Северна лига (Италија)

Северна лига Lega Nord
Вођа	Матео Салвини
Федерални председник	Умберто Боси
Федерални секретар	Игор Лези
Основана	4. децембар 1989. (алијанса) 8. јануар 1991. (партија)
Седиште	Милано  Италија
Омладински огранак	Млади паданци
Број чланова (2013)	око 122.000
Идеологија	федерализам регионализам конзервативизам десничарски популизам суверенизам
Политичка позиција	Десница до крајње деснице
Национално чланство	Ми са Салвинијем
Европско чланство	Партија идентитета и демократије
Група Европског парламента	Идентитет и демократија
Боје	зелена
Застава странке
Веб-сајт
http://www.leganord.org

Северна лига (пуно име: Северна лига за независност Паданије; итал. Lega Nord per l'Indipendenza della Padania, LN) је италијански парламентарни политички покрет федералистичке оријентације.

Дана 4. децембра 1989. створен је „Покрет Северна лига“ као унија више странака са севера Италије.

Покрет истиче се у наредним годинама, као један од најважнијих у северној Италији, што доводи њихове кандидате на неколико локалних власти, од којих неке веома важне као град Милано.

Године 1992, Северна лига успева да добије 80 места у италијанском парламенту у Риму: 25 сенатора и 55 депутата.

Поводом општих избора у марту 1994, Северна лига склапа коалицију са бизнисменом Силвијем Берлусконијем, који је осново партију под називом Форза Италија(в.Напред Италијо), а обе су заједно формирале коалицију десног центра "Пол Слободе". Берлускони међутим води две коалиције с којим је створио владу, једну на северу (Пол Слободе) са Лигом, а другу на југу са Националном Алијансом и Хришћанско-демократским центром (Пол доброг управљања). Такво стање нестабилности води врло брзо до распада коалиције и изласка Лиге из владе, која након мало времена пада.

Током избора 1996, Северна лига се кандидовала самостално и освојила рекордних 10,4% гласова у земљи, што је значило 87 посланика. Ова одлука је казнила нову Берлусконијеву коалицију десног центра и фаворизовала победу нове коалиције левог центра, под називом L'Ulivo(Маслина), коју је предводио Романо Проди. Због јаке подршке бирача (30% у Венету, 25% у Ломбардији), 15. септембра 1996, Северна лига,je радикализовала свој положај, предложила отцепљење северне Италије и сазвала демонстрације дуж реке По, које су се завршиле у Венецији са провокативним прогласом независности Паданије са стране лидера Лиге Умберта Босија:

Ми народи Паданије свечано изјављујемо: Савезна Република Паданија је независна и суверена. Нудимо, једни другима, узајамно залог наше животе, наша богатства и нашу свету част.

— Умберто Боси, 15. септембар 1996

У наредним изборима Лига је трпела сталан пад одазива бирача (2001 освајавши једва 3,9% гласова), што је приморало странку да се врати у погодбу са партијама десног центра. На изборима 2001, Лига је учествовала на изборима у коалицији "Кућа слобода", која је победила изборе и формирала нову владу.

На европским изборима 2004 и на регионалним 2005, Лига се опоравила од изборног колапса и добила прво 4,9%(2004) па 5,6%(2005) укупних гласова.

На националним изборима за Скупштину 2006. године, Лига је освајила 4,5% преференција, иако ће десничарска коалиција изгубити те изборе.

На општим изборима 2008. Лига се представила у коалицији са Народом слободе и Покретом за аутономију Југа.

Овај пут долази до одлучног пораста: 8,30% гласова за Дом посланика и 8,06% за Сенат.

Године 2010. на регионалним изборима, Лига добија 35,5% гласова у Венету и укупно више од 9% гласова на националном нивоу. Добија чак унутар десничарске коалиције места председника Венета и Пијемонта. Лега је до краја подржавала владу Силвија Берлусконија која је међутим пала у новембру 2011.

После пада Берлусконија, проф.др. Марио Монти је формирао нову технократску владу. Северна лига је одбила да подржи ову владу и прешла је у опозицију.

Међутим откриће финансијских малверзација почетком априла 2012. је изазвало оставку историјског лидера и секретара Умберта Босија.^[1]

На изборима 2013. Лига је поново изашла у коалицији са партнерима из десног центра. Обележила је јак пад бирачког тела и освојила 4,1% гласова у Дому и 4,3% у Сенату. Међутим успела је да победи регионалне изборе за председника Ломбардије где је Лигин кандидат био нови секретар Роберто Марони.

Тренутно, Северна лига брани пројекат фискалног федерализма и противи се ратификацији Лисабонског споразума. Промовише борбу против екстраевропске(а потајно и европске) имиграције у Италији.

Позната је по својим антимуслиманским ставовима и била је једна од ријетких странака у Италији која се противила НАТО бомбардовању Србије, проглашењу независности Косова и учествовању Италије у НАТО агресији на Либију. Интересантно је такође што је председник Лиге у Европском Парламенту Марио Боргецио поводом хапшења генерала Младића, изјавио да за њега он није ратни злочинац него патриота, да је процес против њега политичко насиље и да су Срби могли зауставити продирање ислама у Европу.^[2]

• 
  Пропагандни летак Северне Лиге са насликаним Умертом Босијем и натписом:
  "Даље од Рима ближе теби".
• 
  Манифестација "легиста" у Венету.
• 
  Симбол Сунца Алпи је изабран као застава Паданије.
• 
  Историјски лидер Северне лиге Умберто Боси.
• 
  Карта Паданије на мапи Италије.

Северна лига на Викимедијиној остави.