allahum Yatadhakkarūna (Al-Qaşaş: 46).

Wa Lawlā 'An Tuşībahum Muşībatun Bimā Qaddamat 'Aydīhim Fayaqūlū Rabbanā Lawlā 'Arsalta 'Ilaynā Rasūlāan Fanattabi`a 'Āyātika Wa Nakūna Mina Al-Mu'uminīna (Al-Qaşaş: 47).

Falammā Jā'ahumu Al-Ĥaqqu Min `Indinā Qālū Lawlā 'Ūtiya Mithla Mā 'Ūtiya Mūsá 'Awalam Yakfurū Bimā 'Ūtiya Mūsá Min Qablu Qālū Siĥrāni Tažāharā Wa Qālū 'Innā Bikullin Kāfirūna (Al-Qaşaş: 48).

Qul Fa'tū Bikitābin Min `Indi Allāhi Huwa 'Ahdá Minhumā 'Attabi`hu 'In Kuntum Şādiqīna (Al-Qaşaş: 49).

Fa'in Lam Yastajībū Laka Fā`lam 'Annamā Yattabi`ūna 'Ahwā'ahum Wa Man 'Ađallu Mimmani Attaba`a Hawāhu Bighayri Hudan Mina Allāhi 'Inna Allāha Lā Yahdī Al-Qawma Až-Žālimīna (Al-Qaşaş: 50).

Wa Laqad Waşşalnā Lahumu Al-Qawla La`allahum Yatadhakkarūna (Al-Qaşaş: 51).

Al-Ladhīna 'Ātaynāhumu Al-Kitāba Min Qablihi Hum Bihi Yu'uminūna (Al-Qaşaş: 52).

Wa 'Idhā Yutlá `Alayhim Qālū 'Āmannā Bihi 'Innahu Al-Ĥaqqu Min Rabbinā 'Innā Kunnā Min Qablihi Muslimīna (Al-Qaşaş: 53).

'Ūlā'ika Yu'utawna 'Ajrahum Marratayni Bimā Şabarū Wa Yadra'ūna Bil-Ĥasanati As-Sayyi'ata Wa Mimmā Razaqnāhum Yunfiqūna (Al-Qaşaş: 54).

Wa 'Idhā Sami`ū Al-Laghwa 'A`rađū `Anhu Wa Qālū Lanā 'A`mālunā Wa Lakum 'A`mālukum Salāmun `Alaykum Lā Nabtaghī Al-Jāhilīna (Al-Qaşaş: 55).

'Innaka Lā Tahdī Man 'Aĥbabta Wa Lakinna Allāha Yahdī Man Yashā'u Wa Huwa 'A`lamu Bil-Muhtadīna (Al-Qaşaş: 56).

Wa Qālū 'In Nattabi`i Al-Hudá Ma`aka Nutakhaţţaf Min 'Arđinā 'Awalam Numakkin Lahum Ĥaramāan 'Āmināan Yujbá 'Ilayhi Thamarātu Kulli Shay'in Rizqāan Min Ladunnā Wa Lakinna 'Aktharahum Lā Ya`lamūna (Al-Qaşaş: 57).

Wa Kam 'Ahlaknā Min Qaryatin Baţirat Ma`īshatahā Fatilka Masākinuhum Lam Tuskan Min Ba`dihim 'Illā Qalīlāan Wa Kunnā Naĥnu Al-Wārithīna (Al-Qaşaş: 58).

Wa Mā Kāna Rabbuka Muhlika Al-Qurá Ĥattá Yab`atha Fī 'Ummihā Rasūlāan Yatlū `Alayhim 'Āyātinā Wa Mā Kunnā Muhlikī Al-Qurá 'Illā Wa 'Ahluhā Žālimūna (Al-Qaşaş: 59).

Wa Mā 'Ūtītum Min Shay'in Famatā`u Al-Ĥayāati Ad-Dunyā Wa Zīnatuhā Wa Mā `Inda Allāhi Khayrun Wa 'Abqá 'Afalā Ta`qilūna (Al-Qaşaş: 60).

'Afaman Wa`adnāhu Wa`dāan Ĥasanāan Fahuwa Lāqīhi Kaman Matta`nāhu Matā`a Al-Ĥayāati Ad-Dunyā Thumma Huwa Yawma Al-Qiyāmati Mina Al-Muĥđarīna (Al-Qaşaş: 61).

