Palme
- Ako ste tražili srpskog političara, vidi Dragan Marković Palma.
Palme Vremenski raspon:
Kasna kreda — sadašnjost | |
---|---|
Kokosova palma (Cocos nucifera) u Martiniku | |
Naučna klasifikacija | |
Carstvo: | Plantae |
Kladus: | Tracheophytes |
Kladus: | Angiospermae |
Kladus: | Monocotyledones |
Kladus: | Commelinids |
Red: | Arecales |
Porodica: | Arecaceae Bercht. & J.Presl, nom. cons.[1] |
Tipski rod | |
Areca | |
Potporodice | |
Diverzitet | |
Preko 2600 vrsta u oko 202 roda | |
Sinonimi | |
|
Palme (Arecaceae ili Palmae) predstavljaju porodicu monokotiledonih biljaka, cvetnica u redu jednosupnica reda Arecales. Njihov oblik rasta mogu biti penjačice, žbunje, biljke nalik na stabla i biljke bez stabljika, sve poznate kao palme. One koji imaju oblik drveća nazivaju se stabla palme.[3] Trenutno je poznat 181 rod sa oko 2.600 vrsta,[4][5][6] od kojih je većina ograničena na tropsku i suptropsku klimu. Većina palmi se odlikuje velikim, složenim, zimzelenim listovima, raspoređenim na vrhu nerazgranate stabljike. Međutim, palme pokazuju ogromnu raznolikost fizičkih karakteristika i naseljavaju skoro svaki tip staništa u svom dometu, od prašuma do pustinja.
Rasprostranjenost
[уреди | уреди извор]Rastu samoniklo većinom u tropskim i suptropskim krajevima. U Evropi samoniklo rastu dve vrste palmi. U zapadnom Sredozemlju raste mala žumara (Chamaerops humilis),[7] dok na Kritu i sporadično duž jugozapadne obale Turske raste endemska vrsta kritska datula (lat. Phoenix theophrasti, eng. Cretan date palm).[8]
Izgled
[уреди | уреди извор]Palme su drvolike (ponekada i žbunolike), često vrlo visoke biljke, najčešće nerazgranatog, stepenastog debla. Svi listovi su skupljeni u veliki pupoljak na vrhu stabla, gde obrazuju čuperastu krošnju. Stabla su prekrivena većim ili manjim lisnim ožiljcima.[4] Neke azijske vrste imaju tanko, elastično stablo i rastu kao puzavice.[9]
Listovi su krupni, spiralno raspoređeni, lepezasto ili perasto deljeni.[4][9]
Mnogobrojni cvetovi su skupljeni u krupne cvasti koje najčešće izbijaju iz pazuha listova. U početku su zaodenute naročitim pripercima, nalik velikom listu (spatha). Priperci su zeleni, veoma retko u nekoj drugoj boji. Cvetovi su najčešće jednopolni, ponekad i dvopolni, a biljke su nekada dvodome.[4] Oprašivanje se vrši vetrom (anemogamija) i uz pomoć insekata (entomogamija).[9]
Plod je koštunica, bobaica ili orašica.[4]
Sistematika
[уреди | уреди извор]Spisak izabranih rodova
[уреди | уреди извор]- Areca
- Bactris
- Bismarckia
- Borassus
- Calamus
- Chamaerops - mala žumara ili Mediteranska lepezasta palma (Chamaerops humilis)
- Cocos - Kokosova palma (Cocos nucifera)
- Copernicia
- Elaeis
- Euterpe (palma)
- Jubaea
- Metroxylon
- Phoenix - Датула или Urmina palma (Phoenix dactylifera) i Feniks palma (Phoenix canariensis)
- Raphia
- Roystonea
- Sabal
- Salacca
- Trachycarpus
- Washingtonia - Vašingtonija (Washingtonia filifera)[10]
Rodovi
[уреди | уреди извор]- Acoelorraphe H. Wendl.
- Acrocomia Mart.
- Adonidia Becc.
- Aiphanes Willd.
- Allagoptera Nees
- Archontophoenix H. Wendl. & Drude
- Areca L.
- Arenga Labill.
- Attalea Kunth
- Bactris Jacq. ex Scop.
- Beccariophoenix Jum. & H. Perrier
- Borassus L.
- Butia Becc.
- Calamus L.
- Calyptronoma Griseb.
- Caryota L.
- Ceroxylon Bonpl. ex DC.
- Chamaedorea Willd.
- Chamaerops L.
- Coccothrinax Sarg.
- Cocos L.
- Copernicia Mart. ex Endl.
