Пређи на садржај

Meri Bejker Edi

С Википедије, слободне енциклопедије
Meri Bejker Edi
Puno imeMeri Mors Bejker
Ime po rođenjuMary Morse Baker
NadimakMary Baker Eddy
Datum rođenja16 jul, 1821(1821-07-16)
Mesto rođenjaBou, Nju Hempšir
 USA
Datum smrti3. decembar 1910.(1910-12-03) (89 god.)
Mesto smrtiNjuton, Masačusets
 SAD
PrebivališteSAD
Državljanstvoameričko
Aktivni periodOsnivač Hrišćanske nauke
Supružnik3
Deca1

Meri Bejker Edi (16. jul 1821 – 3. decembar 1910) bila je američka religiozna liderka koja je osnovala Hrišćansku nauku, novi religiozni pokret, u Novoj Engleskoj u drugoj polovini 19. veka.

Ona je autor glavnog udžbenika pokreta, Nauka i zdravlje sa ključem Svetoga pisma, prvi put objavljenog 1875. godine. Edi je tvrdila da materijalni svet ne postoji, i naročito da je bolest mentalna greška koja se može ispraviti molitvom Hrišćanske nauke.[а] (1998): „Meri Bejker Edi gurnula postulate pozitivnog razmišljanja do njihovog apsolutnog limita. ... Ona je predložila ne samo da duhovno zasenjuje materijalno, već da materijalni svet ne postoji. Svet naših čula je samo iluzija naših umova. Ako nam materijalni svet izazove bol, tugu, opasnost, pa čak i smrt, to se može promeniti promenom naših misli.”[1] Četiri godine kasnije, ona i 26 sledbenika osnovali su Crkvu Hrista, naučnika u Linu, Masačusets.[2][3]

Edi je pokrenula nekoliko časopisa o religiji - Hrišćanski naučni stražar, Hrišćanski naučni časopis, i Herald Hrišćanske nauke- a 1908. godine, i u svojoj 87. godini, Hrišćanski naučni monitor, novine koje je dobila sedam Pulicerovih nagrada.[4] Do 2001. godine, Nauka i zdravlje sa ključem Svetog pisma je prodata u preko devet miliona primeraka.[5]

Detinjstvo i mladost

[уреди | уреди извор]

Bou, Nju Hempšir

[уреди | уреди извор]
engraving
Rodno mesto Edijeve u Bou, Nju Hempšir

Edi je rođena kao Meri Mors Bejker u seoskoj kući u Bou, Nju Hempšir, od oca Marka Bejkera po zanimanju farmera (umro 1865) i njegove supruge Abigejl Barnard Bejker, rođene Ambroz (umrla 1849). Edi je bila najmlađe od Bejkerovih šestoro dece: dečaka Samjuel Dou (1808), Albert (1810) i Džordž Salivan (1812), a zatim devojčice Abigejl Barnard (1816), Marta Smit (1819) i Meri Mors (1821).[6]

Mark Bejker je bio predano religiozan čovek protestantskog kongregacionog porekla, čvrst vernik u konačnu presudu i večno prokletstvo, prema Merinom kazivanju.[7] Maklurov časopis je objavio je 1907. godine niz članaka koji su bili veoma kritični prema Edijevoj, navodeći da se Bejkerova kućna biblioteka sastojala od Biblije.[8] Edi je odgovorila da to nije istina i da je njen otac bio strastveni čitalac.[9][10] Prema Edijevoj, njen otac je u jednom trenutku bio mirovni sudija i kapelan državne milicije Nju Hempšira.[11] Lokalno je stekao reputaciju da je sklon raspravama; jedan komšija ga je opisao kao „tigra po temperamentu i uvek u nizu”.[12][13] Maklurov časopis ga je opisao kao pristalicu ropstva i tvrdili su da mu je bilo drago da čuje za smrt Abrahama Linkolna.[14] Edi je odgovorila da je Bejker „snažno verovao u državna prava, ali da je ropstvo smatrao velikim grehom.”[11]

Bejkerova deca nasledila su očev temperament, prema Makluru; takođe su nasledili njegov dobar izgled, i Edi je postala poznata kao seoska lepotica. Život je ipak bio spartanski i repetitivan. Svaki dan je počinjao dugotrajnom molitvom i nastavljao se napornim radom. Jedini dan odmora bila je subota.[15]

  1. ^ Stark, Rodney (1998). „The rise and fall of Christian science”. Journal of Contemporary Religion. 13 (2): 189—214. doi:10.1080/13537909808580830. .
  2. ^ Stark 1998, стр. 189
  3. ^ Mary Baker Eddy. Manual of the Mother Church (89th изд.). . Boston: The First Church of Christ, Scientist, 1908 [1895], 17–18.
  4. ^ „Pulitzer Prizes”. Christian Science Monitor. Приступљено 2018-02-18. 
  5. ^ Gutjahr, Paul C. (2001). „Sacred Texts in the United States”. Book History. 4: 335—370. JSTOR 30227336. S2CID 162339753. doi:10.1353/bh.2001.0008. 
  6. ^ Ernest Sutherland Bates and John V. Dittemore, Mary Baker Eddy: The Truth and the Tradition, A. A. Knopf, 1932, 3.
  7. ^ Mary Baker Eddy. Retrospection and Introspection. , Christian Science Publishing Society, 1891, 13.
  8. ^ Willa Cather and Georgine Milmine, "Mary Baker G. Eddy: The Story of Her Life and the History of Christian Science", McClure's, January 1907, 232.
  9. ^ Mary Baker Eddy, "Reply to McClure's Magazine" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. април 2017), Christian Science Endtime Center, undated.
  10. ^ Mary Baker Eddy. The First Church of Christ, Scientist, and Miscellany. , Christian Science Publishing Society, 1913, 308.
  11. ^ а б Eddy, The First Church of Christ, Scientist, and Miscellany, 309.
  12. ^ Bates and Dittemore 1932, 4–5.
  13. ^ Cather and Milmine, McClure's, January 1907, 232.
  14. ^ Cather and Milmine, McClure's, January 1907, 229.
  15. ^ Cather and Milmine, McClure's, January 1907, 230, 234.

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]