Wa Yawma Yunādīhim Fayaqūlu 'Ayna Shurakā'iya Al-Ladhīna Kuntum Taz`umūna (Al-Qaşaş: 62).

Qāla Al-Ladhīna Ĥaqqa `Alayhimu Al-Qawlu Rabbanā Hā'uulā' Al-Ladhīna 'Aghwaynā 'Aghwaynāhum Kamā Ghawaynā Tabarra'nā 'Ilayka Mā Kānū 'Īyānā Ya`budūna (Al-Qaşaş: 63).

Wa Qīla Ad`ū Shurakā'akum Fada`awhum Falam Yastajībū Lahum Wa Ra'aw Al-`Adhāba Law 'Annahum Kānū Yahtadūna (Al-Qaşaş: 64).

Wa Yawma Yunādīhim Fayaqūlu Mādhā 'Ajabtumu Al-Mursalīna (Al-Qaşaş: 65).

Fa`amiyat `Alayhimu Al-'Anbā'u Yawma'idhin Fahum Lā Yatasā'alūna (Al-Qaşaş: 66).

Fa'ammā Man Tāba Wa 'Āmana Wa `Amila Şāliĥāan Fa`asá 'An Yakūna Mina Al-Mufliĥīna (Al-Qaşaş: 67).

Wa Rabbuka Yakhluqu Mā Yashā'u Wa Yakhtāru Mā Kāna Lahumu Al-Khiyaratu Subĥāna Allāhi Wa Ta`ālá `Ammā Yushrikūna (Al-Qaşaş: 68).

Wa Rabbuka Ya`lamu Mā Tukinnu Şudūruhum Wa Mā Yu`linūna (Al-Qaşaş: 69).

Wa Huwa Allāhu Lā 'Ilāha 'Illā Huwa Lahu Al-Ĥamdu Fī Al-'Ūlá Wa Al-'Ākhirati Wa Lahu Al-Ĥukmu Wa 'Ilayhi Turja`ūna (Al-Qaşaş: 70).

Qul 'Ara'aytum 'In Ja`ala Allāhu `Alaykumu Al-Layla Sarmadāan 'Ilá Yawmi Al-Qiyāmati Man 'Ilahun Ghayru Allāhi Ya'tīkum Biđiyā'in 'Afalā Tasma`ūna (Al-Qaşaş: 71).

Qul 'Ara'aytum 'In Ja`ala Allāhu `Alaykumu An-Nahāra Sarmadāan 'Ilá Yawmi Al-Qiyāmati Man 'Ilahun Ghayru Allāhi Ya'tīkum Bilaylin Taskunūna Fīhi 'Afalā Tubşirūna (Al-Qaşaş: 72).

Wa Min Raĥmatihi Ja`ala Lakumu Al-Layla Wa An-Nahāra Litaskunū Fīhi Wa Litabtaghū Min Fađlihi Wa La`allakum Tashkurūna (Al-Qaşaş: 73).

Wa Yawma Yunādīhim Fayaqūlu 'Ayna Shurakā'iya Al-Ladhīna Kuntum Taz`umūna (Al-Qaşaş: 74).

Wa Naza`nā Min Kulli 'Ummatin Shahīdāan Faqulnā Hātū Burhānakum Fa`alimū 'Anna Al-Ĥaqqa Lillāhi Wa Đalla `Anhum Mā Kānū Yaftarūna (Al-Qaşaş: 75).

'Inna Qārūna Kāna Min Qawmi Mūsá Fabaghá `Alayhim Wa 'Ātaynāhu Mina Al-Kunūzi Mā 'Inna Mafātiĥahu Latanū'u Bil-`Uşbati 'Ūlī Al-Qūwati 'Idh Qāla Lahu Qawmuhu Lā Tafraĥ 'Inna Allāha Lā Yuĥibbu Al-Fariĥīna (Al-Qaşaş: 76).

Wa Abtaghi Fīmā 'Ātāka Allāhu Ad-Dāra Al-'Ākhirata Wa Lā Tansa Naşībaka Mina Ad-Dunyā Wa 'Aĥsin Kamā 'Aĥsana Allāhu 'Ilayka Wa Lā Tabghi Al-Fasāda Fī Al-'Arđi 'Inna Allāha Lā Yuĥibbu Al-Mufsidīna (Al-Qaşaş: 77).

