1957

1957. po kalendarima

Gregorijanski	1957. (MCMLVII)
Ab urbe condita	2710.
Islamski	1376–1377.
Iranski	1335–1336.
Hebrejski	5717–5718.
Bizantski	7465–7466.
Koptski	1673–1674.
Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2012–2013.
• Shaka Samvat	1879–1880.
• Kali Yuga	5058–5059.
Kineski
• Kontinualno	4593–4594.
• 60 godina	Yin Vatra P(ij)etao (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11957.
p • r • u
Podrobnije: Kalendarska era

Godina 1957 (MCMLVII) bila je redovna godina koja počinje u utorak (link pokazuje kalendar) po gregorijanskom kalendaru.

Period 1. 7. 1957 do 31. 12. 1958 bio je označen kao Međunarodna geofizička godina.

• 1. 1. - Saarland vraćen Nemačkoj, nakon francuskog protektorata od 1947 - poslednja teritorijalna promena u Evropi do 1990.
• 3. 1. - Hamilton Electric 500 je prvi ručni električni sat.
• 5. 1. - Američki predsednik Dwight D. Eisenhower izlaže svoju doktrinu: bliskoistočne zemlje mogu zatražiti američku ekonomsku i/ili vojnu pomoć u slučaju oružane agresije (naročito ako je agresor komunistička zemlja) - kongres odobrio u martu.
• 7. 1. - Bitka za Alžir: pošto se policija u gradu Alžiru ne može izboriti sa gerilom FLN, stvar preuzima vojska - energične mere obuhvataju i torturu, FLN je do jeseni poražen u gradu.

• 10. 1. - Epilog Suecke krize: Harold Macmillan je novi britanski premijer (do 1963), dan nakon ostavke Anthony Eden-a.
• 15. 1. - Represija u Mađarskoj: pozivanje na štrajk može biti kažnjivo smrću.
• 21. 1. - Uhapšen George Metesky, "Ludi bombaš", koji je od 1940 postavio bar 33 bombe u New York Cityju.
• 22. 1. - Epilog Suecke krize: izraelske snage se povlače sa Sinaja, osim Akapskog zaliva i Pojasa Gaze, gde traže garancije UN (i odatle se povlače u martu).
• 25. 1. - U Beogradu otvorena izložba fotografija The Family of Man, videlo ju je 276.000 ljudi (NYT 26. 2.).
• 25. 1. - U Jugoslaviji trenutno ima 11.018 izbeglica iz Mađarske, i još pristižu. (NYT)
• 26. 1. - Vrhovni sud Srbije potvrdio 3-godišnju kaznu za Đilasa. (NYT)
• 26. 1. - Peticija u kongresu SAD protiv Titove posete zakazane za april, protivi joj se i njujorški gradonačelnik Wagner - Tito otkazuje 1. februara.

• 4. 2. - Francuska zabranjuje mešanje UN u Alžiru.
• 5. 2. - U FNRJ osnovan Institut za izučavanje radničkog pokreta.^[1]
• 6. 2. - Elektrificirana pruga između Rosenbacha i Jesenica.
• 11. 2. - U SSSR obnovljena Čečeno-Inguška ASSR u okviru Ruske SFSR, dozvoljen povratak Čečena i Inguša.
• 13. 2. - Oštar govor Envera Hoxhe protiv jugoslovenskog revizionizma - smatra se u ime SSSR.^[2][3]
• februar - Na jugu NR Kine se širi Azijska gripa - do aprila stiže do Hong Konga i Singapura, u junu do SAD i UK.
• 15. 2. - Andrej Gromiko postao ministar inostranih poslova SSSR (do 1985).
• 16. 2. - Prikazan Bergmanov "Sedmi pečat".
• 18. 2. - U britanskoj Keniji pogubljen lider Mau Mau Dedan Kimathi.
• 19. 2. - U Javorovom dolu kod Nikšića kamion sa radnicima pao u provaliju - sedam mrtvih.
• 22. 2. - Osnovana Srednja muzička škola u Tuzli.
• 22. 2. - Komunista pucao na južnovijetnamskog predsednika Diema. Ove godine počinje organizovanija gerila.
• 25. 2. - Alberto Ullastres postaje španski ministar ekonomije (do 1965), pripisuju mu ekonomsko Špansko čudo 1959-74. Već u maju ulazi u proizvodnju jedan simbol tog čuda, SEAT 600 (španski fića) a u oktobru je završen neboder Torre de Madrid.
• 25. 2. - Privremeno oduzimanje neobrađene zemlje u Jugoslaviji. (NYT)
• 26. 2. - Objavljeno da je SSSR uskratio kredit od 175 miliona dolara FNRJ. (NYT)

• 1. 3. - U FNRJ ima 18.000 izbeglica iz Mađarske, njihovo izdržavanje košta milion dolara mesečno.^[4][5]
• 2. 3. - Jugoslovenski vazduhoplovni pilot preleteo u Austriju. (NYT)
• 4. 3. - Prvi put objavljen američki berzanski indeks S&P 500 velikih kompanija.
• 6. 3. - Zlatna Obala, s nedavno priključenim Britanskim Togolandom, proglasila nezavisnost od UK pod imenom Gana, kao prva subsaharska kolonija koja je to učinila. Kwame Nkrumah je premijer do 1960, zatim predsednik do zbacivanja 1966.
• 8. 3. - Egipćani ponovo otvorili Suecki kanal (u potpunosti do 28. 4.). Izraelci napuštaju preostale delove Sinaja i Gazu i uništavaju infrastrukturu.
• 10. 3. - Zatvaranjem Dalleske brane na Columbiji, potopljeno je ribarsko područje Celilo Falls, koje su Indijanci nastanjivali 15.000 godina.
• 11. 3. - Moskovska "Pravda" napada Koču Popovića, na šta "Politika" i "Borba" sutradan odgovaraju da Tito neće kapitulirati ni ideološki ni politički.^[6]
• 13. 3. - Studentski revolucionarni direktorij izveo napad na predsedničku palatu u Havani - većinom su izginuli i uhvaćeni, policija sprovodi represalije protiv svih opozicionara.
• 13. 3. - Uhapšen potpredsednik sindikata teamstera Jimmy Hoffa, pod optužbom da je želeo podmititi McClellanov komitet, pred kojim se Hoffin šef Dave Beck 117 puta pozvao na Peti amandman (Hoffa ga je nasledio u oktobru).
• 14. 3. - Sukarno proglasio ratno stanje u Indoneziji, jer regionalni vojni pokreti drže tri provincije Sumatre i severni Sulavesi (Permesta).
• 14. 3. - Završeni drugi generalni izbori u Indiji, Nehruov Nacionalni kongres zadržava dominaciju, komunisti su daleki drugi (ali formiraju vladu u Kerali).