- Dypsis Noronha ex Mart.
- Elaeis Jacq.
- Eremospatha (G. Mann & H. Wendl.) G. Mann & H. Wendl.
- Eugeissona Griff.
- Euterpe Mart.
- Gaussia H. Wendl.
- Heterospathe Scheff.
- Howea Becc.
- Hyphaene Gaertn.
- Jubaea Kunth
- Lemurophoenix J. Dransf.
- Leopoldinia Mart.
- Linospadix H. Wendl.
- Livistona R. Br.
- Lodoicea Comm. ex Labill.
- Marojejya Humbert
- Mauritia L. f.
- Metroxylon Rottb.
- Nypa Steck
- Phoenix L.
- Phytelephas Ruiz & Pav.
- Pinanga Blume
- Prestoea Hook. f.
- Pritchardia Seem. & H. Wendl.
- Pseudophoenix H. Wendl. ex Sarg.
- Ptychosperma Labill.
- Raphia P. Beauv.
- Ravenea H. Wendl. ex C.D. Bouché
- Rhapidophyllum H. Wendl. & Drude
- Rhapis L.f. ex Aiton
- Roystonea O.F. Cook
- Sabal Adans.
- Salacca Reinw.
- Satranala J. Dransf. & Beentje
- Serenoa Hook. f.
- Syagrus Mart.
- Thrinax Sw.
- Trachycarpus H. Wendl.
- Voanioala J. Dransf.
- Washingtonia H. Wendl.
Vrste
[уреди | уреди извор]- Acoelorraphe wrightii (Griseb. & H. Wendl.) H. Wendl. ex Becc.
- Acrocomia aculeata (Jacq.) Lodd. ex Mart.
- Acrocomia media O.F. Cook
- Acrocomia totai Mart.
- Adonidia merrillii (Becc.) Becc.
- Aiphanes horrida (Jacq.) Burret
- Aiphanes lindeniana (H. Wendl.) H. Wendl.
- Aiphanes minima (Gaertn.) Burret
- Allagoptera arenaria (Gomes) Kuntze
- Allagoptera campestris (Mart.) Kuntze
- Archontophoenix alexandrae (F. Muell.) H. Wendl. & Drude
- Areca catechu L.
- Areca ipot Becc.
- Arenga pinnata (Wurmb) Merr.
- Attalea cohune Mart.
- Attalea funifera Mart.
- Attalea speciosa Mart.
- Bactris gasipaes Kunth
- Bactris guineensis (L.) H.E. Moore
- Beccariophoenix madagascariensis Jum. & H. Perrier
- Borassus aethiopum Mart.
- Borassus flabellifer L.
- Butia capitata (Mart.) Becc.
- Calamus caesius Blume
- Calamus deerratus G. Mann & H. Wendl.
- Calamus rotang L.
- Calyptronoma rivalis (O.F. Cook) L.H. Bailey
- Caryota mitis Lour.
- Caryota urens L.
- Ceroxylon alpinum Bonpl. ex DC.
- Chamaedorea costaricana Oerst.
- Chamaedorea elegans Mart.
- Chamaedorea seifrizii Burret
- Chamaerops humilis L.
- Coccothrinax argentata (Jacq.) L.H. Bailey
- Coccothrinax barbadensis (Lodd. ex Mart.) Becc.
- Cocos nucifera L.
- Copernicia alba Morong ex Morong & Britton
- Copernicia prunifera (Mill.) H.E. Moore
- Dypsis decaryi (Jum.) Beentje & J. Dransf.
- Dypsis decipiens (Becc.) Beentje & J. Dransf.
- Dypsis lutescens (H. Wendl.) Beentje & J. Dransf.
- Elaeis guineensis Jacq.
- Elaeis oleifera (Kunth) Cortés
- Eremospatha macrocarpa (G. Mann & H. Wendl.) G. Mann & H. Wendl.
- Eugeissona utilis Becc.
- Euterpe oleracea Mart.
- Gaussia attenuata (O.F. Cook) Becc.
- Heterospathe elata Scheff.
- Howea belmoreana (C. Moore & F. Muell.) Becc.
- Howea forsteriana (C. Moore & F. Muell.) Becc.
- Hyphaene coriacea Gaertn.
- Hyphaene petersiana Klotzsch ex Mart.
- Hyphaene thebaica (L.) Mart.
- Jubaea chilensis (Molina) Baill.
- Lemurophoenix halleuxii J. Dransf.
- Leopoldinia piassaba Wallace
- Linospadix monostachyos (Mart.) H. Wendl.
