Алт

Алт (лат. алтус = висок; њем. Алт, енгл. и тал. цонтралто, франц. хауте-цонтре) је најдубљи женски или дјечји (дјечачки) глас уобичајенога опсега од а до е2.

Кад говоримо о алту као пјевачком гласу, има случајева да је споменути опсег и већи: од е или д па чак до х2, али ту је, дакако, ријеч о сасвим особитим изнимкама и индивидуалним разликама. С обзиром на положину, боју и карактер гласа, могуће је разликовати чак три подврсте алта: колоратурни, лирски и драмски (дубоки алт). У стручној литератури аутори често наводе различите опсеге за поједине пјевачке гласове па је тако, у овом случају, и с алтом. ^↓1 Та разлика произлази из повијесних и стилских одредница глазбене праксе и времена у којему су поједини складатељи живјели и дјеловали.

Назив алт се први пут јавља око 1450. године, када се у полифоној глазби с трогласја прешло на четверогласје. Глас који је пјевао – држао – коралну мелодију добио је назив тенор (од латинског тенере = држати), глас који је пјевао испод тенора имао је назив бассус – бас, глас који је пјевао изнад тенора звали су алтус – алт (ту је алт био »високи« глас), а назив за највиши глас – супремус – поступно се претворио у сопран. ^↓2 Будући да Католичка црква у почетку женама није дозвољавала пјевати у цркви (иако то није био случај у женским самостанима), алтовску су дионицу у литургијској глазби пјевали мушки алтисти, тзв. фалсетисти (за разлику од кастрата, у Италији су их често називали и тенорини, а од 1562. и алти натурали). Та пракса извођења алтовске дионице с мушким пјевачима одржала се све до 19. стољећа, а у енглеским је катедралним зборовима присутна још и данас. У свјетовној глазби, посебице барокној опери, неколико је значајних алтовских улога складао Георг Фриедрицх Хäндел. Најважније оперне алтовске улоге почели су писати тек складатељи у доба романтизма, примјерице Рицхард Wагнер, Гиусеппе Верди, Цамилле Саинт-Саëнс и Петар Иљич Чајковски. Дакако, и сувременији складатељи попут Цлаудеа Дебуссyа, Рицхарда Страусса, Сергеја Прокофјева и Бењамина Бриттена својим су операма, али и солопјесмама, значајно обогатили алтовски репертоар.

Осим овога примарног значења, по којему ријеч алт означава врсту пјевачкога гласа или пак пјевачицу, односно пјевача као особу (у још ширем смислу чак и дионицу каквога пјевачког збора), ријеч алт раби се и као први дио сложенице за назив глазбала дубље положине од водећега глазбала у својој врсти ^↓3 – примјерице: алтфлаута, алткларинет, алтсаксофон, алтпозауна и слично. Пракса градње алтовских инструмената уведена је у 16. стољећу када је свака инструментална врста имала своју алтовску варијанту. ^↓4

Звјездицом (*) су означене поједине алтовске улоге које су, зависно од индивидуалних могућности, распона и особина гласа, успјешно пјевале и меззосопранистице. Неке од тих улога – примјерице Глуцковог Орфеја или Римски-Корсаковог пастира Лела – данас најчешће пјевају контратенори.