• 15. 3. - Predsednik Savezne skupštine FNRJ Moša Pijade umro u Parizu, na povratku iz Londona na čelu parlamentarne delegacije. Petar Stambolić ga nasleđuje 26. 3..
• 17. 3. - Filipinski predsednik Ramon Magsaysay poginuo u avionskoj nesreći sa još 24 ljudi.
• 19. 3. - Elvis Presley kupio Graceland.
• 19. 3. - Papa Pio XII. odobrio večernje mise.
• 20. 3. - Sastanak predstavnika Balkanskog pakta u Beogradu, razgovara se o "aktivaciji". (NYT, 11. 8. izveštava da je pakt "uspavan", grčko-turski odnosi su zategnuti zbog Kipra)
• 23. 3. - Švicarski savezni tužitelj René Dubois izvršio samoubojstvo jer je impliciran u špijunski skandal.
• 24 - 25. 3. - Albanski Zerri i Popullit optužuje Jugoslaviju da želi istrebiti Albance na Kosmetu, a "Borba" Albaniju da skrnavi srpske grobove iz Prvog svetskog rata.^[7]

• 25. 3. - Potpisani Rimski ugovori, kojima su uspostavljeni Evropska ekonomska zajednica i Evropska zajednica za atomsku energiju.
• 25. 3. - Englesko izdanje Ginsbergove poezije Howl and Other Poems zaplenjeno u SAD kao opsceno, što je oboreno na sudu u oktobru.
• 27. 3. - 29. dodjela Oscara: najbolji film je Around the World in 80 Days, pet nagrada iz osam nominacija; prvi put dodeljena nagrada za strani film: La Strada. Prvi put su svi kandidati za najbolji film u koloru, emisija je prvi put snimljena na traci.
• 30. 3. - U skladu sa Defferreovim okvirnim zakonom, kojim se neke ovlasti prebacuju na kolonije, sprovedeni izbori u Francuskoj Zapadnoj i Ekvatorijalnoj Africi - generalno najjača partija Rassemblement Démocratique Africain Houphouët-Boignyja.

• 1. 4. - Zapadnonemačke oružane snage Bundeswehr primaju prve regrute.
• 4. 4. - Kolonije u Francuskoj Zapadnoj i Ekvatorijalnoj Africi dobijaju autonomiju.
• 6. 4. - Osuđeni aktivisti studentskog Hrvatskog pokreta otpora.^[8]
• 5. 4. - NYT javlja da je Von Kohorn Internatl završio fabriku viskoze u Loznici, vrednu 25 miliona dolara.
• 10. 4. - Ante Pavelić ustreljen u Argentini - umire 1959. u Madridu (argentinske vlasti naredile hapšenje 26. 4. ali on je već nestao).
• 10. 4. - Nasilne demonstracije u Sidi Ifniju, španskoj eksklavi na jugu Maroka - slede neredi i ubistva prošpanskih pojedinaca, uvertira za rat.
• 13. 4. - Nasserove pristalice i deo vojske pokušali pobunu u Jordanu nakon smene premijera Nabulsija.
• april - Prvi kompajler za jezik FORTRAN.
• 16. 4. - Francuski Kamerun, trust UN, dobija autonomiju, sledećeg meseca za premijera izabran André-Marie Mbida.
• 17. 4. - Sovjetsko-albanska partijska izjava poziva na bolje odnose sa Jugoslavijom, ali i da ova promeni stav - Tito 19-og reafirmiše nezavisnost, odbacuje optužbe da ima krivice u Mađarskoj revoluciji. (NYT)
• 24. 4. - Prvo izdanje BBC-jeve serije The Sky at Night, Patrick Moore je voditelj do 2013.
• 25. 4. - Razorni potres u gradu Fethiye u jugozapadnoj Turskoj.
• 27. 4. - Savezna skupština donela rezoluciju o perspektivnom razvoju poljoprivrede i kooperativnim aktivnostima - želi se uvećanje proizvodnje i socijalizacija poljoprivrede putem državnih farmi i opštih seljačkih zadruga u kooperaciji sa privatnicima^[9].
• 27. 4. - Vasilij Smislov pobedio Botvinika u meču za svetskog šahovskog prvaka - ali Botvinik vraća titulu već sledeće godine.
• 30. 4. - U intervjuu "Borbi", Tito osuđuje nasilje u sistemu, kritikuje komuniste koji se svete predstavnicima starog režima kada dobiju vlast. (NYT)

• proleće - Počinju radovi na Kanalu Dunav – Tisa – Dunav (do 1977).

