1774

Ovo je članak o godini 1774.

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	17. vijek – 18. vijek – 19. vijek
Decenija:	1740-e  1750-e  1760-e  – 1770-e –  1780-e  1790-e  1800-e
Godine:	1771 1772 1773 – 1774 – 1775 1776 1777

1774. po kalendarima

Gregorijanski	1774. (MDCCLXXIV)
Ab urbe condita	2527.
Islamski	1187–1188.
Iranski	1152–1153.
Hebrejski	5534–5535.
Bizantski	7282–7283.
Koptski	1490–1491.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	1829–1830.
• Shaka Samvat	1696–1697.
• Kali Yuga	4875–4876.
Kineski
• Kontinualno	4410–4411.
• 60 godina	Yang Drvo Konj (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11774.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1774 (MDCCLXXIV) bila je redovna godina koja počinje u subotu po gregorijanskom kalendaru odn. redovna godina koja počinje u srijedu po julijanskom kalendaru.

• 21. 1. - Nakon smrti Mustafe III novim osmanskim sultanom postaje Abdul Hamid I (do 1789). Novi sultan je religiozan, pacifista; u blagajni nema novca za uobičajeni poklon janičarima.
• 27. 1. - John Wilkinson je patentirao bor mašinu za dubljenje topovskih cevi iz punog komada železa. Takođe može proizvoditi i cilindre za parne strojeve (→ Boulton and Watt sledeće godine).
• početkom godine - Završava se kuga na Balkanu, koja je trajala od oko 1762. - u Srbiji je stradalo dosta Turaka u Beogradu i Nišu, ali i Srba u okolnim selima.^[1]

• februar? - Grigorij Potemkin postaje caričin ljubavnik u ovo vreme, dobija mnoga zvanja, npr. generalni guverner Novorusije.

• 31. 3. - Geneza Američke revolucije: britanski parlament donosi prvi od tzv. Nepodnošljivih zakona, Zakon o bostonskoj luci - zatvorena je za promet iz odmazde za Bostonsku čajanku prošlog decembra.

• april, početkom - Mehmed-paša Bušatlija je u Podgorici, sprema pohod protiv Kuča, naročito Drekalovića. Među njima i drugim brdskim i crnogorskim plemenima vlada glad. Rovci su im pomogli i preveli ih kod sebe, preko Bratonožića, za šta su ovi kažnjeni - od plena je, po lokalnoj legendi, izgrađen Vezirov most, zapravo stariji. Po narodnom predanju, Kuči-Drekalovići se potucaju sedam godina po Crnoj Gori.^[2]
• 26. 4. - Kralj Luj XV je oboleo, ispostavlja se od boginja; Madame du Barry napušta Versaj 3. 5. po njegovoj želji.

• 10. 5. - Nakon smrti Louisa XV, na francusko prijestolje dolazi njegov unuk Louis XVI (do 1792). Zemlja je prezadužena, raste neprijateljstvo prema apsolutnoj monarhiji. Parižani slave kraljevu smrt na ulici (u provinciji ne).
  • Grof de Maurepas, nakon 25 godina nemilosti, postaje faktički prvi ministar u maju (do smrti 1781). Fiziokrat Turgot je u avgustu postavljen za generalnog kontrolora finansija (do 1776), značajno je smanjio deficit i podigao nacionalni kredit.
  • Stil Louis XVI označava prelaz iz baroka u neoklasicizam.
• 20. 5. - Nepodnošljivi zakoni, Zakon o vladi Masačusetsa: poništena je povelja te kolonije, guverner, imenovan od krune, dobija široka ovlašćenja. Za vojnog guvernera ovog meseca je stigao gen. Thomas Gage.

• 3. 6. - Jedno urbarsko naređenje u Hrvatskoj - obaveze kmeta prema gospodaru.^[3]
• 14. 6. - Zvanično je otvoren Bydgoszczki kanal u Poljskoj, veza između sliva Visle i Odre, dugačka oko 25 km.
• 16. 6. - Osnovan Harrodsburg, Kentucky, prvo belo naselje u kasnijoj državi i zapadno od Apalača.
• 16. 6. - James Cook video nenaseljen atol Palmerston; u ovo doba je video i Niue, ali pošto mu urođenici nisu dali iskrcati se, prozvao ga je Divlji otok.