Qāla 'Innamā 'Ūtītuhu `Alá `Ilmin `Indī 'Awalam Ya`lam 'Anna Allāha Qad 'Ahlaka Min Qablihi Mina Al-Qurūni Man Huwa 'Ashaddu Minhu Qūwatan Wa 'Aktharu Jam`āan Wa Lā Yus'alu `An Dhunūbihimu Al-Mujrimūna (Al-Qaşaş: 78).

Fakharaja `Alá Qawmihi Fī Zīnatihi Qāla Al-Ladhīna Yurīdūna Al-Ĥayāata Ad-Dunyā Yālayta Lanā Mithla Mā 'Ūtiya Qārūnu 'Innahu Ladhū Ĥažžin `Ažīmin (Al-Qaşaş: 79).

Wa Qāla Al-Ladhīna 'Ūtū Al-`Ilma Waylakum Thawābu Allāhi Khayrun Liman 'Āmana Wa `Amila Şāliĥāan Wa Lā Yulaqqāhā 'Illā Aş-Şābirūna (Al-Qaşaş: 80).

Fakhasafnā Bihi Wa Bidārihi Al-'Arđa Famā Kāna Lahu Min Fi'atin Yanşurūnahu Min Dūni Allāhi Wa Mā Kāna Mina Al-Muntaşirīna (Al-Qaşaş: 81).

Wa 'Aşbaĥa Al-Ladhīna Tamannaw Makānahu Bil-'Amsi Yaqūlūna Wayka'anna Allāha Yabsuţu Ar-Rizqa Liman Yashā'u Min `Ibādihi Wa Yaqdiru Lawlā 'An Manna Allāhu `Alaynā Lakhasafa Binā Wayka'annahu Lā Yufliĥu Al-Kāfirūna (Al-Qaşaş: 82).

Tilka Ad-Dāru Al-'Ākhiratu Naj`aluhā Lilladhīna Lā Yurīdūna `Ulūwāan Fī Al-'Arđi Wa Lā Fasādāan Wa Al-`Āqibatu Lilmuttaqīna (Al-Qaşaş: 83).

Man Jā'a Bil-Ĥasanati Falahu Khayrun Minhā Wa Man Jā'a Bis-Sayyi'ati Falā Yujzá Al-Ladhīna `Amilū As-Sayyi'āti 'Illā Mā Kānū Ya`malūna (Al-Qaşaş: 84).

'Inna Al-Ladhī Farađa `Alayka Al-Qur'āna Larādduka 'Ilá Ma`ādin Qul Rabbī 'A`lamu Man Jā'a Bil-Hudá Wa Man Huwa Fī Đalālin Mubīnin (Al-Qaşaş: 85).

Wa Mā Kunta Tarjū 'An Yulqá 'Ilayka Al-Kitābu 'Illā Raĥmatan Min Rabbika Falā Takūnanna Žahīrāan Lilkāfirīna (Al-Qaşaş: 86).

Wa Lā Yaşuddunnaka `An 'Āyāti Allāhi Ba`da 'Idh 'Unzilat 'Ilayka Wa Ad`u 'Ilá Rabbika Wa Lā Takūnanna Mina Al-Mushrikīna (Al-Qaşaş: 87).

Wa Lā Tad`u Ma`a Allāhi 'Ilahāan 'Ākhara Lā 'Ilāha 'Illā Huwa Kullu Shay'in Hālikun 'Illā Wajhahu Lahu Al-Ĥukmu Wa 'Ilayhi Turja`ūna (Al-Qaşaş: 88).

29) Sūrat Al-`Ankabūt

P r i č a

U ime Boga: Onog koji čini milosrđe, Milosrdnog.

1 Ta. Sin. Mim. 2 Evo stihova jasne Knjige.

3 Mi ti pričamo, u svoj istinosti, radi puka koji vjeruje, povijest o Mojsiju i Faraonu.

4 Faraon je bio osion na zemlji. On je podijelio žitelje u dijelove; htio je oslabiti jednu grupu među njima: poklao je njihove sinove ostavio je na životu samo djevojčice. Bio je podstrekač nereda.

5 Ali mi smo htjeli dati prednost onima koji bijahu poniženi na zemlji; htjeli smo od njih učiniti poglavare, naslijednike; 6 htjeli smo ih smjestiti na zemlju i tako pokazati Faraonu, Hamanu i njihovim vojskama ono čega se oni boje.

7 Mi smo nadahnuli Mojsijevu majku: « Podoji ga, ako se bojiš za njega, baci ga u rijeku. Ne boj se, ne tuguj; mi ćemo ti ga vratiti i načiniti od njega proroka ».

