Starbucks
  Зграда седишта Старбакса, Starbucks Center[1] у Сијетлу, САД | |
| Тип | јавна |
|---|---|
| Индустрија | ланац кафића |
| Основана | 31. март 1971. Сијетл,  САД |
| Оснивач | Џери Болдвин, Зев Сијегл, Гордон Баукер |
| Седиште | Сијетл, САД |
| Подручја | 28.212 локација широм света (2018) |
| Кључни људи | Маирон Улман (председник борда директора), Кевин Џонсон (председник и главни извршни директор) |
| Производ(и) | кафа, чајеви, сокови, сендвичи |
| Приход |  US$24 милијарди[2] (2018) |
| Зарада |  US$3,88 милијарди[2](2018) |
| Нето зарада | US$4,51 милијарда[2](2018) |
| Актива | US$24,15 милијарди[2] (2018) |
| Акцијски капитал | US$1,16 милијарди[2] (2018) |
| Запослених | 291.000[2] (2018) |
| Подружнице | Starbucks Coffee Company, Ethos Water, Evolution Fresh, Hear Music, La Boulange Bakery, Seattle's Best Coffee, Teavana, Torrefazione Italia |
| Вебсајт | www |
Старбакс (енгл. Starbucks) америчка је компанија којој је примарна делатност продаја напитака од кафе и у свом власништву има ланац кафића. Компанија је основана у Сијетлу 1971. године. Тренутно је у погону 26.696 пословница (13.327 у САД, 2.500 у Кини, 2.359 у Канади, 1.191 у Јапану и остало у разним државама).[3]
Историја
[уреди | уреди извор]Прва пословница отворена је у Сијетлу, 30. марта 1971. године.[4] Основали су је тројица партнера који су се упознали за време студентских дана док су студирали на Универзитету у Сан Франциску:[5] професор енглеског језика Џери Болдвин, професор историје Зев Сијегл и писац Гордон Баукер. Компанија је добила име по морнару из дела Моби Дик, који се звао Старбак.[6] Током прве године пословања нису послуживали већ скувану кафу, него су купци куповали цела пржена зрна кафе.[7][8]
Током 1980-их година укупна продаја кафе у САД је била у опадању, али продаја специјалитета од кафе, односно напитака порасла је са 3% у 1983. години[9] на 10% у 1989. До 1986. године компанија је у свом власништву имала 6 пословница у Сијетлу[9] и започела је продају еспресо кафе.[10]
До 1989. године компанија је отворила додатних 30-ак пословница, па је тада у свом власништву имала 46 пословница широм САД. Годишња потрошња кафе била је око 907.000 килограма.[9]
Године 1992, Старбакс је имао 140 пословница и на годишњем нивоу приход од око 73 милиона долара (1987. године зарадили су 1,3 милиона долара). Тржишна вредност компаније је у то доба износила 271 милиона долара. Исте године продато је око 12% деоница компаније, па је тако добијено 25 милиона долара свежег капитала. Исти тај капитал омогућио је отварање нових пословница у идућих пар година.[11]
Године 2013, преко 10% продате кафе и осталог вршило се путем мобилних апликација коришћењем Старбакс апликације.[12]
Локације
[уреди | уреди извор]Седиште компаније смештено је у Сијетлу, где, према подацима из 2015. године, ради 3.501 радник.[13]
Према подацима од 7. јула 2016. године, Старбакс је присутан на шест континената и 74 државе, са укупно 23.768 продавница.[3][14][15]
|
|
|
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ en.wikipedia.org/Starbucks_Center
- ^ а б в г д ђ „Annual Report 2018 on SEC Filing Form 10-K” (на језику: енглески). Starbucks Corporation. 16. 11. 2018. Приступљено 2. 12. 2019.
- ^ а б „Loxcel Starbucks Map”. Starbucks. 23. 9. 2017. Архивирано из оригинала 28. 9. 2015. г. Приступљено 23. 9. 2017.
- ^ Starbucks "1st and Pike" Архивирано на сајту Wayback Machine (19. април 2021), "Starbucks", 2016
- ^ Out, Time (2011). Time Out Guide San Francisco. Time Out Guides. ISBN 978-1-84670-220-4. Приступљено 9. 4. 2013.
- ^ „How Starbucks got its name – Seattle's Big Blog”. Seattle Post-Intelligencer. Архивирано из оригинала 06. 10. 2015. г. Приступљено 21. 10. 2015.
- ^ The first Starbucks coffee shop, theguardian.com, приступљено 24. марта 2016.
- ^ Reeves, Linda Dono (1992). „Coffee firm's plans to go national are percolating”. USA Today.
- ^ а б в Robichaux, Mark (6. 11. 1989). „Boom in Fancy Coffee Pits Big Marketers, Little Firms”. The Wall Street Journal.
- ^ Fabricant, Florence (2. 9. 1992). „Americans Wake Up and Smell the Coffee”. The New York Times.
- ^ „Interest brews for Starbucks Coffee retailer makes stock offering amid latest java craze”. The Globe and Mail. 17. 6. 1992.
- ^ „Mobile Payment At U.S. Starbucks Locations Crosses 10% As More Stores Get Wireless Charging”.
- ^ Lerman, Rachel (15. 1. 2014). „Starbucks confirms layoffs at Seattle headquarters”. Puget Sound Business Journal.
- ^ „Starbucks Company Profile” (PDF) (PDF). Starbucks Coffee Company. 1. 7. 2014. Архивирано из оригинала (PDF) 04. 04. 2023. г. Приступљено 09. 10. 2017.
- ^ [1] Архивирано 2015-06-18 на сајту Wayback Machine
- ^ „Number of Starbucks stores worldwide 2018”. Statista (на језику: енглески). Приступљено 3. 12. 2019.
Литература
[уреди | уреди извор]- Out, Time (2011). Time Out Guide San Francisco. Time Out Guides. ISBN 978-1-84670-220-4. Приступљено 9. 4. 2013.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- Behar, Howard (2007). It's Not About the Coffee: Leadership Principles from a Life at Starbucks. 208 pages. ISBN 978-1-59184-192-0.
- Clark, Taylor. (2007). Starbucked: A Double Tall Tale of Caffeine, Commerce and Culture. 336 pages. ISBN 978-0-316-01348-2.
- Michelli, Joseph A. (2006). The Starbucks experience: 5 principles for turning ordinary into extraordinary. 208 pages. ISBN 978-0-07-147784-0.
- Pendergrast, Mark (2001) [1999]. Uncommon Grounds: The History of Coffee and How It Transformed Our World. London: Texere. ISBN 978-1-58799-088-5.
- Schultz, Howard. and Dori Jones Yang. (1997). Pour Your Heart Into It: How Starbucks Built a Company One Cup at a Time. 350 pages. ISBN 978-0-7868-6315-0.
- Simon, Bryant. (2009). Everything but the Coffee: Learning about America from Starbucks. 320 pages. ISBN 978-0-520-26106-8.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Starbucks на сајту Twitter
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