• 2. 5. - Sukob na čelu Lucianove kriminalne porodice: šef Frank Costello je na meti atentata, kojeg po Genoveseovoj narudžbi izvodi Vincent Gigante. Costello preživljava ali prepušta familiju Genoveseu.
• 5 - 8. 5. - Hladni val: 4 cm snijega u Varaždinu, najkasniji poznati pokrivač.^[10]
• 10. 5. - Kolumbijski vojni diktator Gustavo Rojas Pinilla je smenjen pod pritiskom masovnih protesta - vojnu huntu naredne godine smenjuje sporazumni Nacionalni front, rotacija liberala i konzervativaca na vlasti (1958-74).
• 10. 5. - Ekonomska reforma 1957. u SSSR: osnivaju se sovnarhozi, Saveti narodnog gospodarstva, u početku ih je 105.
• 12. 5. - Alfonso de Portago poginuo sa suvozačem i devet posmatrača na trci Mille Miglia - zbog ovog i još jednog fatalnog udesa trka je ukinuta.
• 15. 5. - Operacija Grapple: Velika Britanija detonirala svoju prvu hidrogensku bombu na tihookeanskom ostrvu Kiritimati - prinos slabiji od očekivanog.
• 15. 5. - Završena zabrana vojne pomoći SAD za FNRJ - omogućeno slanje opreme vrednosti 100 miliona dolara, zavisno od odnosa sa SSSR; prva pošiljka su tri mlaznjaka (NYT, 15, 18. i 19. 5.)
• 16. 5. - Albanski general Panajot Plaku uspeo pobeći u Jugoslaviju (neki tvrde da ga je Sigurimi ubio već ove godine, međutim citiran je u jugoslovenskim novinama 1961^[11]).
• 16. 5. - Paul-Henri Spaak je drugi generalni sekretar NATO (do 1961).
• 17. 5. - Antivahabitski neredi u Bamaku.
• 24. 5. - Gomila u Taipeiu zapalila američku ambasadu, nakon što je oslobođen američki vojnik koji je ubio tajvanskog.
• 25. 5. - Zvanični Titov rođendan se od sada slavi kao Dan mladosti.
• 25. 5. - Osnovan Kulturni centar Beograda.
• 27. 5. - Puštena u rad HE Vrutok kod Gostivara.
• 28. 5. - Masakr u Melouzi: alžirski FLN ubio preko 300 seljana u obračunu sa rivalskim pokretom MNA.
• maj-jun - Kampanja stotinu cvetova u NR Kini je na vrhuncu, učestvuju mnogi intelektualci i studenti.

• 2. 6. - Trans-Europ-Express ulazi u željeznički promet u zapadnoj Europi.
• 3. 6. - Nesreća na Illeru: 15 padobranskih regruta Bundeswehra se utopilo u reci.
• 3. 6. - Osnovan Univerzitet u Tirani.
• 4. 6. - U FNRJ gostuje ansambl Šekspirovog memorijalnog teatra iz Stratforda na Ejvonu, reditelj Peter Brook i glumački par Vivien Leigh i sir Laurence Olivier u predstavi "Tit Andronik"^[12].
• 6. 6. - Savezni sekretar narodne obrane Ivan Gošnjak u posjeti SSSR. (NYT)
• 10. 6. - Univerzitet umetnosti u Beogradu: donet Zakon o umetničkoj akademiji, kojim su udruženi muzička, dramska, likovna i primenjenih umetnosti akademija.
• 11. 6. - Hapšenje i nestanak matematičara i komuniste Maurica Audina u Alžiru izaziva aferu u Franucskoj.
• 13. 6. - U Beogradu otvorena Dvorana Doma sindikata.
• 18. 6. - Jugoslovenski pripadnik UNEF na Sinaju poginuo, i četvorica povređena, kada je vozilo naletelo na protivtenkovsku minu. (NYT)
• 21. 6. - Sovjetski špijun Rudolf Abel uhapšen u SAD - u novembru osuđen na 30 godina, razmenjen za Garyja Powersa 1962.
• 25. 6. - Potpisana Konvencija o ukidanju prinudnog rada (na snazi od 1959).
• 25 - 27. 6. - Prvi Kongres radničkih saveta u Beogradu (Prvi kongres samoupravljača)^[13] - traži se oslobađanje od državne kontrole (koja raspolaže sa 3/4 investicionih sredstava) i zarade prema produktivnosti. Tito kritikovao sovjetsku politiku prema FNRJ.^[14]
• 27. 6. - Uragan Audrey pogodio Cameron, Louisiana, preko 400 žrtava.
• 29. 6. - "Antipartijska grupa": Hruščov savladao pokušaj smene, koji su vodili Maljenkov, Molotov i Kaganovič.

• 1. 7. - Počinje Međunarodna geofizička godina: 18 meseci zajedničkih naučnih napora Istoka i Zapada.
• 1. 7. - Poslije 23 godine se svršava proizvodnja Citroën Traction Avant, zamjenjuje ga Citroën ID, jeftinija inačica "ajkule".
• 2. 7. - Lider rumunske partije Gheorghe Gheorghiu-Dej odbio napad Mirona Constantinescua i Iosifa Chișinevschog.
• 2. 7. - Mazandaranski zemljotres u Iranu, 1,100 mrtvih.
• 6. 7. - 29. 7. - Interbau: Međunarodna izložba arhitekture je održana u Berlinu.
• 11. 7. - Umro Aga Khan III, imam nizaritskih ismailitskih šiita - nasleđuje ga unuk Aga Khan IV.

• 13. 7. - U Titogradu predstavljen Spomenik Partizanu-borcu.
• jul - U NR Kini zaustavljena Kampanja stotinu cvetova i pokrenuta Antidesničarska kampanja, najviše protiv intelektualaca.
• 16. 7. - Čistka i u bugarskoj partiji, smenjen zamenik premijera Georgi Čankov i još dvojica.
• 18. 7. - U Moskvi sastanak Nikite Hruščova sa Kardeljom i Rankovićem, potpredsednicima jugoslovenske vlade.
• 25. 7. - U Tunisu zbačena Huseinidska dinastija, premijer Habib Bourguiba postaje predsednik republike (do 1987).
• 27. 7. - 4. 8. - 4. Filmski festival u Puli, najbolji film "Pop Ćira i pop Spira"^[15].
• 28. 7. - U Moskvi počeo Šesti svetski festival omladine i studenata, sa 34.000 učesnika iz 130 zemalja (→ Hruščovljevo otopljenje).
• 28. 7. - Ustavotvorni izbori u Argentini, kako bi se poništila Peronova izmena iz 1949. - peronistima je zabranjeno učešće, bilo je 24% belih listića.
• 28. 7. - U Isahaji kod Nagasakija stradalo preko 500 ljudi od poplave i klizišta.
• 29. 7. - Šablon:Country data IAEA Osnovana Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA).
• 29. 7. - U Moskvi obnovljen jugoslovensko-sovjetsko-istočnonemački sporazum o gradnji aluminijumskog kombinata u Nikšiću i hidrocentrale (kao i odgovarajućem zajmu Jugoslaviji)^[16].
• 30. 7. - Revolucionar Frank País je ubijen u Santiago de Cuba (Dan mučenika Revolucije na Kubi); radnici u gradu izvode generalni štrajk.