8 Faraonova obitelj ga primi i on postade za njih jedan neprijatelj i uzrok nesreće za njih. – Faraon, Haman i njihove vojske bijahu krivi –

9 Faraonova žena reče: « Radost naših očiju! Ne ubijajte ga! Možda će nam biti koristan uzmimo ga za sina ». – Oni ništa nisu predosjećali –

10 Srce Mojsijeve majke se ispraznilo. Ona bi se izložila pogibli da ga pokaže da mi nismo očvrsnuli njeno srce da bi ona ostala u broju vjerujućih.

11 Ona reče Mojsijevoj sestri: « Slijedi ga !»

–Ova se držala na udaljenosti da bi ga nadgledala i nitko to ne opazi –

12 Mi smo predhodno zabranili Mojsiju grudi strane dojilje. Njegova sestra reče: « Mogu li vam ja naznačiti jednu obitelj koja, za vas, bavit će se tim djetetom i bit će mu odana ?»

13 Tako smo ga mi vratili njegovoj majci da bi ona prestala plakati; da se ne žalosti; da zna da je obećanje Božje istinito. – Ali većina ljudi to ne zna –

14 Kad je dosegao zrelost i svoj puni razvoj, mi smo mu dali Mudrost i Znanost. – Evo kako mi nagrađujemo one koji čine dobro –

15 Mojsije uđe u grad a da njegovi žitelji to nisu znali. On naiđe na dva čovjeka koji su se tukli: jedan od njegovih pristalica i jedan od njegovih protivnika. Onaj koji je bio s njegove strane zamoli ga za pomoć protiv onoga koji je bio u broju njegovih neprijatelja.

Mojsije ga udari šakom i ubi ga. On reče: « Evo jednog demonskog djela: to je jedan neprijatelj koji zavodi ljude ».

16 On reče: « Gospode moj! Ja sam učinio na žao samom sebi, oprosti meni ».

Bog mu oprosti. On je, uistinu, onaj koji oprašta, on je Milosrdan.

17 Mojsije reče: « Gospode moj! Zahvaljujući dobročinstvima kojima si me obdario, ja neću nikad biti saveznik zločinaca ».

18 On se sutradan ujutro nađe u gradu, brinući se i gledajući sa svih strana, kad onaj koji, jučer, njemu zaiska pomoć njega pozva snažnim povikom; Mojsije mu reče: « Ti si očigledno u zabludi !»

19 Ali kad on htjede naškoditi njihovim zajedničkim neprijateljima, ovaj reče. « O Mojsije! Hoćeš li me ti ubiti kao čovjeka kojeg si ubio jučer? Ti hoćeš biti silnikom na svijetu, ti nećeš biti u brojih onih koji popravljaju ».

20 Jedan čovjek dotrča s kraja grada. On reče: « O Mojsije! Poglavari vijećaju o tome da te ubiju. Odlazi! Ovo ti je dobar savjet !»

21 Mojsije iziđe iz grada, zabrinut i zagledajući na sve strane. On reče: « Gospode moj! Oslobodi me ovog nepravednog naroda ».

22 On reče, usmjeravajući se prema Madijanu: « Može biti da me moj Gospod vodi na pravi put ».

23 Kad on dođe do voda Madijana, on nađe ljude koji napajaju svoja stada.

On također nađe dvije žene koje su se držale po strani i koje su zadržavale svoje životinje. On reče: « Što radite vas dvije?»

One rekoše: Mi ne napajamo naših stada dok ovi pastiri ne odu, jer naš je otac veoma star ».

24 Mojsije napoji njihovu stoku, po tome se povuče u sjenu. On reče: « Gospode moj! Ja imam veliku potrebu za dobrim koje ćeš ti dati da dođe na mene !»

25 Jedna žena dođe k njemu stidljivo mu pristupajući. Ona reče: « Moj te otac zove da te nagradi što si napojio našu stoku».

Mojsije ode k njemu i ispriča mu svoju povijest. Starac mu reče: « Ne boj se ništa! ti si upravo izmakao nepravednima».

26 Jedna od dviju žena reče: « O moj oče! Primi ga u svoju službu, uz plaću. On je uistinu bolji od onih koje bi ti mogao zaposliti. On je snažan i dostojan povjerenja».