• 20. 6. - Rusko-turski rat: Bitka kod Kozludže, dan. Suvorova severozapadno od Varne, u kojoj ruska vojska pod Suvorovom nanosi odlučujući poraz osmanskoj vojsci.
• 20. 6. - Pomorska bitka kod Kerča, odbijen turski pokušaj da se probiju u Azovsko more, i opet 9. jula.

• 22. 6. - Nepodnošljivi zakoni: potpisan je britanski Zakon o Kvebeku, na snazi od sledeće godine - opozvana proklamacija iz 1763. kojom se želelo asimilirati Franko-kanađane, garantovana im je sloboda vere i vraćena imovinska prava. Kvebek je proširen na Zemlju Ohajo i deo Zemlje Ilinois.
• 27. 6. - Rusi su blokirali Šumen i Ruščuk.
• 30. 6. - "Kneginja Tarakanova" je sa saputnicima (npr. Karol Stanisław Radziwiłł) stigla u Dubrovnik - priča kako je kćerka ruske carice Jelisavete i pravi naslednik prestola, Radziwiłł je pripadnik Barske konfederacije, pokušava dobiti tursku pomoć - samozvanka ostaje u gradu do zime.

• jul - Španci konačno žele potvrditi svoje pretenzije na severozapadu Amerike: Juan José Pérez Hernández plovi do 54°40', pored dan. Britanske Kolumbije.
• 21. 7. (10. 7. po j.k.) - Kučukkainardžijski mir okončava šestogodišnji rat Rusije i Otomanskog carstva -
  • njime je Rusija dobila Azov, Kerč, Jenikale i Kinburn na Crnom moru, deo Jedisana sa budućim Hersonom (osn. 1778), preuzela "zaštitu" formalno nezavisnog Krimskog Kanata (anektiran 1783), kao i s njim povezane Kabardije
  • dobila je pravo da štiti hrišćane u Turskoj (ili predloženu rusku crkvu u Carigradu, dvosmisleno tumačenje);
  • Moldavija, Vlaška i ostrva u egejskom Arhipelagu se vraćaju pod osmansko sizerenstvo i vlast
  • evidentno slabljenje Turske otvara proces koji će sljedeći vijek i pol biti poznat kao Istočno pitanje.
  • U Osmanskom carstvu su posle Kučuk-kajnardžijskog mira ponovljene zabrane čitlučenja, bez efekta. U Beogradskom pašaluku 1770-ih su prevladali janičari, koji se otimaju oko čitluka, njihovi prvaci imaju vojske svojih pristalica.^[4]
• 23 - 26. 7. (12 - 15. 7. po j.k.) - Pugačovljeva pobuna, Kazanska bitka: pobunjenici su prvo porazili carske trupe i opkolili ih u Kazanskom kremlju, ali su ih onda potukla carska pojačanja.
• 28. 7. - 4. 8. - Turski desant na Krim, ne znajući za potpisani mir.
• 29. 7. - Johann Thomas von Trattner je dobio dozvolu za tiskaru u Varaždinu, koja već radi (prvi varaždinski kalendar je tiskan 9. 1.).

• leto - Schiehallionski eksperiment: Nevil Maskelyne meri otklon viska usled sile teže planine u Škotskoj, na osnovu čega će biti procenjena gustina zemlje (4,5 g/cm³, prava vrednost je oko 5,5, ćemu će Henry Cavendish biti vrlo blizu 1798).

• 1. 8. - Joseph Priestley je oslobodio "deflogistikovani vazduh", tj kiseonik, o čemu je izvestio sledeće godine - ima prioritet otkrića jer ga je prvi objavio (Lavoisier ga naziva "vitalni vazduh" zatim oxygène 1777). Pristley opisuje svoje eksperimente sa gasovima u šestotomnom Experiments and Observations on Different Kinds of Air 1774-86.
• 6. 8. - Pripadnici milenarske sekte Shakersa stižu u Ameriku, Ann Lee i još osmoro.
• 24. 8. - Sofronije Kirilović je potvrđen od carice za budimskog episkopa (do 1781).