• 1 - 2. 8. - Sastanak Tita i Hruščova u Rumuniji - ideološko primirje^[17][18]; Tito umiruje negativne reakcije na Zapadu^[19].
• 4. 8. - Juan Manuel Fangio osvaja rekordnu petu titulu, četvrtu zaredom (nadmašio tek Michael Schumacher 2003. odn '04.).
• 5. 8. - Nacionalni debi muzičke emisije American Bandstand.
• 8. 8. - Istočni i Zapadni region britanske Nigerije dobijaju unutrašnju samoupravu (dve godine kasnije i Severni, nezavisnost 1960).
• 10. 8. - Prva utakmica na beogradskom Omladinskom stadionu.
• 12. 8. - U SAD objavljena Đilasova knjiga "Nova klasa", prokrijumčarena iz Jugoslavije, o neuspesima komunizma^[19].

• 14. 8. - Marokanski sultan Muhamed V uzeo titulu kralja.
• 14. 8. - Prometna nesreća kod Ježeva: "Lastin" autobus se zabio u parkirani kamion nakon što ga je zaslijepio automobil, registracije H-8... - troje mrtvih i 20 ranjenih (inspiracija filma "H-8..." iz 1958).
• 17. 8. - Iz Austrije se izveštava da su bekstva iz Jugoslavije postala masovna, 1.500 u junu, 2.600 u julu (NYT), odn. 8.000 tokom leta (NYT 2. 9.).
• 20. 8. - Otvoren beogradski hotel "Metropol".

• 21. 8. - Prvi uspešan test interkontinentalne balističke rakete - sovjetska R-7 Semjorka letela 6.000 km.
• 23. 8. - Otvoren Beogradski sajam. U američkom paviljonu najviše pažnje privlači supermarket. (NYT 8. 9.)
• 28. 8. - Senator Strom Thurmond opstruira tokom 24 sata i 18 minuta donošenje Zakona o građanskim pravima.
• 31. 8. - Malajska Federacija nezavisna od UK (Malezija nastaje 1963. ujedinjenjem sa Singapurom, Severnim Borneom i Saravakom). Tunku Abdul Rahman je premijer do 1970.

• 1. 9. - U železničkoj nesreći na Jamajci stradalo 175 ljudi.
• 4. 9. - Wolfendenov izveštaj u Velikoj Britaniji preporučuje da homoseksualnost više ne bude krivično delo (dekriminalizovana 1967. u Engleskoj i Velsu).
• 4. 9. - Ford uvodi marku Edsel - "automobili budućnosti" se prodaju do 1960, Ford gubi 250 miliona dolara a "Edsel" postaje sinonim komercijalnog neuspeha.
• 4. 9. - Kriza u Little Rocku: guverner Arkansasa Orval Faubus pozvao Nacionalnu gardu te države da spreči ulazak devetoro crnih đaka u tamošnju srednju školu.
• 5. 9. - Prvo izdanje knjige On the Road Jacka Kerouaca.
• 6. 9. - U Londonu je bez rezultata završio rad UN-ove komisije za razoružanje.
• 9. 9. - U SAD stupio na snagu Zakon o građanskim pravima, prvi od perioda Rekonstrukcije nakon Građanskog rata: savezna zaštita glasačkih prava crnaca, ali teško se sprovodi. Osnovana savezna Komisija o građanskim pravima.
• 10-16. 9. - Poseta poljske delegacije Jugoslaviji, na čelu sa Gomulkom.^[20]
• 15. 9. - Izbori za zapadnonemački Bundestag: jedini put da neko dobije apsolutnu većinu, CDU/CSU kancelara Adenauera.
• 15. 9. - Rumunija predlaže da se Balkanskom patku (FNRJ, Grčka, Turska) pridruže i oni, Albanija i Bugarska - Grčka i Turska su protiv. (NYT)
• 16. 9. - Vojni udar u Tajlandu, oborena vlada maršala Plaeka Phibunsongkhrama, nakon sumnjivih izbora u februaru i egzodusa sa sušnog severoistoka. Maršal Sarit Thanarat je vodeća ličnost do smrti 1963.
• 21. 9. - Osnovan Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Srbije.
• 21. 9. - Olav V postaje norveški kralj, nakon smrti oca Haakona VII (do 1991).
• 21. 9. - Nemački brod Pamir, bark sa četiri jarbola, potonuo po uraganu Carrie na Atlantiku - stradalo 80 od 86 članova posade.

• 24. 9. - Poslednja utakmica "Dodžersa" u Bruklinu (odlaze u Los Anđeles).
• 24. 9. - Američki predsjednik Dwight D. Eisenhower poslao je u Little Rock u Arkansasu dio 101. zračnodesantne divizije kako bi, uz federaliziranu Nacionalnu gardu Arkansasa, omogućili provedbu presude Vrhovnog suda da devet crnih učenika može pohađati jednu dotad "bijelu" školu.
• 24. 9. - Otvoren Camp Nou, "Novo polje", stadion FK Barcelona.
• 29. 9. - Kištimska katastrofa, nuklearni incident u zapadnom Sibiru.
• 30. 9. - Ministarstvo ino. poslova FNRJ nagoveštava da bi moglo dozvoliti emigraciju viška radne snage na zapad, koja je već česta, pod uslovom da ne budu označeni kao političke izbeglice. (NYT 1. 10.)
• septembar-oktobar - Sirijska kriza: pošto je Sirija pod sumnjom da postaje komunistička, turske snage raspoređene na granici; SSSR izjavljuje da će je braniti a Egipćani šalju trupe kao pomoć.