- Livistona chinensis (Jacq.) R. Br. ex Mart.
- Livistona rotundifolia (Lam.) Mart.
- Lodoicea maldivica (J.F. Gmel.) Pers.
- Marojejya darianii J. Dransf. & N.W. Uhl
- Mauritia flexuosa L. f.
- Metroxylon amicarum (H. Wendl.) Becc.
- Metroxylon sagu Rottb.
- Nypa fruticans Wurmb
- Phoenix canariensis Chabaud
- Phoenix dactylifera L.
- Phoenix loureiroi Kunth
- Phoenix reclinata Jacq.
- Phoenix roebelenii O'Brien
- Phoenix sylvestris (L.) Roxb.
- Phytelephas macrocarpa Ruiz & Pav.
- Pinanga coronata (Blume ex Mart.) Blume
- Pinanga insignis Becc.
- Prestoea acuminata (Willd.) H.E. Moore
- Pritchardia arecina Becc.
- Pritchardia baker Hodel
- Pritchardia beccariana Rock
- Pritchardia flynnii Lorence & Gemmill
- Pritchardia forbesiana Rock
- Pritchardia glabrata Becc. & Rock
- Pritchardia gordonii Hodel
- Pritchardia hardyi Rock
- Pritchardia hillebrandii Becc.
- Pritchardia kaalae Rock
- Pritchardia lanigera Becc.
- Pritchardia lowreyana Rock
- Pritchardia maideniana Becc.
- Pritchardia martii (Gaudich.) H. Wendl.
- Pritchardia minor Becc.
- Pritchardia munroi Rock
- Pritchardia napaliensis H. St. John
- Pritchardia perlmanii Gemmill
- Pritchardia remota (Kuntze) Becc.
- Pritchardia schattaueri Hodel
- Pritchardia viscosa Rock
- Pritchardia waialealeana Read
- Pritchardia woodii Hodel
- Pseudophoenix sargentii H. Wendl. ex Sarg.
- Pseudophoenix vinifera (Mart.) Becc.
- Ptychosperma elegans (R. Br.) Blume
- Ptychosperma macarthurii (H. Wendl. ex H.J. Veitch) H. Wendl. ex Hook f.
- Raphia farinifera (Gaertn.) Hyl.
- Raphia hookeri G. Mann & H. Wendl.
- Raphia sudanica A. Chev.
- Raphia vinifera P. Beauv.
- Ravenea louvelii Beentje
- Ravenea rivularis Jum. & H. Perrier
- Rhapidophyllum hystrix (Fraser ex Thouin) H. Wendl. & Drude
- Rhapis excelsa (Thunb.) A. Henry
- Roystonea borinquena O.F. Cook
- Roystonea regia (Kunth) O.F. Cook
- Sabal bermudana L.H. Bailey
- Sabal causiarum (O.F. Cook) Becc.
- Sabal etonia Swingle ex Nash
- Sabal mexicana Mart.
- Sabal minor (Jacq.) Pers.
- Sabal palmetto (Walter) Lodd. ex Schult. & Schult. f.
- Salacca clemensiana Becc.
- Salacca zalacca (Gaertn.) Voss
- Satranala decussilvae Beentje & J. Dransf.
- Serenoa repens (W. Bartram) Small
- Syagrus coronata (Mart.) Becc.
- Syagrus romanzoffiana (Cham.) Glassman
- Thrinax morrisii H. Wendl.
- Thrinax radiata Lodd. ex Schult. & Schult. f.
- Trachycarpus fortunei (Hook.) H. Wendl.
- Voanioala gerardii J. Dransf.
- Washingtonia filifera (Linden ex André) H. Wendl. ex de Bary
- Washingtonia robusta H. Wendl.
Crveni palmin surlaš
[уреди | уреди извор]Jedna od najopasnijih bolesti koja poslednjih decenija napada palme je crveni palmin surlaš (Rhynchophorus ferrugineus), vrsta insekta iz porodice surlaša (Curculionidae), takođe poznat i kao azijski palmin žižak. Larve crvenog palminog surlaša u deblu palme mogu da kopaju rupe dugačke i do 1 m, što dovodi do slabljenja biljke domaćina i na kraju do njenog uginuća. Zbog toga se ovaj insekt smatra glavnom štetočinom u plantažama palmi, uključujući kokosove palme, urmine palme i palme iz kojih se dobija palmino ulje.[11]
Crveni palmin surlaš napada 19 vrsta palmi širom sveta. Iako je prvi put primećen na kokosovim palmama u Jugoistočnoj Aziji, svoje uporište našao je, u protekle dve decenije, na urminoj palmi u više zemalja Bliskog Istoka, a zatim se proširio na Afriku i Evropu.[12] Prenošenje zaraze potpomognuto je unošenjem inficiranog sadnog materijala iz zaraženih u nezaražena područja.[13] U oblasti Mediterana crveni palmin surlaš nanosi ozbiljne štete feniks palmama (Phoenix canariensis). Trenutno, zaraza je prijavljena u oko 15% svih zemalja proizvođača kokosa u sveti svetske kokos zemljama u razvoju i u skoro 50% zemalja u kojima se uzgaja urmina palma.[14]
Više o ovoj temi pročitajte u originalnom tekstu Crveni palmin surlaš.