• Маргарет – Албан Берг: Wоззецк
• Цармен* – Георгес Бизет: Цармен
• Кончаковна – Александар Бородин: Кнез Игор
• Флоренце – Бењамин Бриттен: Алберт Херринг
• Лукреција – Бењамин Бриттен: Насиље над Лукрецијом
• Аунтие* – Бењамин Бриттен: Петер Гримес
• Јеле – Иван Бркановић: Еквиноциј
• Барбара – Иван Бркановић: Злато Задра
• Олга* – Петар Иљич Чајковски: Јевгениј Оњегин
• Стара грофица* – Петар Иљич Чајковски: Пикова дама
• Паулина – Петар Иљич Чајковски: Пикова дама
• Геневиèве – Цлауде Дебуссy: Пеллéас и Мéлисанда
• Маффио Орсини – Гаетано Донизетти: Луцрезиа Боргиа
• Вјештица Јежибаба* – Антонíн Двоřáк: Русалка
• Катисха – Гилберт и Сулливан: Микадо
• Орфеј* – Цхристопх Wиллибалд Глуцк: Орфеј и Еуридика
• Дома* – Јаков Готовац: Еро с онога свијета
• Говедарка – Јаков Готовац: Морана
• Марта* – Цхарлес Гоунод: Фауст
• Цорнелиа – Георг Фриедрицх Хäндел: Јулије Цезар
• Мама Луциа – Пиетро Масцагни: Цаваллериа рустицана
• Мадаме Флора – Гиан Царло Менотти: Медиј
• Марцеллина* – Wолфганг Амадеус Мозарт: Фигаров пир
• Марфа – Модест Петрович Мусоргски: Хованшчина
• Ла Циеца – Амилцаре Понцхиелли: Ла Гиоцонда
• Мадаме де Цроиссy – Францис Поуленц: Разговори кармелићанки
• Дадиља – Сергеј Прокофјев: Вјенчање у самостану
• Кнегиња – Гиацомо Пуццини: Сестра Ангелица
• Пастир Лел – Николај Римски-Корсаков: Сњегурочка
• Ангелина* – Гиоацхино Россини: Пепељуга
• Исабелла – Гиоацхино Россини: Талијанка у Алжиру
• Болесница – Арнолд Сцхöнберг: Мојсије и Арон
• Гаеа – Рицхард Страусс: Дафна
• Клитемнестра* – Рицхард Страусс: Електра
• Херодијада* – Рицхард Страусс: Салома
• Брадата Туркиња – Игор Стравински: Живот развратника
• Госпођа Qуицклy* – Гиусеппе Верди: Фалстафф
• Улрица – Гиусеппе Верди: Крабуљни плес
• Маддалена* – Гиусеппе Верди: Риголетто
• Азуцена* – Гиусеппе Верди: Трубадур
• Ерда – Рицхард Wагнер: Рајнино злато, Сиегфриед
• Марy – Рицхард Wагнер: Уклети Холандез

Неке од овдје споменутих алтистица каткада су пјевале и меззосопранске улоге, али и обрнуто: будући да се гласовни опсег појединих колоратурних или лирских алтовских улога често подударао с меззосопранским, многе су меззосопранистице тијеком каријере свој фах прошириле или чак замијениле алтовским (примјерице Маријана Радев и Ирина Архипова).

Мариетта Албони Мариан Андерсон Ирина Архипова Еула Беал Росина Брандрам Марианне Брандт Муриел Брунскилл Цлара Бутт Лили Цхоокасиан Белле Цоле Катхлеен Ферриер Мауреен Форрестер

Јúлиа Хамари Марга Хöффген Лоуисе Хомер Мариа вон Илосваy Маргарете Клосе Бертха Леwис Гисела Литз Сара Мингардо Златомира Николова Сигрид Онéгин Еwа Подлеś Марие Поwерс

Маријана Радев Ернестине Сцхуманн-Хеинк Аннице Сидwеллс Натхалие Стутзманн В��тториа Теси Керстин Тхорборг Царолине Унгер Хелен Wаттс Ортрун Wенкел Јевгенија Збрујева

Иако пјевачице популарне глазбе (народне, забавне и поп роцк глазбе или јазза) није одвећ нужно класифицирати према критеријима и насљеђу тзв. еуропске озбиљне глазбе, постоје одређене подударности темељем којих је то, донекле, ипак могуће. Пјевачице и пјеваче увијек је могуће – а вјеројатно и најлакше – »сортирати« према прирођеном распону, боји и карактеру гласа, али разлике у приступу импостацији гласа и његову школовању, односно учењу пјевања битно утјечу на конкретно пјевачко усмјерење. Споменуте су разлике подједнако увјетоване талентом, вокалним предиспозицијама, особним избором глазбенога жанра, познавањем вокалне технике те осебујношћу умјетничке интерпретације. Тако је, примјерице, неупитну раскош гласа и вокално умијеће наше неприкосновене поп диве Јосипе Лисац тешко ограничити озбиљноглазбеним категоризацијама: она се, наиме, пјевачки једнако добро »сналази« у алтовским дубинама и/или сопранским висинама. За разлику од озбиљне глазбе, у којој су овакве пјевачке подјеле знатно одређеније (чак и из складатељске перспективе), у популарној глазби је таква класификација кудикамо слободнија, дјеломично и због упорабе сувремених електроакустичких уређаја (примјерице микрофона).