• 1. 10. - Talidomid ulazi u prodaju u Zapadnoj Nemačkoj, pod nazivom Contergan (do 1961) - naročito je preporučen za umirenje trudnica.
• 2. 10. - Na zasjedanju Glavne skupštine UN u New Yorku poljski ministar vanjskih poslova Adam Rapacki izložio je plan za Europu bez atomskog oružja.
• 2. 10. - Prikazan nagrađeni i gledani film "Most na rijeci Kwai".
• 2. 10. - Šestorica u FNRJ osuđena na smrt za zločine iz 1941. (NYT)
• 4. 10. - SSSR lansirao Sputnjik 1, prvi veštački satelit - početak kosmičke ere.
• 4. 10. - Kontejnerizacija: prvo putovanje čisto kontejnerskog broda, SeaLandovog Gateway City-ja, sa 226 kontejnera - ima dva brodska krana, utovar i istovar se obavljaju za osam sati.
• 4. 10. - Počinje sitkom Leave It to Beaver, 234 epizode u šest sezona.
• 5. 10. - Milovan Đilas, zatvorenik u Sremskoj Mitrovici, osuđen na još sedam godina zatvora nakon izlaska "Nove klase" u SAD. Tokom meseca biće mu oduzeta sva odlikovanja i čin rezervnog general-pukovnika.
• 8. 10. - Bitka za Alžir: FLN je uništen u gradu, prilikom likvidacije poslednjeg lidera došlo je do detonacije sakrivenih bombi i uništenja nekoliko kuća.
• 8. 10. - Sovjetski maršal Georgij Žukov u poseti Jugoslaviji.
• 9. 10. - Operativan je Lovellov teleskop u britanskoj opservatoriji Jodrell Bank, tada najveći pokretni radio teleskop na svetu - prvi posao je praćenje Sputnjikove buster rakete.
• 10. 10. - Požar u nuklearnoj centrali Windscale u V. Britaniji, oslobođeno nešto radioaktivnog materijala.
• 10. 10. - U restoranu u Dover, Delaver, odbili uslužiti ministra finansija Gane - preds. Eisenhower se izvinjava i poziva ga na doručak u Beloj kući.
• 10. 10. - Objavljen roman Ayn Rand Atlas Shrugged, izlaganje njenog objektivizma.
• 12. 10. - Požar u jugoslovenskoj agenciji za informacije u Parizu, osuđena su trojica srpskih emigranata.
• 15. 10. - SFRJ priznala Istočnu Nemačku (prvo priznanje van sovjetskog bloka), SAD i Velika Britanija nezadovoljni^[19].

• 15. 10. - Otvoren Wuhanski most preko Yangtzea, čime je omogućena neprekidna željeznica Beijing–Guangzhou.
• oktobar - Potpredsednik Kardelj u poseti Grčkoj.
• 17. 10. - Prikazan Elvisov film Jailhouse Rock.
• 19. 10. - Savezna Republika Nemačka (zapadna) prekinula diplomatske odnose sa Jugoslavijom (obnovljeni 1968, ipak zadržani su konzulati - NYT 7. 11.).
• 21. 10. - Kapetan Harry Griffith Cramer Jr. iz Specijalnih snaga je prva američka vojna žrtva u Vijetnamu - pogibija tokom vežbe Vijetnamaca.
• 22. 10. - Crni populista François Duvalier postaje predsednik Haitija nakon sumnjivih izbora, ubrzo menja i ustav - vlada diktatorski i brutalno do 1971.
• 23. 10. - Počinje Rat za Ifni: Marokanci zauzeli dva sela blizu Sidi Ifnija.
• 25. 10. - Bos krimi familije Mangano, Albert Anastasia ubijen u njujorškoj berbernici, po naređenju Vita Genovesea i Carla Gambina, koji treba naslediti familiju.
• 26. 10. - Sovjetski ministar odbrane maršal Georgij Žukov smenjen dok je bio u inostranstvu, zamenjuje ga Rodion Malinovski (do 1967).
• 27. 10. - Lokalni izbori u FNRJ.
• 27. 10. - U Minhenu osnovan Savez izgnanih, udruga protjeranih Nijemaca.
• 31. 10. - Izgrađena brana Mauvoisin u jugozapadnoj Švajcarskoj, tada najviša na svetu.

• 3. 11. - Lansiran Sputnjik 2 sa Lajkom.
• 6. 11. - Felix Gailard (38) je premijer Francuske, najmlađi od Napoleona - pao već u martu.
• 7. 11. - Proslava 40-godišnjice Oktobarske revolucije u Moskvi, Jugoslaviju predstavlja Edvard Kardelj (a ne Tito).
• 7. 11. - Proizveden prvi automobil "Trabant" ("saputnik"), sa oznakom P 50.
• 11. 11. - Izdat je Jerry Lee Lewisov singl Great Balls of Fire - za deset dana je prodato milion primeraka.
• 14. 11. - Stotinak mafijaša se sastalo u mestu Apalachin, New York; sumnjičavi lokalni policajci rasturili sastanak i uhapsili većinu prisutnih. Postojanje organizovanog kriminala se više ne može poricati.
• 13. 11. - Umro predsednik Čehoslovačke Antonín Zápotocký, nasleđuje ga staljinista Antonín Novotný, istovremeno prvi sekretar KPČ (do 1968).
• 15. 11. - Izborno tijelo za izbor reisu-l-uleme izabralo Sulejmana Kemuru za reisu-l-ulemu Islamske zajednice (do 1975).
• 15. 11. - Jugoslavija prekida ekonomski bojkot Frankove Španije (diplomatski odnosi nisu uspostavljeni).
• 15. 11. - Nesreća letećeg broda Short Solent na otoku Wight, stradalo 45 od 58 ljudi.
• novembar - Ukinuto ratno stanje u Mađarskoj.
• 16 - 19. 11. - Međunarodni sastanak komunističkih i radničkih partija u Moskvi, prvi te vrste: jugoslovenska delegacija odbija potpisati dokumente sastanka.
• 18. 11. - U Laosu osnovana vlada nacionalnog jedinstva, koja uključuje i Pathet Lao.
• 25. 11. - Preds. Eisenhower ima blaži moždani udar, praćen afazijom.
• 26. 11. - Beogradski sportski klub (BSK) promenio ime u OFK Beograd.
• 30. 11. - Bačena bomba na indonežanskog predsednika Sukarna tokom posete školi, poginulo šestoro dece.