• 1. 9. - Barutna uzbuna (Powder Alarm): britanski vojnici su uzeli barut iz skladišta u Somerville, Massachusetts - vest i glasine se brzo šire, hiljade kolonijalaca su se okupile.
• 4. 9. - James Cook video Novu Kaledoniju, gde žive Kanaci (francuska od 1853).
• 5. 9. - Predstavnici 12 od Trinaest sjevernoameričkih kolonija se u Philadelphiji sastaju na Prvom kontinentalnom kongresu, da razmotre blokadu Bostona i prinudne zakone.
• 13. 9. - Turgot je liberalizovao trgovinu žitom u Francuskoj.
• septembar - Casanovi je dozvoljeno vratiti se u Veneciju, nakon 18 godina egzila (mora ponovo otići 1783). Njegovi memoari Histoire de ma vie sežu do ove godine.
• 19. 9. (8. 9. po j.k.) - Nakon poraza kod Caricina i Černog Jara početkom meseca, Jemeljan Pugačov je svezan od svojih ljudi i zatim predan carskim vlastima.

• 22. 9. - Umro je papa Klement XIV. Od oktobra počinje četvoromesečna konklava na kojoj su, pojednostavljeno, suprotstavljene projezuitska-kurijalna i antijezuitska-krunska struja; u februaru će na 265. glasanju biti izabran Pio VI.

• 29. 9. - U Leipzigu anonimno objavljen roman "Jadi mladog Werthera", poluautobiografsko djelo Johanna Wolfganga von Goethea sa kojim počinje književni pokret Sturm und Drang, odnosno period romantizma u evropskoj književnosti i umjetnosti.
• 29. 9. - Uputstvo za poboljšanje ilirskih i rumunskih škola u naslednim zemljama (Regulae directivae für die Verbesserung des illyrischen und walachischen nicht unierten Elementar oder Trivial-Schulwesens in k. k. Erblaendern).^[5]

• 5. 10. - U Kraljevini Sardiniji je osnovana Legija lakih trupa, za vojnu odbranu i finansijski nadzor granica - prethodnica današnje italijanske Guardia di Finanza.
• 10. 10. - James Cook otkrio otok Norfolk, nenaseljen.
• oktobar? - Austrijsko-osmanski pregovori: Habsburzi dobijaju Bukovinu (aneksija dogodine).
• 19. 10. - Ugovorom iz Camp Charlottea je završen Rat lorda Dunmorea: Indijanci Shawnee pristali da neće loviti južno od Ohaja i neće dirati putnike na toj reci.
• jesen - Zbog gladi u mletačkoj Dalmaciji, iseljava se 1.000 porodica, u tursku Bosnu i habsburški Srem.^[6]

• 8. 11. - George Bogle se sastao sa Pančen Lamom, čime je prvi put uspostavljen diplomatski kontakt između V. Britanije i Tibeta.

• 12. 11. - Osnovan Velikokikindski dištrikt, samoupravna jedinica na severozapadu Banata, mahom naseljena Srbima (ukinut 1876). Iz privilegije je izbačena odredba o pravu opština da odlučuju koga će primati u svoju sredinu, tako da distrikt ubrzo postaje mešovit a ne srpska oblast.^[7][8]
• 27. 11.? - Španac Domingo de Bonechea stiže na Tahiti radi aneksije i preobraćenja domorodaca - umire u januaru a misija je napuštena kasnije tokom 1775.

• 1. 12. - Počinje bojkot britanske robe, prema odluci na Kontinentalnom kongresu.
• 6. 12. - "Opće školsko uređenje" u austrijskim i češkim zemljama (u Ugarskoj Ratio educationis 1777) - polazište za osnivanje osnovnih škola.^[9] Reformu vodi Johann Ignaz von Felbiger.
• 9. 12. - Marokanski sultan započinje neuspešnu opsadu španske Melille (do marta).
• 14 - 15. 12. - Američki patrioti uzimaju barut i topove iz Fort William and Mary blizu Portsmouth, New Hampshire.
• zima - proleće 1774/75 - U Francuskoj je poskupeo hleb zbog nerodne godine, u aprilu će doći do "Brašnarskog rata", guerre des farines, nereda gladnih.