Аделе Саде Аду Лаурен Бацалл Анита Бакер ЛаВерн Бакер Галина Баранова Схирлеy Бассеy Тони Браxтон Ана Царолина Росемарy Цлоонеy Трацy Цхапман Цхер Милеy Цyрус Зехра Деовић Суссан Деyхим Марлене Диетрицх Дорис Драговић

Јудy Гарланд Лиса Геррард Нина Хаген Махалиа Јацксон Етта Јамес Граце Јонес Хилдегард Кнеф Нада Кнежевић Вишња Корбар Диана Кралл Ладy Гага Цлео Лаине Зарах Леандер Анние Ленноx Јосипа Лисац Јанива Магнесс Нада Мамула

Сарах МцQуаид Ницо Лола Новаковић Патти Паге Лидија Перцан Магда Пискорцзyк Хаппy Рходес Невиа Ригутто Нина Симоне Јадранка Стојаковић Радојка Шверко Биг Мама Тхорнтон Тина Турнер Сарах Ваугхан Бисера Велетанлић Елвира Воћа Амy Wинехоусе

• 
  Аделе
• 
  Саде Аду
• 
  Цхер
• 
  Јудy Гарланд
• 
  Граце Јонес
• 
  Ладy Гага
• 
  Анние Ленноx
• 
  Јосипа Лисац
• 
  Тина Турнер

1. Адлер, Самуел: Тхе Студy оф Орцхестратион, Неw Yорк - Лондон: W. W. Нортон & Цомпанy, 2002., стр. 639.
2. Ајановић, Ивона: »АЛТ«, у: Ковачевић, К. (ур.), Музичка енциклопедија, Загреб: ЈЛЗ, 1971., св. 1, стр. 41-42.
3. Баинес, Антхонy: Леxикон дер Мусикинструменте, Стуттгарт: Метзлер & Кассел: Бäренреитер, 1996., стр. 8.
4. Беаујеан, Алфред (ет ал): Харенберг Опернфüхрер, Дортмунд: Харенберг Коммуникатион, 1999.
5. Болдреy, Рицхард: Гуиде то Оператиц Ролес анд Ариас, Редмонд: Цалдwелл Публисхинг Цомпанy, 1994.
6. Гаммонд, Петер: Тхе Енцyцлопедиа оф Цлассицал Мусиц, Лондон: Саламандер Боокс Лтд, 1988., стр. 78-113 и 180-195.
7. Клаић, Братољуб: Рјечник страних ријечи, Загреб: Накладни завод МХ, 1988., стр. 53 и 409.
8. Обрадовић, Александар: Увод у оркестрацију, Београд: Универзитет уметности, 1978., стр. 281-289.
9. Одак, Крсто: Познавање глазбених инструмената, Загреб: Школска књига, 1997.
10. Петровић, Тихомир: Наук о глазби, Загреб: Хрватско друштво глазбених теоретичара, 2005., стр. 83-84.
11. Римскy-Корсаков, Николаy: Принциплес оф Орцхестратион, Неw Yорк: Довер Публицатионс, 1964., св. 1, стр.132-152.
12. Туркаљ, Ненад: 125 ОПЕРА, Загреб: Школска књига, 1997.
13. Завршки, Јосип: »Појава вишегласја у Средњем вијеку«, у: Кобола, А. (ур.): Глазбена умјетност, Загреб: Школска књига, 1983., стр. 33-40.

1. ^↑1  Примјерице: Баинес наводи опсег од ф до ф2, Обрадовић од е до ф2, Римски-Корсаков од ф до г2, а Адлер од г до г2. При томе треба упозорити и на разлику између дјечјег или женског алта, односно мушких алтиста (контратенора), те често већи распон гласа школованих пјевача-солиста од зборских пјевача-аматера.
2. ^↑2  Ј. Завршки: »Појава вишегласја у Средњем вијеку«, стр. 36.
3. ^↑3  Б. Клаић: Рјечник страних ријечи, стр. 53.
4. ^↑4  I. Ајановић: »АЛТ« (у: Музичка енциклопедија, св. 1), стр. 42.

• ББЦ Цардифф Сингер оф тхе Wорлд – Цонтралто & Цоунтертенор (en)
• ВИЈЕНАЦ – Марија Барбиери: Хрватски оперни пјевачи 1945-2002. Архивирано 2016-05-30 на Wаyбацк Мацхине-у
• Јагода Мартинчевић: Хрватски вокални умјетници XX. стољећа у свијету
• Вокална академија
• Сингинг Воице (en)
• Тхе Воице Фоундатион (en)
• Јохн Коопман: А Бриеф Хисторy оф Сингинг (en)