27 Starac reče: « Ja ću te oženiti jednom od moje dvije kćeri koje su ovdje, pod uvjetom da ostaneš osam godina u mojoj službi; ako ti ispuniš deset, bit će to od tvoje volje; ja ti neću nametnuti ništa prekomjerno. Ti ćeš me naći, ako Bog da, u broju poštenih ljudi».

28 Mojsije reče: « Evo to je ugovoreno između tebe i mene. Koji god da ja budem rok ispunio od ona dva, ni jedan mi neće biti na silu.

29 Kad je Mojsije putovao s obitelju, nakon što je ispunio utvrđeni rok, on opazi vatru na strani Planine. On reče svojoj obitelji: « Ostanite ovdje; opazio sam jednu vatru, možda ću vam donijeti novost ili pak jedan užareni ugarak; možda će te se vi ugrijati».

30 Kad bi stigao on bi pozvan s desne strane doline u blagoslovljenom kraju i iz sredine drveta: « O Mojsije!

Ja sam, uistinu, Gospodar svjetova 31 Baci svoj štap !»

Kad ga Mojsije vidje vijugati poput Đina, on okrenu leđa i pobježe: « O Mojsije!¸ Priđi bliže, ne boj se; ti si u broju onih koji su u sigurnosti.

32 Uvuci svoju ruku u otvor tunike, ona će otuda izići bijela, bez ikakva zla. Stegni svoju ruku uz sebe da se ne bi bojao.

Evo dvije odlučne kušnje tvog Gospoda, namijenjene Faraonu i poglavarima njegovog naroda. To su izopačeni ljudi !»

33 On reče: « Moj Gospode! Ja sam ubio jednog između njih, ja se dakle bojim da me ne ubiju.

34 Moj brat Aron govori bolje nego ja; pošalji njega da mi pomogne i ojača me; ja se bojim da me ne budu držali lažcem ».

35 Bog reče: " Mi ćemo tebi pomoći putem tvog brata; dat ćemo vam obojici vlast; oni vas neće dosegnuti; vi će te biti, po milosti naših Znakova, obojica pobjednici kao i oni koji vas budu slijedili ».

36 Kad Mojsije dođe k njima s našim jasnim Znakovima, oni rekoše: « Što je to, ako nije čaranje koje je on izmislio? Mi nikad nismo čuli govoriti o tome kod naših prvih predaka».

37 Mojsije reče: « Moj Gospod savršeno poznaje onoga koji je došao s Pravcem, i onoga kojem će pripasti konačno Boravište». – Nepravedni neće imati sreće –

38 Faraon reče: « O vi, poglavari naroda! Ja vam ne poznajem drugog boga osim mene samog! O Hamane! Zapali mi vatru na glini; izgradi mi jednu kulu, možda tada, popet ću se ja sve do Mojsijevog Boga. –Ja međutim mislim da je Mojsije jedan lažac »–

39 Faraon se uzoholi na zemlji, bez razloga, on i njegove vojske. Oni su mislili da neće doći pred nas.

40 Mi smo ga dograbili ; njega i njegove vojske; strmoglavili smo ih u valove. Zamisli kakav je bio kraj nepravednih.

41 Od njih mi smo napravili vodiče koji pozivaju ljude u vatru, i, na Dan Uskrsnuća, oni neće imati pomoći.

42 Mi smo ih progonili jednim prokletstvom u ovom svijetu, i, na Dan Uskrsnuća, oni će biti u broju odbačenih.

43 Nakon što smo uništili prve naraštaje, dali smo Knjigu Mojsiju, kao jedan poziv vidovitosti upućen ljudima; jedan Pravac i jedno milosrđe. – Možda će oni razmisliti –

44 Ti nisi bio na zapadnoj strani kad smo mi predali zapovijed Mojsiju; ti nisi bio u broju svjedoka.

45 Dali smo da se rode naraštaji čija dob je produžena.

Ti nisi živio među žiteljima Madijana, da im priopćiš naše Znakove. – Mi smo njima poslali poruke –

46 Ti nisi bio na padini Planine, kad smo mi pozivali.

Ali evo jednog milosrđa tvojeg Gospoda koji ti dopušta upozoriti puk kojem nikakav upozoritelj nije došao prije tebe.

– Možda će oni razmisliti –

47 Ako ih dostigne nevolja, kao cijena njihovih djela, oni će reći: « Gospode naš1 Da si nam samo bio poslao jednog Proroka, mi bismo tada slijedili tvoje Znakove, i mi bismo bili vjerujući ».