Upotreba
[уреди | уреди извор]Kada je reč o značaju za život ljudi, može se reći da su samo žitarice (i to ne svuda!) ispred palmi. U nekim tropskim predelima stanovništvo može živeti gotovo isključivo od njihovih produkata. Mnoge vrste imaju veliki ekonomski i tehnički značaj. Najpoznatija je svakako urmina palma ili datula. Veliku korist pruža i kokosova palma, najpoznatija po plodovima - kokosovim orasima koji mogu biti teški i do 15 kg. Osim jestive unutrašnjosti (endosperma) ploda, koja služi i za dobijanje ulja, ljuska se upotrebljava za strugarske radove, a iz vlaknastog mezokarpa se dobijaju kokosova vlakna.[4] Indijska vrsta Daemonorops draco daje tzv. zmajevu krv (Resina draconis), koja se primjenjuje u proizvodnji lakova. Brazilska vrsta Copernicia cerifera daje karnauba-vosak, a kao zamena može poslužiti i vosak vrste Ceroxylon andicola. Tvrde koštice mnogih vrsta daju tzv. „biljnu slonova kost”. Azijska vrsta Borassus flabelliformis upotrebljava se za dobijanje palminih vlakana, šećera, skroba sago i palminog vina. Od madagaskarske palme Raphia ruffia i srodnih vrsta izrađuju se rafijina vlakna. Metroxylon rumphii i M. laeve sa Sundskih i Molučkih ostrva daju indijski sago, koji služi za ishranu i u tekstilnoj industriji. Iz plodova palme Elaeis quineensis dobija se jestivo ulje, i td.[9]
-
Plodovi palme Borassus flabellifer, jedne od vrsta od kojih se dobija šećer
-
Vlakna rafije, dobijena od vrste Raphia ruffia
-
Ratnička oprema izrađena od kokosovih vlakana (Gilbertova ostrva, kraj 19. veka)
Upotreba u ozelenjavanju
[уреди | уреди извор]Zbog svoje lepote i dekorativnosti palme se često sade kao ukrasno drveće u parkovima i vrtovima u područjima s toplom klimom, gde mogu prezimljavati na otvorenom. Posebno su atraktivne i rado se koriste za drvorede i aleje. U hladnijim krajevima koriste se za ozelenjavanje enterijera,[4] ili se uzgajaju u posudama i preko zime čuvaju u staklenicima.[9]
Tradicija i mitologija
[уреди | уреди извор]Palme su od pradavnih vremena cijenjene kao ukras, zaklon i okrjepljujuća hrana. U poeziji su simbol savršenstva, lepote, sklada i mudrosti, pa se često i drvo života često prikazuje u obliku palme. Zbog svoje lepote i pravilnosti palmin list je čest ornamentalni ukras u umetnosti Vavilona, starog Egipta, Palestine, Krita... U helenističko doba palma je bila simbol radosti, slavlja i pobede. Kod Grka i Rimljana vojskovođe su pozdravljane palminim granama, kojima je bila izvezena i njegova svečana odeća (toga i tunika). Prema Jevanđelju, narod je palminim granama pozdravio Isusa pri njegovu ulasku u Jerusalim. Kao uspomena na taj događaj tokom liturgije na Cvetnu nedelju nose se palmine grančice. U hrišćanskoj ikonografiji palma je simbol pobede mučenika nad smrću.[9]
-
Palmeta, lepezast ukrasni motiv sastavljen od stilizovanih listova palme. Upotrebljava se kao pojedinačni motiv ili kao element friza.[9]
-
Hristov ulazak u Jerusalim, Meister der Palastkapelle, mozaik
-
Ilustracije rimskih toga
Vidi još
[уреди | уреди извор]- Палмино дрво
- Датула или урмина палма
- Кокосова палма
- Phoenix canariensis или феникс палма
- Washingtonia filifera или кончаста вашингтонија
- Мала жумара
- Црвени палмин сурлаш
Izvori
[уреди | уреди извор]- ^ Angiosperm Phylogeny Group (2009), „An update of the Angiosperm Phylogeny Group classification for the orders and families of flowering plants: APG III”, Botanical Journal of the Linnean Society, 161 (2): 105—121, doi:10.1111/j.1095-8339.2009.00996.x , Архивирано из оригинала 2017-05-25. г., Приступљено 2010-12-10
- ^ „Arecaceae Bercht. & J. Presl, nom. cons.”. Germplasm Resources Information Network. United States Department of Agriculture. 2007-04-13. Архивирано из оригинала 2009-08-11. г. Приступљено 2009-07-18.
