Borbe za Livno 1942.

Borbe za Livno 1942. godine predstavljaju seriju borbi za grad Livno između okupatorskih sila Osovine i jugoslovenskih partizana.

Predstavljajući ključ jedne od komunikacija koje povezuju jadransku obalu sa unutrašnjošću i koji povezuje manevarski prostor srednje Bosne i Krajine sa Dalmacijom, Livno je predstavljalo značajan i poželjan cilj za NOVJ. Iz istih razloga bilo je značajno i za NDH i okupatora. Stoga su se za Livno vodile brojne značajne borbe.

Prvi napad na ustaški garnizon Livno izvele su Prva i Treća proleterska od 4. do 7. avgusta 1942, tokom pohoda proleterskih brigada u Bosansku Krajinu. Od tada je Livno predstavljalo jedno od središta slobodne teritorije. Usled svog značaja, Livno je bilo glavni cilj operacije Dinara italijanske 2. armije. Nakon usklađivanja sa snagama NDH i četnika, zajedničkim koncentričnim napadom iz pet pravaca Livno je ponovo okupirano 23. oktobra 1942. U mestu je ponovo uspostavljen garnizon ustaške Crne legije.

Druga proleterska divizija ponovo je oslobodila Livno likvidiravši ovaj i okolne ustaške garnizone tokom borbi 4-16. decembra 1942. Tako je Livno ponovo priključeno slobodnoj teritoriji. Do ponovne okupacije došlo je 5. marta 1943, tokom operacije Vajs II, kada su u grad ušli delovi nemačke 369. legionarske divizije. Nakon toga Livno je bilo slobodno od 2. oktobra do 6. decembra 1943. (do operacije Citen). Konačno je oslobođeno napadom Devete dalmatinske divizije 10. oktobra 1944.

Glavni članak: Napad NOVJ na Livno avgusta 1942.

U Livnu i okolini ustaše su nakon uspostavljanja NDH počinile masovne zločine nad srpskim stanovništvom u gradu i okolnim selima. Tokom rata ustaše su ubile u livanjskom kraju oko 1.300 srpskih civila, a najmasovniji talas terora bio je tokom juna i jula 1941. Početkom 1942. od mesnih ustaničkih grupa i dobrovoljaca iz Dalmacije formirani su bataljoni "Starac Vujadin" i "Vojin Zirojević".

Tokom pohoda na zapad, južna grupa proleterskih brigada zajedno sa ovim bataljonima, izvela je krajem jula i početkom avgusta operaciju likvidiranja ustaških snaga i oslobođenja celog kraja. Tokom 26. i 27. jula delovi Prve i Treće proleterske brigade likvidirali su manja ustaška uporišta Tomislavgrad i Šujicu, nastojeći da izoluju livanjski garnizon i stvore uslove za napad. Ustaške snage iz Livna, Kupresa i Imotskog su koncentričnim napadima 29. i 30. jula u oštrim borbama uspele da potisnu partizane i ponovo ovladaju ovim mestima. Nakon sređivanja snaga, dve proleterske brigade su 1. i 2. avgusta vratile kontrolu nad ovim tačkama.

Napad na Livno počeo je 4. avgusta u 24:00. Na sam grad napadalo je 7 bataljona ove dve brigade. Odlučujući uspeh postigao je 2. bataljon Prve proleterske brigade, probivši se kroz utvrđenu liniju odbrane i ovladavši ključnim objektima u centru grada. To je omogućilo ostalim bataljonima da tokom jutra i prepodneva na svim pravcima ovlada utvrđenim objektima odbrane oko grada. Poslednje snage ustaško-domobranskog garnizona utvrdile su se u bloku zgrada u centru, nadajući se intervenciji iz okolnih garnizona. Pošto su dalmatinski bataljoni suzbili intervenciju italijana iz Sinja, a Druga proleterska brigada je potisla ustaše iz Kupresa, poslednji otpor u Livnu slomljen je 7. avgusta.