• 1. 12. - Pošto u Generalnoj skupštini UN nije bilo dovoljno glasova za indonežansku rezoluciju u vezi Zapadne Papue, Sukarno nacionalizovao 246 holandskih kompanija koje su dominirale ekonomijom Indonezije, četiri dana kasnije proterano 326.000 holandskih državljana iz zemlje.
• 4. 12. - Zemljotres magnitude 8,1 u centralno-jugozapadnoj Mongoliji - tridesetak mrtvih na slabo naseljenom prostoru.
• 6. 12. - Propao prvi američki pokušaj lansiranja satelita, Vanguard TV-3.
• 7. 12. - Plenum CK SKJ, dato objašnjenje zašto nije učestvovano u Savetovanju 12 komunističkih i radničkih partija u Moskvi (na kojima su stavovi SKJ oglašeni za revizionističke), niti potpisana Deklaracija - jedna partija (KPSS) ne može biti arbitar.
• 7. 12. - Jugofilm će smanjiti uvoz američkih filmova, nakon Titovih i Rankovićevih komentara o njihovom uticaju. (NYT)
• 9. 12. - Tito traži kraj programa američke vojne pomoći (koji se verovatno bliži kraju). (NYT)
• 11. 12. - Prikazan film Peyton Place.
• 11. 12. - Beogradski profesor Stranjaković uhapšen zbog "antidržavnih aktivnosti" - sa još trojicom osuđen dogodine, oslobođeni 1960.
• 13. 12. - Hamadanski zemljotres u Iranu, 1.200 mrtvih.
• 14. 12. - Dopisnik "Newsweeka" proteran iz FNRJ jer je delio primerke "Nove klase".
• 26. 12. - 1. 1. - U Kairu održana Konferencija solidarnosti afro-azijskih naroda.
• 27. 12. - Štampan prvi broj lista "Kekec".
• decembar - Savezna skupština usvojila petogodišnji "socijalni plan" za period 1957-61 sa predviđenom stopom uvećanja ekonomskih indikatora.

• Konzum otrvorio prvu prodavaonicu.
• Osnovan Muzej vazduhoplovstva — Beograd - zgradu je dobio 1989.
• Jugoslaviju posetilo 498.636 turista, od čega 132.286 iz Nemačke.^[21]
• Bugarska počinje odbacivati postojanje makedonske nacije i jezika.^[22]
• Završena Dvorana doma sindikata u Beogradu
• U Jugoslaviji najrodnija godina od rata^[23].
• Šah: Svetozar Gligorić podelio prvo mesto na božićnom turniru u Hastingsu i osvojio prvo mesto u Bognor Regis, oboje Engleska; Aleksandar Matanović prvo mesto u Beverwijk, Holandija.
• Jens Christian Skou otkrio natrijum-kalijum pumpu.
• Počinje eksploatacija u Rudniku dijamanata Mir u sovjetskoj Jakutiji - do 2001. nastala je jedna od najvećih rupa na svetu.

• Rukovodstvo FNRJ:
  • Predsednik Republike i Predsednik Saveznog izvršnog veća: Josip Broz Tito
  • Predsednik Savezne skupštine: Moša Pijade pa Petar Stambolić
• Neki domaći filmovi: "Pop Ćira i pop Spira" (prvi u boji), "Subotom uveče", "Potraži Vandu Kos", "Zenica", "Svoga tela gospodar" (→ Kategorija:Filmovi 1957.).

• Nove države (Malajska Federacija postala deo Malezije 1963.):

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1957.

• 3. 1. - Bojan Križaj, skijaš
• 4. 1. - Vesna Zmijanac, pevačica
• 11. 1. - Bryan Robson, fudbaler, trener
• 12. 1. - John Lasseter, animator, režiser
• 16. 1. - Mitar Mirić, pevač
• 22. 1. - Mustafa Hajrulahović Talijan, general Armije RBiH († 1998)
• 23. 1. - Caroline de Monaco, princeza
• 24. 1. - Vlatko Stefanovski, muzičar
• 26. 1. - Milan Tepić, major JNA († 1991)
• 27. 1. - Frank Miller, crtač stripova
• 28. 1. - Mirjana Karanović, glumica
• 29. 1. - Petar Čobanković, hrvatski političar

• 16. 2. - LeVar Burton, glumac
• 19. 2. - Falco, rok muzičar († 1998)
• 28. 2. - Cindy Wilson, pevačica B-52s
• 28. 2. - John Turturro, glumac, scenarsta, režiser

• 5. 3. - Milan Paroški, srpski političar
• 10. 3. - Osama bin Laden, osnivač Al kaide († 2011.)
• 14. 3. - Franco Frattini, italijanski političar († 2022)
• 20. 3. - Spike Lee, režiser, glumac
• 22. 3. - Michael Mosley, TV voditelj († 2024)
• 29. 3. - Christopher Lambert, francuski glumac i producent
• 29. 3. - Boris Komnenić, glumac († 2021)

• 4. 4. - Aki Kaurismäki, režiser, scenrista
• 7. 4. - Dragana Varagić, srpska glumica
• 9. 4. - Seve Ballesteros, golfer († 2011)
• 11. 4. - Miroslav Toholj, književnik, političar († 2021)
• 18. 4. - Ferida Duraković, bosanska pjesnikinja
• 22. 4. - Donald Tusk, premijer Poljske, predsjednik Evropskog vijeća
• 23. 4. - Dušan T. Bataković, istoričar, diplomata († 2017)
• 26. 4. - Šerif Konjević, pjevač
• 26. 4. - Vjeko Ćurić, hrvatski franjevac († 1998.)
• 29. 4. - Daniel Day-Lewis, britanski glumac