48 Ali, kad im je stigla Istina s naše strane, oni su rekli: « Da mu je samo dano jednak onome što je bilo dano Mojsiju !»

Nisu li oni bili nevjerni glede onoga što je nekada bilo dano Mojsiju kad su mu rekli: « Evo dva puta običnog čaranja ». i još su dodali: « Mi smo nevjerni glede svega toga !»

49 Reci: « Donesite dakle od Boga jednu Knjigu koja, bolje od ovih dviju, usmjerava ljude! Ja ću ju slijediti, ako ste vi iskreni ».

50 Ako ti ne odgovore, znaj da slijede samo svoje strasti. Tko je dakle više zaveden od onoga koji se pušta voditi svojim strastima bez ikakva usmjerenja došlog od Boga ? – Bog ne usmjerava nepravednog naroda –

51 Da, mi smo njima dali da im dođe Riječ. – Možda će oni razmisliti –

52 Oni kojima smo mi dali Knjigu prije njega, vjeruju u ovo 53 Oni kažu, kad im se ona čita: « Mi vjerujemo u nju; ona je istina koja izvire iz našeg Gospoda; mi smo već bili podvrgnuti prije njenog dolaska ».

54 Evo onih koji će primiti dvostruku naknadu, jer su bili postojani, jer su na zlo odgovorili dobrim, jer su davali u milostinju jedan dio dobara koja smo mi njima dodijelili.

55 Kad oni čuju besmislice, oni se od njih okreću govoreći: « Nama naša djela, vama vaša djela. Mir s vama! Mi ne volimo neznalice! »

56 Ti ne usmjeravaj onoga koga ti voliš, već Bog usmjerava onog koga on hoće. On savršeno poznaje one koji su usmjereni.

57 Oni govore: « Ako bi mi slijedili s tobom Pravac, mi bismo bili istrgnuti iz naše zemlje ». Nismo li mi za njih uspostavili jedan posvećeni i siguran pojas kamo su doneseni plodovi svih vrsta koje smo mi njima namijenili za njihovu obskrbu? Ali većina među njima to ne zna.

58 Koliko smo mi gradova uništili čiji su žitelji živjeli u zadovoljstvu! Evo njihovih boravišta, koja su gotovo opustjela, poslije njihove smrti. – Mi smo, mi, vrhovni Naslijednici –

59 Tvoj Gospod nije uništio ni jednog grada prije nego što je poslao Majci svih gradova jednog proroka koji mu je recitirao naše stihove. – Mi nismo uništili grada čiji žitelji nisu bili nepravedni –

60 Sve što vam je bilo dano samo je jedno kratkotrajno uživanje i prazan ukras života u ovom svijetu. Ono što se nalazi kod Boga je bolje i trajnije. Ne razumijte li vi ?

61 Onaj kome smo mi dali jedno lijepo obećanje čije će on ispunjenje vidjeti je li usporedivo s onim kome smo mi dodijelili kratkotrajna uživanja u životu na ovom svijetu i koji, po tome, na Dan Uskrsnuća, bit će u broju onih koji će se pojaviti pred nama?

62 Bog će im reći, na Dan kad ih bude pozvao: « Gdje su meni takozvani pridruženi ?»

63 Oni protiv kojih će se Riječ ostvariti odgovorit će: « Gospode naš! Evo onih koje smo mi uronili u grijeh; mi smo njih zaveli kao da to bijasmo sami mi. Mi ih se odričemo pred tobom; nismo mi ti koje oni obožavaju !»

64 Njima će se reći: « Pozovite svoje sudionike !» Oni će njih zazvati, ali oni neće biti uslišani i vidjet će oni kaznu. – Da smo samo bili usmjereni –

65 Bog će im reći, na Dan kad ih bude pozvao: « Što ste odgovorili prorocima ?»

66 Tog Dana, proročke poruke će im se pojaviti potpuno nejasne. Oni ne će postaviti nikakvog pitanja.

67 Glede onoga koji se bude pokajao, koji je vjerovao i činio dobro, možda će on biti među sretnima?

68 Tvoj Gospod stvara što on hoće, i on izabire; nema izbora za ljude. Slava Bogu! On je iznad onoga što njemu pridružuju.

69 Tvoj Gospod poznaje ono što kriju njihova srca i ono što oni razglašavaju.

70 On je Bog! Nema Boga osim njega! Njemu hvalospjev u ovom svijetu i u posljednjem životu! Suđenje pripada njemu; vi će te se vratiti k njemu.