Može se reći da su se ovog puta, kako naše tako i meštanske jedinice prilično rđavo ponele prema imovini građana. Ima kuća koje su bez potrebe pregledane, a u onima gde je trebalo vršiti pretres nije se radilo sistematski, nego su mnogo ispreturane. Ulažemo sve snage da težak utisak koji je kod mnogih građana izazvalo naše ponašanje — prvenstveno prema imovini — izbrišemo, ali je nesumnjivo da su ovim uslovi za naše političko delovanje — mada to ne dolazi otvoreno do izražaja — otežani.^[1]

– Ratni dnevik Koče Popovića

Ustaški garnizon imao je gubitke od oko 200 poginulih (uključujući streljane), uz sopstvene gubitke od 5 poginulih i 20 ranjenih. Partizani su zaplenili celokupno oružje i municiju, uključujući i 6 tona eksploziva. Oko 300 zarobljenih domobrana i milicionera razoružani su i pušteni, a zarobljeno je i 12 Nemaca.^[2] U Livnu je zarobljena grupa službenika nemačke organizacije Tot (nem. Todt) koja se bavila privrednom eksploatacijom okupiranih krajeva. Ovi Nemci u septembru su razmenjeni za 49 zarobljenih partizana i uhapšenih aktivista^[2]. To je bila prva razmena zarobljenika između snaga NOVJ sa jedne, i nemačkih vlasti sa druge strane.

Prema izveštaju ovih razmenjenih Nemaca, u Livnu je nakon zauzimanja mesta streljano 70-80 zarobljenih ustaša.^[3] Prema presudi Ratnog vojnog suda NOP i DVJ od 17. avgusta^[4], broj osuđenih na smrt i streljanih iznosi 120.

Nakon likvidacije garnizona u Livnu, Šujici i Tomislavgradu, ofanziva je nastavljena uspešnim napadima na Posušje, Lovreč i Aržano.

Glavni članak: Operacija Beta

IV. — Snage: od Prozora, koji će biti posednut jednim bataljonom VI. arm. korpusa, dejstvovaće druge jedinice pomenutog arm. korpusa, antikomunističke formacije (prim: Baćović), uz podršku 1—2 druga vaša pojačana bataljona. Od Tomislav-Grada: ustaške jedinice koje će biti određene sporazumom s komandom hrvatskog arm. korpusa u .Sarajevu. Od oblasti Aržano i od Sinja: ukupno bar 3—4 bataljona XVIII arm. korpusa, 1 ustaški bat. iz Imotskog, koji će zatim posetiti Livno, antikomunističke formacije XVIII (prim: Đujić) i eventualno VI arm. korpusa (prim: Baćović).
***
VIII. — Ukazujem na potrebu da se usvoje sve mere u cilju izbegavanja sukoba između ustaških i antikomunističkih formacija i na opravdane represalije protiv stanovništva.

^[5]

– NAREĐENJE VIŠE KOMANDE ORUŽANIH SNAGA »SLOVENIJA — DALMACIJA« OD 9. OKTOBRA 1942. KOMANDANTU 18. ARMIJSKOG KORPUSA ZA PREBUZIMANJE DRUGE FAZE OPERACIJE »DINARA« (ZAUZIMANJE LIVNA)

Prema planu komandanta italijanske 2. armije generala Roate, napad na Livno izvršen je 21. oktobra 1942. koncentričnim nastupanjem italijansko-četničkih i ustaško-domobranskih snaga od Vrlike, Sinja, Aržana, Posušja i Kupresa. U napadu su učestvovali delovi italijanskih divizija Sasari i Bergamo, četničke Dinarske divizije, ustaškog 5. posadnog zdruga (Crne legije) i 3. domobranskog zbora. Napad je poveden u pogodnom trenutku kad su snage NOVJ bile koncentrisana na drugim sektorima, a na zahvaćenom području bila su samo dva bataljona Prve dalmatinske brigade i tri bataljona 3. dalmatinskog odreda. S obzirom da snage NOVJ nisu raspolagale dovoljnim snagama da pokriju široko područje, napadačima je uspelo da nakon uspešnih dvodnevnih odbrambenih borbi izmanevrišu partizansku odbranu i jednom kolonom izbiju jednom kolonom na nebranjeni pravac od Kupresa preko: Donjeg Malovana, Cincar i Krug-planine u Livno.

Nakon pada Livna, ponovo je u njemu uspostavljen ustaški garnizon. Livno je postalo sedište 7. ustaške bojne Crne legije.