• Episkop temišvarski Vićentije Jovanović Vidak izabran je za karlovačkog - "na mig dvora", mada je bio "buntovnik" 1769. Narod sumnjiči arhijereje da su se opredelili za uniju pa raste nezadovoljstvo izazvano još Regulamentom iz 1770.^[10] Na crkvenom saboru je uložen protest protiv Regulamenta; srpski arhijereji su odbili da se za Srbe ozvaniči jedan katihizis sa katoličkim elementima.^[11]
• Splitska Poljoprivredna akademija se prozvala Ekonomsko društvo.^[12]
• Opatija, ranije isusovačka, sada je u posjedu riječkoga kaptola.
• Nemački grof Woldemar von Schmettau podnosi predlog preko francuske vlade da se obnovi Kneževina Srbija kao turska vazalna država - prvi takav poznati predlog.^[13]
• Alberto Fortis: Viaggio in Dalmazia, u njoj je prvi put objavljena "Asanaginica".
• Johann Erich Thunmann: Untersuchungen über die Geschichte der östlichen europäischen Völker; iznosi ilirsku teoriju Albanaca.
• Samuilo Sava Lazarević: Načalo učenija hotjaščim učitisja knig pismeni nemeckim.
• Crkve: sv. Ivana Krstitelja u Vrpolju, sv. Ivana Krstitelja u Sibinju, sv. Elizabete u Jalžabetu, Rođenja Blažene Djevice Marije u Novoj Kapeli, sv. Antuna Opata u Velom Lošinju; Uspenska crkva u Novom Sadu.
• Johan Gottlieb Gahn je izolirao mangan, Carl Wilhelm Scheele je opisao hlor.
• Marija Terezija je ediktom donela kodeks pomorskih propisa.
• Jean-Paul Marat je u Newcastleu napisao političko delo "Okovi ropstva".

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1774.

• 3. 2. - Carl Brandan Mollweide, matematičar († 1825)
• 16. 3. - Matthew Flinders, moreplovac († 1814)
• 27. 5. - Francis Beaufort, hidrograf, pomorac († 1857)
• 18. 6. - Pavel Stroganov, ruski vojnik i državnik († 1817)
• 20. 7. - Auguste Marmont, maršal Francuske, guverner Dalmacije, vojvoda Raguze († 1852)
• 18. 8. - Meriwether Lewis, istraživač Amerike († 1809)
• 9. 9. - Salomon Mayer von Rothschild, austrijski bankar († 1855)
• 14. 9. - William Bentinck, prvi guverner Indije († 1839)
• 26. 9. - Johnny Appleseed, američka legenda († 1845)
• Luka Lazarević, ustanički vojvoda, sveštenik († 1852)
• Đuro Milutinović, slepi guslar, glasnik († 1844)
• c. Dositej Novaković, timočki episkop († 1854)

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1774.

• 21. 1. - Mustafa III, osmanski sultan (* 1717)
• 4. 2. - Charles Marie de La Condamine, istraživač, matematičar, enciklopedist (* 1701)
• 4. 4. - Oliver Goldsmith, književnik (* 1728)
• 10. 5. - Louis XV od Francuske (* 1710)
• 26. 5. - Wilhelm Reinhard von Neipperg, austrijski maršal (* 1684)
• 22. 9. - Klement XIV., papa (* 1705)
• 21. 11. - Johann Siegmund Popowitsch, austrijski filolog i naučnik (* 1705)
• 22. 11. - Robert Clive, britanski general, administrator u Indiji (* 1725)
• 16. 12. - François Quesnay, ekonomista fiziokrata (* 1694)
• Mihajlo Mikašinović, austrijski podmaršal, baron (* 1715)

Literatura

• Historija naroda Jugoslavije II, Školska knjiga Zagreb, 1959
• Istorija srpskog naroda, Četvrta knjiga, prvi tom, Srbi u XVIII veku, SKZ Beograd 1986 (IV-1), drugi tom (IV-2)