Скагвеј (Аљаска)
| Скагвеј Skagway | |
|---|---|
 | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Сједињене Америчке Државе |
| Федерална јединица |  Аљаска |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2010. | 920 |
| — густина | 0,77 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 59° 27′ 30″ С; 135° 18′ 50″ З / 59.458333° С; 135.313889° З |
| Временска зона | UTC-9, лети UTC-8 |
| Апс. висина | 10,1 m |
| Површина | 1.201,8 km2 |
| — копно | 1170,7 km2 |
| — вода | 31,1 km2 |
 | |
  Скагвеј Скагвеј на карти Аљаске (САД) | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 907 |
| ЗИП код | 99840 |
| ФИПС код | 70760 |
| Веб-сајт | |
| www.skagway.org | |
Скагвеј (енгл. Skagway) насељено је место без административног статуса у америчкој савезној држави Аљаска.[1]
Градић је током 2020. године имао 1240 сталних становника а током пролежа-јесени са сезонским радницима је у градићу живело око 2500 становника (према писању локалног периодичног часописа "Скагвеј Аласкан".
Турзам
[уреди | уреди извор]Један од најзначајнијих извора прихода је туризам. Према писању локалних новина током 2022. године град је што са крузера што са јахти и авиона посетило око милион туриста.
За посетиоце се организују туристички излети и посете а у граду се налази велики број продавница: накита, одеће, обуће и сувенира.
Галерија туризам 2023.г.
[уреди | уреди извор]-
Крузери у луци -
Периодични часопис као водич за туристе. -
Музеј -
Егзотично обучена жена на локалном гробљу прича о историји града
Град
[уреди | уреди извор]Град чини једна уздужна главна улица "Бродвеј" и неколико уздужних ужих улица и по две-три попречне уличица са обе стране. Град има луку у коју пристају крузери и јахте и мали аеродром.
Један је од ретких градова на Аљасци који је са Канадом повезан путем и туристичком железницом ("White Pass and Yukon Route" Зграде-куће су махом од дрвета у "Америчком старом стилу" живописних боја. Углавном су трговинске радње а највише је златара и јувелирница.
Гајерија "Улице и зграде Скагвеја августа 2023.године"
[уреди | уреди извор]-
Главна улица "Бродвеј" према планинама -
Главна улица "Бродвеј" ка мору -
Статуа строседеоца -
Споменик првим рударима -
Планине под снегом у позадини града -
Локали у главној улици -
Јувелирница и хотел -
Једна од јувелирница -
Инфо центар направљен од грана скупљених у реци -
Златара -
Железничка станица -
Туристички воз
Демографија
[уреди | уреди извор]По попису из 2020. године Скагвеј је имао 1240 становника атоком лета град је имао око 2500 становника (становници и сезонски радници).[2]
По попису из 2010. године број становника је 920, што је 58 (6,7%) становника више него 2000. године.[1]
| Група | 2000. | 2010. |
| Белци | 788 (91,4%) | 824 (89,6%) |
| Афроамериканци | 0 (0,0%) | 0 (0,0%) |
| Азијати | 5 (0,6%) | 5 (0,5%) |
| Хиспаноамериканци | 18 (2,1%) | 21 (2,3%) |
| Укупно | 862 | 920 |
Историја :"Клондајшка златна грозница"
[уреди | уреди извор]Град је имао највећи просперитет захваљујуће такозваној "Клондајшкој златној грозници" у периоду 1896.-1899. године. Град је практично основан 1897. године а већ следеће године почела је изградња пруге „White Pass and Yukon Route“ 1898.-1900. године. У том периоду је кроз град пролазио велики број копача злата који су ишли у потрагу за златом на територије оближње Канаде али су значајан део становништва чинили и радници који су градили пругу.[3]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Alaska Trend Report 1: State and Counties”. Архивирано из оригинала 23. 04. 2012. г. Приступљено 30. 6. 2013.
- ^ Сајт периодичног часописа "Скагвеј Аласкан"
- ^ Сајт : "Вајт пас и Јукон Рута"
Литература
[уреди | уреди извор]- Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh изд.). Collins Reference. ISBN 0062700553.
- Peter C. Mancall; Gary B. Nash; Allan M. Winkler; Charlene Mires; John W. Jeffries, ур. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365.
- Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third изд.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332.
- Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095.
- Michael Kazin; Rebecca Edwards; Adam Rothman, ур. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
.svg){kind=small}
