Octave Mirbeau
| Octave Mirbeau | |
|---|---|
 | |
| Biografske informacije | |
| Rođenje | 16. februar 1848 Trévières |
| Smrt | 16. 2. 1917. (dob: 69) Pariz |
| Obrazovanje | |
| Zanimanje | pisac, novinar |
| Opus | |
| Književni pravac | impresionizam, ekspresionizam |
| Književne vrste | roman, drama, likovna kritika |
| Jezik | francuski |
| Znamenita djela | |
Oktav Mirbo (fr. Octave Mirbeau) (Trevier, 1848 - Pariz, 1917) je francuski romanopisac i angažovan intelektualac.
Posle dugogodišnjeg „prostituisanja“ svoga pera i pisanja za novac u tuđe ime, Mirbo je doživeo uspeh prvim romanom koji je potpisao svojim imenom, Golgota (Le Calvaire, 1886). Zatim je objavio Opata Žila (L'Abbé Jules, 1888), prvi francuski roman u kome se oseća uticaj Dostojevskog i Sebastijena Roka (Sébastien Roch, 1890), uzbudljivu pripovest o silovanju jednog maloletnika od strane katoličkog sveštenika. Njegova dva najčuvenija romana su Vrt mučenja (Le Jardin des supplices, 1899), u kome pokazuje “zakon ubistva” koji upravlja ljudskim društvima i Dnevnik jedne sobarice (Le Journal d'une femme de chambre, 1900), oštru satiru uperenu protiv francuskog društva iz “Belle Époque”, roman prema kome su Žan Renoar (1946) i Luis Bunjuel (1964) snimili film. U svoja dva poslednja romana, Registarska tablica 628-E8 (La 628-E8, 1907), u kome je reč o putovanju automobilom kroz Belgiju, Holandiju i Nemačku i Dingo (1913), čiji je junak njegov sopstveni pas, Mirbo odbacuje poetiku realističkog romana XIX veka.
U pozorištu, Mirbo je doživeo veličanstveni uspeh zahvaljujući svojoj velikoj komediji naravi i karaktera, Posao je posao (Les affaires sont les affaires, 1903), u kojoj se pojavljuje novi tip poslovnog čoveka, Izidor Leša. Prikazano je i šest Mirboovih neobično modernih jednočinki pod naslovom Farse i moraliteti (Farces et moralités).
Angažovani intelektualac anarhističke inspiracije, Mirbo je bio strastveni branitelj kapetana Alfreda Drajfusa i žestoko je kritikovao političke institucije građanskog društva i kapitalističku ekonomiju. Čitavo delo ovog velikog demistifikatora ima za cilj da otvori oči svojim čitaocima i da ih natera da “pogledaju Meduzu u lice”.
Umetnički kritičar obdaren velikom lucidnošću i dobrim ukusom, Mirbo je branio Kloda Monea, Kamija Pisaroa, Vinsenta van Goga i Ogista Rodena i učinio je poznatim Van Goga, Kamij Klodel i Aristida Majola. Njegovi članci objavljeni su, u dva toma, pod naslovom Estetičke bitke (Combats esthétiques, 1993).
- Lettres de ma chaumière (1885).
- Le Calvaire (1886) (Kalvarija).
- L'Abbé Jules (1888) (Opata Žila).
- Sébastien Roch (1890) (Sebastijena Roka ).
- Contes de la chaumière (1894)
- Les Mauvais bergers (1897).
- Le Jardin des supplices (1899) (Vrt mučenja).
- Le Journal d'une femme de chambre (1900) (Dnevnik jedne sobarice).
- Les 21 jours d'un neurasthénique (1901) (Dvadeset i jedan dan jednog neurastenika).
- Les affaires sont les affaires (1903) (Posao je posao).
- Farces et moralités (Farse i moraliteti) (1904).
- La 628-E8 (1907) (628-E8).
- Le Foyer (1908).
- Dingo (1913).
- Les Mémoires de mon ami (1920).
- Un gentilhomme (1920).
- Dans le ciel (1989).
- Contes cruels (1990)
- L'Affaire Dreyfus (1991).
- Lettres de l'Inde (1991).
- Combats esthétiques (1993).
- Combats littéraires (2006).
- Correspondance générale (I, 2003- II, 2005 - III, 2009).
- Les Dialogues tristes (2007).
- Pierre Michel - J.-F Nivet, Octave Mirbeau, l'imprécateur au cœur fidèle, Paris, Séguier, 1990.
- Pierre Michel, Les Combats d'Octave Mirbeau, Presses de l'Université de Besançon, 1995. (fr).
- Samuel Lair, Mirbeau et le mythe de la nature, Rennes, 2004.
- Robert Ziegler, The Nothing Machine – The Fiction of Octave Mirbeau, Amsterdam, Rodopi, 2007.
- Cahiers Octave Mirbeau, Angers, n° 1-20, 1994-2013.
- Société Octave Mirbeau
- Blog Octave Mirbeau
- Dictionnaire Octave Mirbeau
- Octave Mirbeau, Éditions du Boucher[mrtav link]
