Пређи на садржај

Dekstropropoksifen

С Википедије, слободне енциклопедије
Dekstropropoksifen
Klinički podaci
Prodajno imeAlgafan, Antalvic, Darvon, Deprancol
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije6-12 h
IzlučivanjeRenalno
Identifikatori
CAS broj469-62-5 ДаY
ATC kodN02AC04 (WHO), N02AC74
PubChemCID 10100
DrugBankDB00647 ДаY
ChemSpider9696 ДаY
KEGGC07406 ДаY
ChEBICHEBI:8497 ДаY
ChEMBLCHEMBL1213351 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC22H29NO2
Molarna masa339,471
  • CCC(=O)OC(CC1=CC=CC=C1)([C@H](C)CN(C)C)C1=CC=CC=C1
  • InChI=1S/C22H29NO2/c1-5-21(24)25-22(18(2)17-23(3)4,20-14-10-7-11-15-20)16-19-12-8-6-9-13-19/h6-15,18H,5,16-17H2,1-4H3/t18-,22?/m1/s1 ДаY
  • Key:XLMALTXPSGQGBX-ZZWBGTBQSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja755 °C (1.391 °F)

Dekstropropoksifen je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 339,471 Da.[1][2][3]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 9
Particioni koeficijent[4] (ALogP) 4,7
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -5,8
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 29,5
  1. ^ Coda BA, Rudy AC, Archer SM, Wermeling DP: Pharmacokinetics and bioavailability of single-dose intranasal hydromorphone hydrochloride in healthy volunteers. Anesth Analg. 2003 Jul;97(1):117-23, table of contents. PMID 12818953
  2. ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  3. ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).