• 3. 5. - Neven Budak, suvremeni hrvatski povjesničar
• 10. 5. - Sid Vicious, britanski pjevač († 1979)
• 11. 5. - Peter North, glumac
• 12. 5. - Goran Knežević, srpski političar
• 13. 5. - Alan Ball, američki scenarista
• 17. 5. - Peter Høeg, danski pisac
• 20. 5. - Dubravka Šuica, hrvatska političarka
• 21. 5. - Judge Reinhold, glumac
• 27. 5. - Siouxsie Sioux, rok kantautorka
• 28. 5. - Petar Porobić, vaterpolista i trener († 2023)

• 10. 6. - Mihajlo Pantić, književnik itd.
• 14. 6. - Branislav Platiša, glumac
• 19. 6. - Anna Lindh, švedska političarka († 2003)
• 23. 6. - Frances McDormand, glumica
• 23. 6. - Igor Kordej, crtač stripova
• 28. 6. - Georgi Parvanov, predsednik Bugarske
• 29. 6. - Peter Vilfan, košarkaš
• 30. 6. - Ilene Chaiken, američka scenaristkinja i producentkinja

• 9. 7. - Kelly McGillis, američka glumica
• 9. 7. - Nebojša Krstić, jedan od "Idola", lekar, savetnik preds. Srbije
• 9. 7. - Marc Almond, muzičar, kantautor
• 11. 7. - Rođa Raičević, pevač († 2001)
• 14. 7. - Ljiljana Tica, manekenka i glumica
• 21. 7. - Tihomir Arsić, srpski glumac († 2020)
• 23. 7. - Theo van Gogh, filmski režiser († 2004)
• 23. 7. - Nikos Galis, košarkaš
• 26. 7. - Nana Visitor, glumica
• 28. 7. - Milan St. Protić, istoričar, političar, diplomata
• 30. 7. - Ivana Dimić, dramaturg

• 6. 8. - Jim McGreevey, američki političar
• 9. 8. - Melanie Griffith, glumica
• 11. 8. - Bobby Blake, američki porno glumac
• 13. 8. - David Crane, američki scenarista i producent
• 13. 8. - Bojan Šober, hrvatski operni pjevač
• 15. 8. - Željko Ivanek, glumac
• 17. 8. - Alen Islamović, bosanskohercegovački rock-pjevač
• 18. 8. - Dževad Prekazi, fudbaler
• 22. 8. - Steve Davis, igrač snookera
• 24. 8. - Stephen Fry, engleski glumac, pisac, voditelj, kolumnista, reditelj
• 26. 8. - Dr. Alban, muzičar
• 28. 8. - Ivo Josipović, skladatelj, predsjednik Hrvatske
• 28. 8. - Ai Weiwei, umetnik, filozof
• 28. 8. - Rick Rossovich, glumac
• 28. 8. - Daniel Stern, glumac

• 1. 9. - Gloria Estefan, pevačica
• 9. 9. - Šefik Džaferović, član Predsjedništva BiH
• 15. 9. - Slobodan Kačar, bokser
• 21. 9. - Ethan Coen, režiser, scenarista...
• 21. 9. - Branko Schmidt, filmski redatelj
• 21. 9. - Kevin Rudd, premijer Australije
• 22. 9. - Nick Cave, muzičar, pevač

• 4. 10. - Milovan Drecun, novinar, političar
• 7. 10. - Faruk Hadžibegić, bosanskohercegovački nogometaš i trener
• 11. 10. - Dawn French, glumica, komičarka
• 21. 10. - Wolfgang Ketterle, fizičar, nobelovac
• 23. 10. - Paul Kagame, predsednik Ruande
• 25. 10. - Nancy Cartwright, glas Barta Simpsona
• 29. 10. - Dan Castellaneta, glas Homera Simpsona

• 3. 11. - Dolph Lundgren, glumac
• 4. 11. - Tony Abbott, premijer Australije
• 12. 11. - Ivan Šuker, hrvatski političar i ekonomist († 2023)
• 15. 11. - Ivan Jakovčić, istarski župan
• 19. 11. - Ofra Haza, pevačica († 2000)
• 20. 11. - Goodluck Jonathan, predsednik Nigerije
• 24. 11. - Denise Crosby, glumica
• 27. 11. - Caroline Kennedy, pravnica, diplomata, kćerka JFK

• 3. 12. - Del Shores, američki scenarista, reditelj, producent i glumac
• 10. 12. - Paul Hardcastle, muzičar
• 13. 12. - Steve Buscemi, američki glumac
• 21. 12. - Ray Romano, glumac, komičar
• 24. 12. - Hamid Karzai, predsednik Afganistana
• 25. 12. - Shane MacGowan, pevač The Pogues-a († 2023)

• Mrđan Bajić, umetnik
• Boris Leiner, bubnjar
• Gordana Ćirjanić, književnica

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1957.

• 4. 1. - Theodor Körner (predsjednik Austrije) (* 1873)
• 7. 1. - Jože Plečnik, arhitekt (* 1872)
• 11. 1. - Jack Gilbert Graham, masovni ubica (* 1932)
• 14. 1. - Humphrey Bogart, američki filmski i kazališni glumac (* 1899.)
• 16. 1. - Arturo Toscanini, talijanski dirigent (* 1867.)
• 20. 1. - James Brandon Connolly, američki atletičar, prvi olimpijski pobjednik Igara modernog doba (* 1865.)
• 21. 1. - Petar Krstić, kompozitor, dirigent, muzički pedagog (* 1877)
• 29. 1. - Milorad Pavlović-Krpa, novinar, književnik, prevodilac (* 1865)

• 1. 2. - Friedrich Paulus, nemački feldmaršal (* 1890)
• 7. 2. - Adam Pribićević, političar, publicista (* 1880)
• 8. 2. - John von Neumann, mađarski matematičar, fizičar i izumitelj (* 1903)
• 8. 2. - Walther Bothe, nuklearni fizičar, nobelovac (* 1891)
• 9. 2. - Miklós Horthy, austrougarski admiral, regent Mađarske (* 1868)
• 16. 2. - Josef Hofmann, pijanista (* 1876)
• 18. 2. - Henry Norris Russell, astronom (* 1877)
• 18. 2. - Nikola Nestorović, arhitekta (* 1868)
• 25. 2. - Bugs Moran, gangster (* 1893)