- ^ The name "Palmaceae" is not accepted because the name Arecaceae (and its acceptable alternative Palmae, ICBN Art. 18.5 Архивирано 2006-05-24 на сајту Wayback Machine) are conserved over other names for the palm family.
- ^ а б в г д ђ е Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
- ^ Baker, William J.; Dransfield, John (2016). „Beyond Genera Palmarum : progress and prospects in palm systematics”. Botanical Journal of the Linnean Society (на језику: енглески). 182 (2): 207—233. doi:10.1111/boj.12401 .
- ^ Christenhusz, M. J. M.; Byng, J. W. (2016). „The number of known plants species in the world and its annual increase”. Phytotaxa. 261 (3): 201—217. doi:10.11646/phytotaxa.261.3.1 . Архивирано из оригинала 2016-07-29. г.
- ^ „Žumara”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 10. 6. 2016.
- ^ „Cretan date palm (Phoenix theophrasti)”. arkive.org. Wildscreen Arkive. Архивирано из оригинала 10. 7. 2016. г. Приступљено 10. 6. 2016.
- ^ а б в г д ђ е „Palme”. Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. Приступљено 9. 6. 2016.
- ^ „Palms”. pacsoa.org.au. PACSOA. Приступљено 9. 6. 2016.
- ^ Rhynchophorus ferrugineus Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јул 2007) at North American Plant Protection Organization (NAPPO) - приступљено 4. 5. 2016.
- ^ Dutta, Ram; Narain Singh Azad Thakur; et al. (septembar 2010). „New Record of Red Palm Weevil, Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Curculionidae) on Arecanut (Areca catechu) from Meghalaya, India”. Florida Entomologist. Florida Entomological Society: 446—448. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ FERRY, M.; GÓMEZ, S. (2002). „The Red Palm Weevil in the Mediterranean Area”. Palms. 4. International Palm Society. 46. Архивирано из оригинала 27. 02. 2009. г. Приступљено 5. 5. 2016.
- ^ Faleiro, J.R. (septembar 2006). „A review of the issues and management of the red palm weevil Rhynchophorus ferrugineus (Coleoptera: Rhynchophoridae) in coconut and date palm during the last one hundred years”. International Journal of Tropical Insect Science. 26 (3): 135—154. Приступљено 5. 5. 2016.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Вукићевић, Емилија (1982). Декоративна дендрологија. Београд: Привредно финансијски водич. стр. 746—749.
- Lanzara, Marija (1984). Drveće. Ljubljana: Mladinska Knjiga.
- C. H. Schultz-Schultzenstein (1832). Natürliches System des Pflanzenreichs..., 317. Berlin, Germany.
- Dransfield J., Uhl N.W., Asmussen C.B., Baker W.J., Harley M.M., Lewis C.E. (2005). "A new phylogenetic classification of the palm family, Arecaceae". Kew Bulletin 60: 559–569. [latest Arecaceae or Palmae classification]
- Hahn, W.J. 2002. A Molecular Phylogenetic Study of the Palmae (Arecaceae) Based on atpB, rbcL, and 18S nrDNA Sequences. Systematic Botany 51(1): 92–112.
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]- Berberović, Milica. „Priča o palmama”. Приступљено 9. 6. 2016.
- Hrvatska udruga ljubitelja palmi- pristupljeno 9. 6. 2016.
- „Palmweb - Palms of the World Online”. palmweb.org. Palmweb. Приступљено 20. 6. 2016.
- Palm Trees, Small Palms, Cycads, Bromeliads & Tropical Plants (језик: енглески) - pristupljeno 9. 6. 2016.
- Kew Botanic Garden Palm Genera list (језик: енглески) - pristupljeno 9. 6. 2016.
- Palm & Cycad Societies of Florida, Inc. (PACSOF) (језик: енглески) - pristupljeno 9. 6. 2016.