Glavni članak: Napad NOVJ na Livno decembra 1942.

Krajem novembra 1942. Druga proleterska divizija dobila je zadatak da ponovo likvidira ustaški garnizon i oslobodi Livno i okolna mesta^[6]. Budući da je garnizon bio jači nego što se pretpostavljalo (1.500 ustaša i 70 domobrana), Druga divizija odlučila je da ne izvrši napad sa dve raspoložive brigade, već da sačeka privlačenje Četvrte crnogorske.

Koncentracija snaga za napad obavljena je 5. decembra. Međutim, preventivni protivnapadi ustaša iz Livna 5-8. decembra uspeli su da poremete organizaciju napada. Nakon ponovnog preuzimanja inicijative u svoje ruke, Druga proleterska divizija preduzela je napad 14. decembra uveče. Sa zapadne strane napadala je Druga proleterska brigada, a sa istočne Četvrta proleterska. Druga dalmatinska je glavninom snaga obezbeđivala pravce iz Kupresa i Šujice.

Napad je slabo napredovao usled tvrde i dobro organizovane odbrane. Jedini uspeh postigao je 2. bataljon 4. crnogorske, koji se probio u sam grad. Pred zoru je naređeno povlačenje na polazne položaje, radi obnavljanja napada sledeće noći.

Međutim, 2. bataljon 4. crnogorske ostao je blokiran u gradu, zabarikadiravši se u tri zgrade^[7]. Ustaše su se koncentrisale na njegovo uništenje, ali se bataljon branio velikom upornošću i izvesnošću.

Kad je sagledana situacija ovog bataljona, štab Četvrte crnogorske zahtevao je od štaba divizije da se napad obnovi odmah. Ovaj predlog je prihvaćen, i napad je obnovljen sa još većim poletom, tako da je u ranim poslepodnevnim satima 15. decembra odbrana počela popuštati. Oko 15 časova ustaška odbrana se slomila i pretvorila u neorganizovano povlačenje i probijanje po grupama. Tom prilikom ustaše su pretrpele najteže gubitke.

Druga divizija pretrpela je gubitke od 40 poginulih i oko 200 ranjenih, dok je sa druge strane poginulo 280, ranjeno 210 i zarobljeno 12 ustaša i domobrana^[8]. Nakon pada Livna, divizija je nastavila nastupanje i 19. decembra likvidirala i garnizon Tomislavgrad.

Nakon oslobođenja Livno je ponovo postalo jedno od središta slobodne teritorije i obnovljen je život organizacija i institucija NOP-a. U grad je stiglo Kazalište narodnog oslobođenja i grupa umetnika iz Zagreba. Oni su održavai pozorišne predstave, a postavljena je i likovna izložba. Pesnik Ivan Goran Kovačić je, pošto se upoznao sa pričama o masovnim zločinima ustaša, napisao poemu "Jama", svoje najsnažnije i najpopularnije delo.

Nakon ovog oslobođenja ponovo je streljan jedan broj ljudi (prema Davoru Marijanu najmanje 42^[9]), uglavnom meštana iz susednih sela koji su zatečeni u gradu i koje su partizani sumnjičili da su se borili u ustašama.

Šef britanske misije Fitzroy Maclean boravio je u Livnu 1943. godine, o čemu je ostavio sledeće svedočanstvo:

Livno je bilo ozloglašeno uporište ustaša i videli smo da je stanovništvo neprijateljski raspoloženo, kako prema saveznicima, tako i prema partizanima. Čak ni sva umiljavanja narednika Dankana, koji je inače uvek uspevao, uz ponudu zlatne funte, nisu uspela da ubede našu gazdaricu da nam proda nešto hrane iz dobro snabdevenih zaliha. Ona je ostala uzdržana među slikama Firera, čipkastim prekrivačima i pobožnim uljanim slikama u gizdavoj maloj gostinskoj sobi, pripremajući za sebe i jedući obilate obede, izazivački udarajući po velikoj sjajnožutoj mandolini, ukrašenoj vrpcom sa bojama Nezavisne Države Hrvatske. Očigledno, pomirljivost nije spadala u njenu prirodu.^[10]