• 7. 3. - Wyndham Lewis, slikar (* 1882)
• 9. 3. - Vitomir Širola, narodni heroj (* 1916)
• 12. 3. - Josephine Hull, američka filmska glumica ( 1886.)
• 15. 3. - Moša Pijade, slikar, novinar, revolucionar, političar, akademik (* 1890)
• 16. 3. - Constantin Brâncuşi, skulptor (* 1876)

• 16. 4. - Johnny Torrio, gangster (* 1882)
• 27. 4. - Kirilo Savić, srpski naučnik (* 1870)

• 2. 5. - Joseph McCarthy, američki političar (* 1908)
• 12. 5. - Erich von Stroheim, glumac, režiser (* 1885)
• 16. 5. - Eliot Ness, policajac (* 1903)
• 29. 5. - James Whale, engleski reditelj (* 1889)

• 1. 6. - Luisa Casati, muza, pokroviteljica umetnosti (* 1881)
• 10. 6. - Boris Furlan, bivši političar (* 1894)
• 12. 6. - Jimmy Dorsey, džez-muzičar, šef big benda (* 1904)
• 24. 6. - František Kupka, slikar, grafičar (* 1871)
• 26. 6. - Alfred Döblin, književnik (* 1878)

• 1. 7. - Drago Gervais, hrvatski književnik (* 1904.)
• 3. 7. - Josif Cvijović, mitropolit skopski (* 1878)
• 9. 7. - Miho Barada, povjesničar (* 1889)
• 11. 7. - Aga Khan III, ismailitski imam (* 1877)
• 19. 7. - Curzio Malaparte, italijanski književnik i publicist (* 1898)
• 23. 7. - Nikola Mirkov, srpski inženjer, tvorac kanala DTD (* 1890)
• 24. 7. - Metodija Andonov Čento, bivši makedonski političar (* 1902)
• 24. 7. - Sacha Guitry, francuski glumac, režiser, pisac (* 1885)
• 29. 7. - Vladimir Šipčić, poslednji četnik (* 1924)

• 5. 8. - Heinrich Otto Wieland, hemičar, nobelovac (* 1877)
• 7. 8. - Oliver Hardy, glumac, komičar ("Stanio i Olio") (* 1892)
• 16. 8. - Irving Langmuir, hemičar, nobelovac (* 1881)

• 11. 9. - Petar Stojanović, kompozitor, profesor... (* 1877)
• 20. 9. - Jean Sibelius, finski skladatelj (* 1865.)
• 21. 9. - Haakon VII, kralj Norveške (* 1872)

• 1. 10. - Ivan Đaja, biolog i fiziolog, akademik SANU (* 1884)
• 8. 10. - Marica Stanković, hrvatska katolička aktivistica, prosvjetna djelatnica (* 1900.)
• 19. 10. - Vere Gordon Childe, arheolog (* 1892)
• 20. 10. - Niko Miljanić, doktor medicine, profesor (* 1892)
• 24. 10. - Christian Dior, francuski modni kreator (* 1905.)
• 25. 10. - Albert Anastasia, gangster (* 1902)
• 27. 10. - Giovanni Battista Caproni, inženjer, projektant aviona (* 1886)
• 28. 10. - Ernst Gräfenberg, ginekolog (* 1881)
• 29. 10. - Louis B. Mayer, bivši šef MGM-a (* 1884)

• 3. 11. - Lajka, pas u svemiru (* ca. 1954)
• 3. 11. - Wilhelm Reich, psihoanalitičar, teoretičar "kosmičke energije" (* 1897)
• 24. 11. - Diego Rivera, meksički slikar (* 1886.)
• 29. 11. - Erich Wolfgang Korngold, kompozitor, dirigent (* 1897)
• 30. 11. - Marija Jurić Zagorka, hrvatska književnica i novinarka (* 1873.)
• 30. 11. - Paja Jovanović, srpski slikar (* 1859)

• 10. 12. - Napoleon Zervas, vođa grčkog pokreta otpora, političar (* 1891)
• 16. 12. - Heinrich Hoffmann, Hitlerov fotograf (* 1885)
• 17. 12. - Jagoda Truhelka, hrvatska književnica (* 1864.)
• 18. 12. - Camillo Castiglioni, bivši austrijski industrijalac (* 1879)
• 19. 12. - Julije Benešić, hrvatski književnik, prevoditelj i jezikoslovac (* 1883.)
• 24. 12. - Norma Talmadge, glumica (* 1894)
• 25. 12. - Charles Pathé, pionir filma (* 1863)

• Petar Komnenić, crnogorski političar, informbirovac (* 1895)

• Fizika: Chen Ning Yang i Tsung-Dao Lee (pronicljivo istraživanje tzv. zakona pariteta, što je dovelo do važnih otkrića u vezi elementarnih čestica)
• Kemija: Alexander Robert Todd (rad na nukleotidima i nukleotidnim koenzimima)
• Fiziologija i medicina: Daniel Bovet (otkrića u vezi sintetičkih jedinjenja koja inhibiraju dejstvo nekih telesnih supstanci a naročito njihovo dejstvo na vaskularni sistem i skeletalne mišiće)
• Književnost: Albert Camus (važna književna produkcija, koja jasnovidom ozbiljnošću osvetljava probleme ljudske savesti u našem vremenu)
• Mir: Lester Bowles Pearson (inicijativa u rešavanju Suecke krize)

• Osa Archivum Catalog Arhivirano 2022-04-10 na Wayback Machine-u. HU OSA; Records of Radio Free Europe/Radio Liberty Research Institute: Publications Department: Background Reports; Open Society Archives at Central European University, Budapest.

• "The Yugoslav CP - Troubles with Youth, Intellectuals, Peasants, and Own Members", 8 January 1958. HU OSA 300-8-3-9237