71 Reci: « Što vi mislite o tome? Da Bog za stalno raskrili noć nad vama sve do Dana Uskrsnuća, koje božanstvo osim Boga, bi vama donijelo svjetlost? Ne čujete li vi ?»

72 Reci: « Što vi mislite o tome? Da Bog za stalno razkrili dan nad vama sve do Dana Uskrsnuća, koje božanstvo osim Boga, bi vama donijelo noć tijekom koje biste se vi odmarali? Ne vidite li vi ?»

73 U svojoj milosrdnosti, on je stvorio noć da biste se vi odmarali i dan da biste vi tražili njegova dobročinstva. –Možda biste vi bili zahvalni  ? –

74 Na Dan kad se budu pozvali ljudi, njima će se reći: « Gdje su moji takozvani pridruženi ?»

75 Dat ćemo da dođe po jedan svjedok iz svake zajednice i mi ćemo reći: « Donesite dakle svoj odlučni dokaz !» Oni će tada znati da Istina pripada Bogu; ono što bijahu izmislili njih je napustilo.

76 Korej pripada narodu Mojsijevom, ali on bijaše ispunjen bijesom na njega.

Mi smo njemu dali blaga čiji ključevi već izgledaše težki jednoj grupi snažnih ljudi.

Njegov narod reče njemu: « Ne raduj se! Bog ne voli one koji se vesele !»

77 U sred dobara koja ti je Bog dodijelio, potraži posljednje boravište. Ne zaboravi svoj dio u životu ovog svijeta. Budi dobar kao što je Bog dobar prema tebi. Ne traži iskvarenosti na zemlji. – Bog ne voli one koji siju iskvarenost –

78 Korej reče: « Ono što ja posjeduje dugujem samo znanosti koju posjedujem».

Ne znade li on da je Bog srušio prije njega naraštaje strašnijih od njega po snazi i znatniji po broju? – Krivci neće biti ispitivani o svojim grijesima – 79 Po tome iziđe on pred svoj narod u svoj svojoj nadutosti. Oni koji su htjeli uživati sadašnji život rekoše: « Kad bi mi samo posjedovali bogatstva jednaka onima koja su bila dana Koreju! On posjeduje jedno neizmjerno bogatstvo !»

80 Oni kojima bijaše dana Znanost rekoše: « Nesretni vi! Nagrada Božja je bolja za onoga koji vjeruje i koji čini dobro. Oni koji su postojani bit će sami koji će ju primiti ».

81 Mi smo učinili da zemlja proguta Koreja i njegovu kuću. Ne bijaše družine da mu pomogne – osim Boga – Nitko njemu ne dođe u pomoć.

82 Oni koji, dan prije, bijahu željeli naći se na njegovom mjestu rekoše, sutradan ujutro: « Nesretan ti! Bog obilno dijeli i mjeri svoje darove onome kome hoće, među svojim slugama.

Da Bog nije izlio na nas svoja dobročinstva, dao bi da budemo progutani; čini se sigurnim da nevjerni nisu sretni ».

83 Mi ćemo dodijeliti to posljednje Boravište onima koji na zemlji, ne vole biti ni naduveni, ni oni koji kvare druge. Svršetak pripada onima koji se boje Boga.

84 Onaj koji bude došao s dobrim djelima primit će nešto što je mnogo bolje nego to. Glede onoga koji bude došao s hrđavim djelima, nek zna da oni koji počinjaju zlo neće biti nagrađeni osim za ono što su učinili.

85 Da, onaj koji ti je udahnuo Kuran odnijet će te onamo gdje svi dolaze. Reci: « Moj Gospod savršeno poznaje onoga koji je došao slijedeći Pravac, i onoga koji se nađe u očitoj zabludi ».

86 Ti nisi očekivao da će ti Knjiga biti poslana; to se čini samo putem milosrđa tvog Gospoda. Ne budi dakle saveznikom nevjernima!

87 Nek te ne odvrate od Stihova Božjih poslije njihovog silaska k tebi. Zazivaj svog Gospoda! Ne budi u broju mnogobožaca!

88 Ne zazivaj nikakvo drugo božanstvo s Bogom. Nema Boga osim njega! Svaka stvar propada osim njegovog Lica. Suđenje njemu pripada. Vi će te biti dovedeni k njemu !