– Fitzroy Maclean

• Zbornik dokumenata i podataka NOR-a, tom XIII (dokumenta Italije), knjiga 2 (godina 1942), Vojnoizdavački zavod, Beograd
  • Izveštaj Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 27. septembra 1942. Vrhovnoj komandi o stavu Glavnog stana poglavnika NDH u vezi sa učešćem četničkih snaga u operaciji »Dinara«, dokument broj 104, strana 761
  • Depeša Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od septembra 1942. Glavnom stožeru domobranstva NDH o ciljevima kombinovane operacije »Dinara« i o usklađivanju dej stava ustaško-domobranskih snaga sa dejstvima italijanskih jedinica, dokument broj 105, strana 763
  • Naređenje Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 9. oktobra 1942. komandantu 18. armijskog korpusa za preduzimanje druge faze operacije »Dinara« (zauzimanje Livna), dokument broj 110, strana 776
  • Zapisnik sa sastanka komandanta Više komande oružanih snaga Slovenija-Dalmacija« s komandantima 6. i 18. armijskog korpusa održanog 12. i 13. oktobra 1942. u Splitu radi analize operacije »Dinara« i drugih aktuelnih pitanja, dokument broj 111, strana 778
  • Uputstvo Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 16. oktobra 1942. komandantu 18. armijskog korpusa o izvođenju operacije »Beta« (zauzimanje Livna), dokument broj 113 strana 787
  • Obaveštenje Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 18. oktobra 1942. o sadržaju sporazuma s poglavnikom NDH u pogledu četničkih formacija, dokument broj 114, strana 789
  • Uputstvo Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« od 31. oktobra 1942. o potrebi čvrste saradnje sa NDH i o odnosu prema četničkim formacijama, dokument broj 115, strana 794
  • Izvod iz dnevnika Više komande oružanih snaga »Slovenija-Dalmacija« za oktobar 1942. o sprovođenju operacije »Dinara«, dokument broj 116, strana 796
• Zbornik NOR-a, tom IV (dokumenti oborbama na teritoriji BIH), knjige 8-14
• Mišo Leković: OFANZIVA PROLETERSKIH BRIGADA U LETO 1942, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1965
• Davor Marijan: Livno mora pasti - Časopisa za suvremenu povijest (ČSP 40, br. 3, 701. - 1188., Zagreb 2008.)
• Ljubodrag Đurić, Sećanja na ljude i događaje, Beograd, Rad, 1989
• Prva proleterska, sećanja boraca, knjiga 2
• Sredoje Urošević: Druga proleterska brigada; ratovanje i ratnici, Poslovna politika, Beograd 1988.
• 50 GODINA DRUGE PROLETERSKE, MONOGRAFIJA, Beograd 1992
• Žarko Vidović: TREĆA PROLETERSKA SANDžAČKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1972.
• Blažo Janković, Četvrta proleterska crnogorska brigada, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1975

Četvrta proleterska crnogorska brigada: Zbornik sjećanja. Knj. 1-4, Beograd 1982

• Druga proleterska, sećanja boraca Knj. 1-4
• Mirko Novović, Stevan Petković: PRVA DALMATINSKA PROLETERSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1986
• Druga dalmatinska proleterska brigada, sjećanja boraca, Split 1989
• Oslobodilački rat naroda Jugoslavije, Knj. 1, Beograd, Vojni istorijski institut, 1957
• Jovo VUKOTIĆ, Druga proleterska divizija, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1972
• Mišo Leković: OFANZIVA PROLETERSKIH BRIGADA U LETO 1942, Vojnoistorijski institut, Beograd 1965.

• PRVA PROLETERSKA - SEĆANjA BORACA
  • Jovan Božović: TAKO JE OSLOBOĐENO LIVNO
  • Jovan Pejković Kezo: NAPAD NA LIVNO
  • Raško Popović: NEOPAŽEN UPAD U GRAD
  • Miloš Vučković: LIVNO JE NAŠE
• ČETVRTA PROLETERSKA - SJEĆANjA BORACA
  • Savo Drljević: LIVNO JE PALO
• Blažo Janković: ČETVRTA CRNOGORSKA PROLETERSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1975
• V. ustaški stajaći djelatni zdrug - Axis History Factbook (en)